Početna strana > Rubrike > Kulturna politika > Desanka Maksimović je "tražila pomilovanje" - ja tražim odgovornost
Kulturna politika

Desanka Maksimović je "tražila pomilovanje" - ja tražim odgovornost

PDF Štampa El. pošta
Uroš Šuvaković   
nedelja, 07. jun 2020.

Još jedan skandal potresa srpsku prosvetu. Na videlo su izbili srednjoškolski nastavni planovi za srpsku književnost, iz kojih su izbačeni najveća srpska pesnikinja druge polovine HH veka, akademik SANU, Desanka Maksimović i veliki srpski pisac iz Hrvatske Vladan Desnica. Predlog novog programa, prema kome se oni ne izučavaju u obaveznoj lektiri, potpisala je javnosti nepoznata komisija. Anonimusi su izbacili velikane iz gradiva koje treba da uče naša deca.

Zašto je to učinjeno? U oba slučaja, radi se o potpuno antisrpskom i kolaboracionističkom kontekstu. Desanka Maksimović, u zbirci Tražim pomilovanje nastupa izrazito rodoljubivo, vodi dijalog sa Dušanovim Zakonikom i srpskom srednjovekovnom kulturom. Ali, takav se dijalog može voditi samo kada imate srednjovekovnu državnost. Ako je nemate - nema dijaloga. Ako drugi neće da je imate - onda ukinete pesnikinju i njeno delo poput glave na panju sultanu, položite pod noge onima koji hoće da vam ukinu istorijsko postojanje. Ne samo da je izbačena ova zbirka, već i izbor iz Desankine poezije. Priznajem, zaista je teško nemačkom izdavaču koji je monopolista u izdavanju udžbenika u Srbiji, da štampa "Krvavu bajku". Treba mu se dodvoriti i sve prepustiti zaboravu kroz izbacivanje pesnikinje iz programa. Pri čemu se komisija Anonimusa nije dovoljno istakla - Milogorci su Desanku izbacili iz programa pre dve godine! I ušli u NATO.

Desnica je Srbin iz Hrvatske (tačnije: Austrougarske), potomak Janković Stojana. Već odavno je politika zvaničnog Zagreba da asimiluje srpsku književnost kao deo hrvatske književnosti, dok naše ustanove kulture uporno dokazuju da se radi o književnosti Srba koji su živeli na tom prostoru, i koji su time deo srpskog kulturnog kruga i književnog nasleđa. Sada je jedna državna ustanova - Zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja (ZUOV), novim programom, zapravo podržala hrvatsku državnu politiku, negirajući sve stavove srpskih kulturnih poslenika. I opet, shvatam zašto: kako jednoj hrvatskoj izdavačkoj kući, koja značajno učestvuje na tržištu udžbenika u Srbije, tražiti da napišu činjenicu iz piščeve biografije da je Desnica - Srbin. Treba im olakšati i reći da u Hrvatskoj nikada nije bilo Srba, pa ni njihove književnosti. U tom slučaju, oprošten je i genocid iz Drugog svetskog rata i etničkog čišćenje 1995. Oprošteno je i rušenje crkve Svetog Đorđa u Islamu Grčkom, iz XVII veka, koju su sravnile hrvatske paravojne formacije 1993. a u kojoj je Vladan Desnica sahranjen. Ti se zločini nisu mogli izvršiti nad nekim ko nije tamo postojao. A više ne postoji ni ovde, pošto ga je komisija Anonimusa potezom pera izbrisala.

Koliko vidim, komisija Anonimusa oglušila se i o inicijativu da se autobiografija Mihaila Pupina Sa pašnjaka do naučenjaka, koja je dobila Pulicerovu nagradu, nađe u obaveznoj srednjoškolskoj lektiri.

Treba li podsetiti na slavni stav Alitisera da je škola ključno mesto prosistemske socijalizacije. Pitam ZUOV kakav to sistem podržava ako ruši, poput buldožera, temelje srpske duhovnosti? Jer, zahvaljujući takvom odnosu prema prošlosti, bilo je moguće da se u BIGZ-ovom udžbeniku iz Istorije za 7. razred osnovne škole nađe stav o tome kako je danak u krvi predstavljao mogućnost srpskoj deci za socijalnu prohodnost, dok su se oni zauzvrat oduživali lojalnošću sultanu. Upravo je u udžbeniku Klett za Geografiju za 6. razred, odobrenom 2019, objavljena lekcija - sa sve geografskom kartom - o tome da Narodna Republika Kina i "Republika Kina (Tajvan)" imaju neki teritorijalni spor! Zar to nije subverzija u odnosu na državnu politiku Srbije o prihvatanju "jedne Kine"?! I kako bismo mi reagovali kada bi neki izdavač udžbenika u NR Kini napisao u udžbeniku za osnovnu školu, a njihov ministar prosvete na predlog komisija i institucija koje su mu subordinirane to odobrio, da Srbija i "Kosovo" imaju teritorijalni spor?!  Inače, u tom istom udžbeniku je NATO promovisan u organizaciju za posredovanje u sporovima, što je verovatno društveno korektna formulacija za sedamdesetdevetoro dece ubijene tokom NATO agresije na našu zemlju 1999. Da hiljade drugih žrtava ne pominjem.

A sve to piše na osnovu Programa koji je potpisao ministar Šarčević, na predlog ZUOV, u kome stoji da učenik 6. razreda osnovne škole treba da zna da objasni pojmove - NATO, UN, EU. Tim redosledom. Dakle, prvo da objasni šta je organizacija u koju Srbija neće i ne želi da uđe ("politika vojne neutralnosti"), potom da objasni šta je organizacija koja je univerzalna i koju je Jugoslavija osnovala i, na kraju, šta je međunarodna organizacije za čije članstvo Srbija decenijama tvrdi da je njen prioritetni cilj! Uz, naravno, upitanost o hijerarhiji, ne možemo da ne uočimo da to deca u 6. razredu ne bi trebalo uopšte da uče, posebno ne iz Geografije koju je ministar Šarčević nekada studirao i potom predavao. To bi mogao da sadrži npr. program iz Istorije, u 4. razredu srednje škole, a u svetlu istorijskih činjenica o zločinima NATO nad Srbijom i SRJ 1999.

Sve ovo me navodi da, za razliku od Desanke koja traži pomilovanje, ja zatražim odgovornost, i to: 1) javno objavljivanje imena članova komisije koja je ovo predložila i ime osobe-funkcionera ZUOV koja je koordinirala rad komisije (da više ne bi bili Anonimusi, već da pokupe svu "slavu"), te njihovu momentalnu smenu; 2) smenu direktora ZUOV-a, čijim je potpisom fomirana takva Komisija i koji se nije pokazao doraslim za rukovođenje ZUOV-om; 3) izbor, posle parlamentarnih izbora, novog ministra prosvete koji neće dopuštati skandale kojih je zaista previše; 4) davanje Zavodu za udžbenike javnog ovlašćenja za štampanje udžbenika iz oblasti značajnih za naš nacionalni identitet (srpski jezik i književnost, istorija, geografija, likovna i muzička umetnost), kako deca ne bi bila socijalizovana da postanu janičari i NATO-medijatori.

(Autor je redovni profesor Učiteljskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dopisni član Srpske akademije obrazovanja)