Влада на таласу штедње

Објашњавајући економске перспективе у предстојећем периоду, Борис Тадић је са седнице Главног одбора Демократске странке, одржане у Старој Пазови, саопштио да ће 2010. година за грађане бити изузетно тешка. Он је рекао да поједини економски параметри указују на то да се Србија налази на путу изласка из кризе, али је додао да се буџет и даље не пуни очекиваном брзином и да је незапосленост нарасла на 17 одсто.

Оцењујући рад Владе, он је рекао да Влада Србије треба да настави са политиком штедње и да новац улаже само у оне пројекте који ће омогућити развој Србије и повећање броја радних места[1].

Хaјде да ове податке узмемо здраво за готово, мада је Републички завод за статистику саопштио да је 17 одсто незапослених било на крају 2009. године, а да је у фебруару број незапослених за 16.000 већи него у јануару.

Дакле, са једне стране имамо извесно тешку 2010. годину у којој расту буџетски дефицит и незапосленост, а са друге стране штедљиву Владу која ради на повећању броја радних места.

Из овога можемо закључити следеће: или имамо неефикасну Владу, која и поред тога што је штедљива и ради на отварању нових радних места није испунила задатак, или можда она није толико штедљива и продуктивна као што тврди Борис Тадић.

Сама чињеница да је Влада има четири потпредседника и 25 министарства говори нам да је она далеко од штедљиве. Ако овом броју додамо и преко 40 владиних агенција, служби, канцеларија и управа које се финансирају из буџета, онда не треба да нас чуди податак да се на јавну потрошњу одваја 44 одсто бруто друштвеног производа. Дакле, не можемо говорити о штедњи. А ови подаци су уједно и одговор на друго питање. Јер велика влада тражи и велике порезе и акцизе, а то сигурно не доприноси развоју предузетништва и отварању нових радних места.

И навешћу још један пример. Влада је крајем 2009. године донела два закона којима се предвиђа смањење броја запослених у државној администрацији. Ови закони су донети као одговор на захтев ММФ-а да се смањи јавна потрошња. И поред законске обавезе и свакодневне најаве смањења држаног апарата, расходи за плате у буџету за 2010. годину су већи него у буџету за 2009. годину. Пошто су плате у јавном сектору замрзнуте, логично је да и апсолутни износи за плате у буџету за 2010. буду мањи у односу на претходну годину. Ако упоредимо износе, видећемо да су они повећани за скоро две милијарде динара.

Влада, очигледно, наставља да троши много и нерационално, још више него у претходној години, незапосленост наставља да расте, а нама преостаје да преживимо тешку 2010. годину.