Kulturna politika
|
|
Nikola Tanasić
|
nedelja, 21. jun 2009. |
Sve što važi za Čaka Norisa, važi i za Nika Slotera, s tim što Nik Sloter predstavlja potpuno lokalnu recepciju jednog iskorišćenog i odbačenog holivudskog formata. U pitanju nije bezazlena stvar, budući da do izražaja dolazi jedan suštinski „alterglobalizam“.
|
Kulturna politika
|
|
Milan M. Babić
|
utorak, 16. jun 2009. |
Srbija je jedna od malobrojnih evropskih zemalja bez državne cenzure na Internetu (prema izveštaju Reportera bez granica). Najveća prednost Internet-televizije (WebTV) su izuzetno mali investicioni troškovi ovakvog medijskog projekta.
|
Kulturna politika
|
|
Danka Kojadinović
|
ponedeljak, 08. jun 2009. |
Gradonačelnica Pariza Brižit Kister je naredila da se izložba otkaže, a crteži odmah iznesu. Kao razlog, navela je da je na crtežu devojčice s Kosova,“prepoznala“ aluziju na MSP Bernara Kušnera (vojnik KFOR-a koji drži golubicu na uzici) što je ocenila „političkom provokacijom i uvredom“!
|
Kulturna politika
|
|
Milo Lompar
|
petak, 05. jun 2009. |
Sekularno sveštenstvo je vođeno istovremenim interesom da opravda neprekidno umanjivanje srpskih nacionalnih prava. Otud je sekularnom sveštenstvu neophodna aktivna javna svest o srpskoj krivici, taj istinski plod titoističkog učenja.
|
Kulturna politika
|
|
Nenad Dukić
|
četvrtak, 04. jun 2009. |
Ako već ne snosi krivične posledice za svoje nadrilekarstvo, bar neka ga javno mnjenje u Srbiji bojkotuje i prekine da mu se klanja. Jer, višegodišnje medijsko eksponiranje ovog tarotologa ostavilo je posledice koje bi trebalo sanirati.
|
Kulturna politika
|
|
Slobodan Antonić
|
subota, 30. maj 2009. |
Moj šestogodišnji sin je, kao i sva deca, prvo naučio ćirilicu. Ali, on sa njom nije mogao da prati TV, niti da čita natpise na sličicama ili proizvodima za decu, niti da čita SMS poruke. Latinica je postala pismo njegovog detinjstva – baš kao i za svu srpsku decu danas.
|
Kulturna politika
|
|
Nenad Dukić
|
četvrtak, 28. maj 2009. |
Učešće našeg predstavnika na najpoznatijoj smotri likovne umetnosti u Evropi svedoči o degradaciji likovne umetnosti u Srbiji. I odsustvu strategije Ministarstva kulture u predstavljanju naše likovne umetnosti u svetu. Mi nemamo autentični likovni pečat, niti se trudimo da ga stvorimo.
|
Kulturna politika
|
|
Jovanka Matić
|
petak, 15. maj 2009. |
RTS je funkciju javnog servisa (zadovoljavanje potreba građana za raznim tematskim sadržajima) prepustila Drugom programu, dok Prvi program vodi konkurentsku borbu sa komercijalnim stanicama za bolji rejting i povećanje reklamnih prihoda.
|
Kulturna politika
|
|
Teri Iglton
|
sreda, 06. maj 2009. |
Da li Zapad mora da se vrati metafizici radi sopstvenog spasenja? A, ako mora, da li to može da uradi bez mnogo štete po svoje liberalne, svetovne vrednosti, obezbeđujući tako postojanje još nečeg što je vredno braniti od njihovih neliberalnih protivnika?
|
Kulturna politika
|
|
Frenk Furedi
|
sreda, 29. april 2009. |
Eksplozija globalnog straha od epidemije smrtonosnog virusa gripa u Meksiku više je reakcija na dramatizaciju gripa nego na stvarnu pretnju (o tome kako virusi mogu biti pretvoreni u oružje i upotrebljeni da se ugrozi opstanak čoveka) koju on predstavlja.
