Отворено о „разграничењу“ - или ниједна обмана не траје довека

Поштовани пријатељу,

Разграничење, корекција граница, размена територија, подела…или како већ ови наши политичари називају тај свој међусобни договор за опстанак на власти, пре свега, није цивилизацијско решење. Став два локална лидера да два народа не могу да живе заједно и да „страхују“ да ће сваког тренутка да крену у битку до истребљења, можда би могао да наиђе на разумевање у раном средњем веку. Али, у 21. веку, у Европи, такве идеје су у сукобу са разумом и говоре о цивилизацијском застоју. Народ ће као и увек у прошлости, пре или касније – а од тога зависи и цена коју ће платити, схватити шта политичке елите раде.

Ниједна обмана не траје довека. Ми се са политиком ‘дружимо’ четири деценије и давно смо научили да не треба слушати шта политичари говоре, већ гледати шта раде. Сведоци смо великих несрећа које су припадници наших народа чинили једни другима. Обојица смо осетили како је бежати из свог дома, са кесом фотографија, били актери избегличких драма и туговали на сахранама пријатеља.

Разговори Срба избеглих са Косова су годинама почињали питањима: „Шта ти је остало доле? Шта си извукао?“ „Ја сам извукао – поуке“, одговарао сам, у шали, верујући да је тако. Али, сад видим да нисмо извукли поуке.

Двадесет година политичари стављају „љуту траву на љуту рану“. Држе народ у психолошком логору где завијају сиренама „ратне опасности“. Вешто глуме бес и мржњу, а пословно беспрекорно сарађују и богате се. Једни плаше народ Србима и Русима, други „олујом на Северу“ и терористима.. Једни купују авионе у рекламне сврхе, други праве војску да би се сликали… Кад затреба – запуцају, запале неку кућу, запрете „исламском државом“, призивају „олују“, купују посланике, тргују уценама, осликају воз иконама, хапсе једни друге… Театар апсурда!

Народ је опседнут страхом и нема времена да размишља о томе зашто правимо најгоре, а најскупље путеве на свету, зашто продајемо предузећа у бесцење, зашто послове воде „контроверзни бизнисмени“, зашто се лечимо преко Гоогле-а, зашто молимо Бога да нам деца што пре оду у иностранство и убеђујемо их да је носталгија боља од овога што имамо…

Знам да ми Балканци имамо проблем са логиком и да код нас прошлост траје дуже него на другим местима у свету, али ме чуде Европљани. Како они не виде шта се дешава? Шта они подржавају? Стално прете међународним судовима, санкцијама, а заправо одржавају системе корупције, не виде обичног човека… Као да им, нек ми Бог опрости грешне мисли, неко плаћа за то.

Је ли судбина Балкана срозана на то да се подршка сулудим идејама обезбеђује давањем предузећа и аеродрома у бесцење и понижавајућим концесијама за путеве? Није ваљда најважније да се осигура безбедно функционисање „балканске хероинске руте“? Да ли их то за милионске хонораре уче „саветници“ који су деценијама палили односе између два народа?

Да ли до нормализације може да се дође без критичког преиспитивања Бриселског дијалога? Да ли одговорност сносе преговарачи две стране или део одговорности припада Европској унији? Да ли је једној и другој, па и трећој страни (ЕУ) истински стало до нормализације односа? Да ли је Бриселски процес, који је имао амбицију да буде најозбиљнији мировни процес у Европи након Другог светског рата, претворен у пропагандни инструмент опстанка на власти? Да ли у случају Косова треба и може да се преломи „преко колена“? Ко све има интерес да се косовско питање реши? А чији је интерес да се овај проблем не решава? Да ли флоскула „сачекајмо боља времена“ заправо значи „сачекајмо тренутак кад ћемо ми бити јачи“, па да онда решавамо? Или је то само изговор за неспособност и неспретност? Вреди ли „европска перспектива“ за Србе, а да је не буде за Албанце? Уверен сам да већина људи зна одговоре на ова питања.

Заиста, не верујем да ико може да поверује да би разграничење, подела или корекција граница занавек одвојила Србе од Албанца и отклонила све етничке проблеме. Ако је одлазећој бриселској администрацији неопходан резултат, бесмислено је да га остварују погрешним решавањем компликованих односа наша два народа.

Бриселски дијалог је од почетка у кризи. Сада је клинички мртав. Мора да се ресетује, да све три стране – Албанци, Срби и ЕУ (или како ми волимо да кажемо – међународна заједница, шта год то значило) покрену искрен дијалог. Знам да је потребно осигурати демократски приступ, обезбедити да то буде дијалог два друштва (а не два човека) и два парламента (а не два политичара). Да то буде дијалог о опстанку два народа (а не о опстанку две власти) и да за посреднике у дијалогу циљ буде мир, а не само пројекат који доноси публицитет, нову функцију и новац. И знам да би први корак требало да буде да се грађанима који живе на Косову обезбеди потпуна слобода кретања.

Бриселски дијалог је пропао због тога што је понизио људе који живе на Косову, што се претворио у медијски хепенинг и изгубио везе са реалношћу. Невероватно, али после сваке рунде разговора одржаване су прес – конференције које су имале за циљ не да открију, већ да сакрију договоре, ако је уопште и било договора. Дакле, верујем да би Твој предлог о тајм-ауту у Бриселском процесу био користан ако би се све три стране договориле да више не импровизују, да поштено разговарају да би дошли до праведног решења. Да престану да хушкају народ на „оне друге“. И да, за почетак, покажу да стварно имају капацитет, тако што ће, рецимо, пронаћи убице Оливера Ивановића.

БИОГРАФИЈА

Миливоје Михајловић, рођен је 1958. године у Приштини. Дипломирао је југословенску књижевност. Новинарством се професионално бави од 1983. године. О догађајима на Косову извештавао је за приштинско „Јединство“, Танјуг, Радио-телевизију Београд, ББЦ, АПТН, Агенцију Франс Пресс, ЦБС… Био је главни уредник Радио Приштине, оснивач Медиа центра, уредник информативног програма YУ-инфо телевизије, директор Центра за информисање и маркетинг Привредне коморе Србије, директор Канцеларије за сарадњу са медијима Владе Србије, директор Радио Београда…

(КоССев)