|
Изјаве које је последњих дана давао шеф EULEX-а, Ив де Кермабо, сигнализирале су могуће одлагање успостављања мисије EULEX-а на Косову. Зато је његова посета Косову добра прилика за представнике државних институција Косова да се детаљно упознају са плановима и могућностима мисије EULEX.
Одлагање процеса преузимања компетенција детерминисано је посредством три фактора: први, генерални секретар није дао зелено светло за то, други, готово трећина земаља ЕУ оклева да призна Косово и, на крају, проблем формирања владе Србије после избора одржаних током прошлог викенда.
Пре свега, генерални секратар ОУН, Бан Ки Мун, застао је због претње Руске Федерације да ће ставити вето на нови нацрт резолуције, којом би било легализовано право успостављања мисије ЕУ на Косову.
Наиме, руска спољна политика, преко блокаде процеса повлачења УНМИК-а и успостављања мисије ЕУ, жели да и даље сачува утицај у процесима одлучивања на Косову, што не би било могуће када би међународном мисијом руководила ЕУ.
Друго, мисија EULEX ће каснити и због чињенице што готово једна трећина земаља ЕУ није признала Косово.
Неке од ових држава повукле су се са својих почетних позиција за признавање независности и због тога што ОУН није дала сагласност за мисију.
Заправо, четири од девет држава ЕУ које нису признале независну државу Косово, у једној или другој форми, дале су знак да ће то учинити у повољном тренутку и изгледа да чекају да то ураде после 15. јуна, када се очекује ступање на снагу Устава Републике Косово.
Међутим, ово одлагање на још месец дана не иде у прилог интересима Косова – за повећање броја земаља које би требало да признају њену државност – а ни самој мисији коју је планирала ЕУ.
Треће, изгледа да је посебан утицај на одлагање успостављања мисије EULEX имао и сам резултат избора у Србији.
С обзиром да је присутна вишеструка заинтересованост да партија социјал-демократске оријентације српског председника Тадића преузме на себе власт и руковођење у Србији, са циљем да се избегну српске ултранационалистичке снаге, европска политика води рачуна и да српску политику привуче да ступи на европски курс, како би избегла проруски курс.
Сви ови токови односе се на усаглашавање и реструктуирање међународне мисије, а представници Косова имају веома мало снаге да утичу на то.
Највећи део политичких снага у земљи би веома радо прихватио достојанствен одлазак УНМИК-а после 15. јуна и успостављање EULEX-а. Међутим, једно крило мањинске српске политике на Косову желело би поделу зона, које су под надзором, на два дела: један део чинили би: северни део Косова и српске енклаве унутар Косова, где би била успостављена реструктурисана мисија УНМИК-а, док би у другим зонама Косова била успостављена мисија EULEX.
Ова могућност, коју су у јавност изнели и неки представници међународних институција, утицаће на стварање такозване "меке поделе".
Иначе, "меку поделу" је, као идеју, у почетку као оштрију варијанту, изнео министар у влади Србије, Слободан Самарџић. Таква подела имала би за последицу успостављање потпуно другачијег административног система, потпуно другачију културу власти и могла би да створи фактичко стање деобе познате као "тврда подела".
Државне институције земље требало би да се побрину да у дневној комуникацији са представницима међународних институција аргументују опасност од так озване "меке поделе". Epoka e re, Приштина, 19. мај) |
.jpg)
