Početna strana > Rubrike > Kulturna politika > Filozof Maša Mileusnić
Kulturna politika

Filozof Maša Mileusnić

PDF Štampa El. pošta
Vladimir Milutinović   
petak, 15. avgust 2008.
Bivajući u dalekoj Crnoj Gori – gde sam uzalud poneo pasoš, pošto je za ulazak dovoljna samo lična karta – u nedostatku televizije, pregledao sam i čitao sve štampano što mi je dolazilo pod ruku. Tako sam u jednom TV dodatku, mislim Politike, našao intervju sa novinarkom B92 Mašom Mileusnić. Povod intervjua je bilo Mašino vođenje programa za vreme poslednjeg protestnog mitinga, međutim, moju je pažnju privukao Mašin odgovor na primedbu da se voditelji B92 često emotivno unose u vesti. Iako sam i sam napisao spis pod naslovom Kratka istorija filozofije, mislim da me je u tom odgovoru Maša prevazišla, jer je u samo nekoliko rečenica sažela svu filozofiju koju danas znaju i treba da znaju novinari, prezenteri i svi ostali trudbenici teškog i nezahvalnog posla javne reči.

Evo šta kaže Maša na ovo pitanje: „Sigurno vam je poznato da mnogi kritikuju spikere B92 da deluju suviše opako dok čitaju vesti, da ispaljuju informacije kao rafale? Šta vi kažete na to? – Svako ima pravo na svoje mišljenje i utisak. O ukusima se ne raspravlja. Sve što mogu da kažem, jeste da su prezenteri Vesti na B92 veoma profesionalni i odgovorni prema gledaocima. Svi imamo svoj stil, u zavisnosti od karaktera i temperamenta, i ne trudimo se da budemo zabavni. Mi ne glumimo. Mislim da je najbitnije kakvu informaciju gledalac dobija, a ja se kao prezenter vesti, trudim da ne opterećujem gledaoce svojim utiscima. Mi ničim ne odvlačimo pažnju od suštine informacije. Međutim, ako se nekom ne dopada nije obavezan da nas gleda. Svako može da bira program koji će da gleda. To bar nije teško“. 

Gde je tu filozofija? Ima je puno. Najpre, Maša nam objašnjava u čemu je suština mišljenja danas kada dodaje da je utisak ono što se u mišljenju krije. A utisak se odmah preobraća u ukus, o kome se ne raspravlja. Tako da dobijamo formulu savremenosti O mišljenjima se ne raspravlja, ona ne zaslužuju neku posebnu pažnju. Jer, svako ima svoje mišljenje. Ugrožavati tu činjenicu raspravom bilo bi raditi protiv temeljnog prava svakog od nas da ima svoje mišljenje. Još je zanimljiviji Mašin odgovor kada se stavi u kontekst pitanja, koje na malo nespretan način referiše na svima poznatu činjenicu da voditelji B92 barem neke vesti izgovaraju uz vidnu promenu intonacije koja jasno pokazuje stav ili osećanja koja imaju. To inače nije nikakav problem samo po sebi, a toliko je očigledno da bi se moglo s pravom svrstati u proste činjenice. Mašin odgovor, međutim, pokazuje kako savremeni mediji treba da se odnose prema činjenicama i istini uopšte. Nekada su se kritička mišljenja zabranjivala jer se u njima videla opasnost po zvaničnu istinu, ali tada još nije bio otkriven ovaj novi metod: kada neko kaže nešto što ima pretenzije na istinu, možemo mu naprosto odgovoriti: To je tvoje mišljenje, i tvoj utisak, a o ukusima se ne raspravlja. Ako on odgovori, ali to nije samo moje mišljenje, to je tačno, to je istina, samo mu posle uzdaha treba odgovoriti da svako ima svoje mišljenje i da daljim insistiranjem može samo sebi da navuče na vrat optužbe za autoritarnost. U savremenom dobu istina ne postoji, ona je samo relikt zaostao iz primitivnih vremena. 

Ali zato postoji sloboda! Vidimo kako Maša referiše na postupak koji na magičan način rešava sve probleme: promenite kanal, to je bar lako. Savremeno doba donelo nam je tu mnogo željenu slobodu, imamo više od 50 kanala sa tendencijom daljeg rasta – ako vam se ne svidja jedan kanal promenite na drugi, a ako vam se ne svidja ni drugi, promenite na treći, do 50-og će vam obično trebati nešto oko 15 minuta pune slobode, što posle malog odmora možete ponoviti. Ovaj postupak se može proširiti i na ostale društvene probleme: ako vam se ne sviđaju radikali izbegavajte njihove skupove i vesti o tome, ako vam se ne sviđa Druga Srbija ne slušajte Peščanik, ako imate nešto protiv DS ili DSS ne gledajte RTS. Ako vam je mala plata odbijte da je primate, ako imate nešto protiv svoje zemlje iselite se. Jednostavno odsecite od sebe one stvari koje vam se ne sviđaju. Ako ste se tako odrekli svega zajedničkog, možda se prosvetlite saznanjem da je samo ono što je vaše privatno vredno pažnje, i da zemlja, ljudi i vaša okolina nije nešto što treba primećivati.

Tako je sloboda mišljenja najzad desupstancijalizovala vašu okolinu i vas same, svoje izbore nikome ne morate pravdati, svako ima svoje mišljenje, a ako hoće može i da promeni kanal. Maša je i urednik vesti. Verovatno je da po istim principima bira i vesti. Na primer, pregleda agencijske materijale i kada vidi snimak na kome čovek kaže „Ja nisam Rus, ja sam Gruzin, ja sam slobodan čovek“, pomišlja da je ova izjava dušu dala da se njome završi blok o sukobima u Južnoj Osetiji. Ili, vidi neku vest u kojoj se pominje reč „srpska“, recimo „srpska vlada“: „Ne kaže se srpska nego srbijanska“, prepravi vest Maša. Ili, neko neoprezno uvrsti u vest izraz „naša reprezentacija“, što je nekako suviše blisko i prepravlja se u „reprezentacija Srbije“ – znamo da su svi ti vajni sportisti skloni dizanju tri prsta, kada to ne budu činili možda će postati „naši“, mada sumnjamo.

Naša novinarka je, međutim, mlada i tek pravi prve korake u svetu medija i filozofije tako da se od nje još može svašta očekivati. Možda uključi svoje filozofske motore koji je odvedu ka nepredvidivim i plodnim zaključcima. Za to vreme poslednji filozofi Druge Srbije će još uvek ponavljati kako mišljenje treba da se „desupstancijalizuje“ i „deontologizuje“. Nema više gde, već sad je potpuno desupstancijalizovano, bez ikakvog sadržaja. Ako ostanemo i bez ove najkraće Mašine filozofije ostaćemo naprosto bez ičega.