Zakonski nacrt sa snagom pokrajinskog Statuta

Očigledno su bile tačne naše procene o očaju autonomaške politike2 koja pokušava da lobira za statut APV po unutrašnjosti Srbije. Vrlo brzo je postalo jasno da nema političke većine u vladajućoj koaliciji koja bi podržala vojvođanski Statut. Ni preliminarno izjavljivanje kako „okrnjeni“ Statut „neće biti prihvaćen“3 nije uticalo na jedinstvo DS po tom pitanju. „Zato je bolje priznati da smo se malo zaleteli ili da se neko malo zatrčao s pokrajinskim statutom, a zatim da hladne glave pogledamo formulacije, koje su ozbiljno neustavne, kao i da pokušamo pronaći kompromisno rešenje interesu svih građana Srbije“4.

Ustvari, politička volja DS se podelila po pitanju „ekskluzivnih nadležnosti“5 koje Statut „daje“ AP Vojvodini. Vesti koje su se nizale, pokazale su da sukob oko Statuta nije samo na relaciji Novi Sad – Beograd, već postoji i u samom vojvođanskom krilu DS-a, na liniji Dragoslav Petrović – Dušan Elezović. Ovu činjenicu je javnosti saopštio šef SVM Balint Pastor6.

Spor nije nastao samo u pogledu nadležnosti, već i po pitanju izvornih prihoda pokrajine7. Nema političke volje ni za pokrajinsku radiodifuznu agenciju, ni za pokrajinsku agenciju za zapošljavanje, niti za „niz fondova i agencija“, a ni za „kompletno (pokrajinsko) obrazovanje“8. Međutim, jedan od do sada najspornijih elemenata, kojim je AP trebala da stekne međunarodni subjektivitet ili suverenitet, takođe će biti izostavljen. Radi se o činjenici da su pokrajinske i republičke vlasti (Pajtić i Cvetković) postigle dogovor „da se ukine pravo da donosi skupštinske odluke sa snagom zakona na svojoj teritoriji“, da sklapa međunarodne, umesto međuregionalnih ugovora „i da ne osniva predstavništvo u Briselu“9.

Dakle, Egerešijeve „ekskurzije“10 po Srbiji, na kojima je „Srbijancima“ obećavao predstavljanje u Briselu, pokazale su se kao „obećanje ludom radovanje“. Dakle i po tom pitanju smo bili u pravu, baš kao i Dinko Gruhonjić11. Vojvođani su se u Srbiji predstavili kao, u najmanju ruku, neozbiljni.

Iako je prodaja NIS-a Vojvodini donela „naše novce“, ipak će budžet biti donet po starom statutu, jer je izvesno da novi, koliko god i sa čime god „usaglašavan“, neće biti donet pre kraja leta. „A da nisu za to krivi oni Srbijanci?“ – Ne, nisu. Nisu „Srbijanci“ brzeljali sa Statutom, niti su u njega trpali protivustavna i nezakonita rešenja. Nisu Srbijanci vukli vojvođanske političare za rukav po srbijanskim palankama. Ko je kriv? To tačno ne znamo, jer se pisac nacrta Statuta brižljivo sakrio, a ni jedan vojvođanski političar neće da nam kaže njegovo ime.

Kako izgleda, stvari se konačno razvijaju u pravcu zdravog razuma. Ovog puta, to se vidi i iz jedne Pajtićeve formulacije. Nacrt zakona koji treba da ustavno stanje Vojvodine prilagodi Statutu, Pajtić je nazvao nacrtom “Zakona o prenosu nadležnosti Vojvodini“. Na ovo treba obratiti naročitu pažnju. Ne zalazeći u mogućnost da li republičke nadležnosti mogu biti prenete na pokrajinu privremeno ili trajno, upotrebljena formulacija „prenos“ sama po sebi već jasno govori da nadležnosti ne izviru iz Statuta, već iz Ustava. Ovo je bitno približavanje činjenici da pokrajinska vlast formalno izvire iz najvišeg akta Republike Srbije, koji je i ustanovio AP Vojvodinu.