|
|
Kulturna politika
|
|
Boris Jašović
|
petak, 19. jun 2009. |
Da li iko može da pronikne u misteriju demarkacione linije između neoliberalne i nadnacionalne desnice i neoliberalne i nadnacionalne levice? Nevolja je u tome što obe naizmenično koriste ekonomsku otvorenost i kulturnu zatvorenost i to isključivo u službi transnacionalnog kapitala.
|
Kulturna politika
|
|
Jovana Papan
|
petak, 12. jun 2009. |
Skandali iz privatnih života i dalje su najtraženija medijska roba, jedino su se promenili protagonisti. Zauzevši naslovne strane, „smrtnici“ poput Suzan Bojl ili čuvene samohrane majke osmorki Nađe Sulejman, sve ozbiljnije zasenjuju sjaj „božanstava“ poput Britni, Paris ili Anđeline.
|
Kulturna politika
|
|
Žozep Fontana
|
subota, 06. jun 2009. |
Alen Grinspen je u knjizi The Age of Turbulence, objavljenoj 2007, pozdravljao slavu “sveta sa globalnom kapitalističkom ekonomijom”, mnogo više “fleksibilnom, otpornom, otvorenom i sa samokontrolom” nego što je bila prošla, te prognozirao dugu etapu rasta za SAD i čitav svet.
|
Kulturna politika
|
|
Darko Babić
|
četvrtak, 04. jun 2009. |
Nepravedno potiskivanje srpske ćirilice sa službenih registarskih oznaka i njena skandalozna zamena potpuno nestandardizovanom „proširenom gajevicom“ predstavlja najozbiljniji, kulturološki, ali i tehnički problem koji novi pravilnik nameće.
|
Kulturna politika
|
|
Vladimir Milutinović
|
sreda, 03. jun 2009. |
(Iz Arhive NSPM-a, 13.05.2007)
Milanov program ima višeslojnu strukturu, gde su na površini dosetke, koje u svom kontekstu izazivaju urnebesan smeh, dok je na osnovnom nivou to program igranja sa načinom mišljenja ljudi koji zovu.
|
Kulturna politika
|
|
Dimitrije Vojnov
|
četvrtak, 28. maj 2009. |
Film može jeftino da se snimi, ali ne jeftino da se gleda. To naši reditelji zaboravljaju. Priče o nedostatku novca, mogu da budu opravdanje, ali to gledaoca ne zanima. Porno banda je dobra zato što su osmislili koncept koji može da funkcioniše sa malo novca.
|
Kulturna politika
|
|
Slobodan Divjak
|
sreda, 27. maj 2009. |
Tek kada se zalaže za uspostavljanje pravnog formalizma (lišenog svakog ideološkog, političkog i kulturološkog sadržaja) i za njegovu punu primenu, intelektualac u pluralističkom društvu deluje u interesu svih.
|
Kulturna politika
|
|
Marinko M. Vučinić
|
četvrtak, 14. maj 2009. |
Svetlana Slapšak u nekoj vrsti zaključka kaže da je potrebno da se kosovski mit stavi tamo gde pripada, u ruke poštenih istoričara, a ko su pošteni istoričari i poštena inteligencija, određivaće verovatno ona i Ivan Čolović.
|
Kulturna politika
|
|
Sajmon DŽenkins
|
nedelja, 03. maj 2009. |
Strah po zdravlje je poput straha od terorizma. Neko negde ima od toga koristi. Mi zavisimo od drugih koji poseduju stručnu sposobnost da nas savetuju i upozore, i uzimamo zdravo za gotovo da nam oni nude bezinteresne savete.
|
Kulturna politika
|
|
Jovana Papan
|
utorak, 28. april 2009. |
Glavni razlog što žene zarađuju manje je činjenica da su one daleko manje sklone pregovaranju o visini plate. Čak 93% ženskih diplomaca na američkim univerzitetima prihvata na prvom poslu ponuđenu platu bez pogovora, dok više od polovine muškaraca u istoj situaciji pokušava da izdejstvuje veću sumu.
|
|