"Геца Кон" и посвећеност Веље Старчевића

Поново ради књижара Геца Кон, Геца Кон враћа дух старог Београда, Кроз славолук од књига, Геца Кон поново у Улици кнеза Михаила, ово су новински наслови који су пропратили отварање реновиране књижаре која је увек била препознатљиви симбол издавачке делатности Геце Кона, али и ИП Просвете. Обнављање ове књижаре настало је као резултат договора Службеног гласника и Просвете и тиме се отвара ново поглавље у њеном раду.

Поновно отварање ове књижаре пратило је подсећање на Гецу Кона, једног од најзначајнијих књижара и издавача, који је оставио неизбрисиви печат у овој области наше културе. Директорка Службеног гласника, Јелена Триван је у неколико својих изјава подсетила на његово деловање „Геца Кон је мој велики понос и велики наук. Нисам имала дилему да исплативост и трошак нису важни, да је то понос и част и да нам је људска и национална обавеза да спасемо прву српску књижару и сећање на Гецу Кона. Осим књига, у књижари се налази, и музејски део, где су заштићене и његове личне ствари. Желимо да ово место поново постане важна тачка по којој ће Београд бити препознат, да се овде окупљају млади, да долазе књижевници.“

У овој дирљивој причи недостаје један изузетно важан детаљ, а везан је за књижара  и преданог хроничара нашег књижарства Вељу Старчевића, који је свој радни век провео у Просвети и свакако је најзаслужнији за поновну афирмацију Геце Кона и књижаре која носи његово име

У овој дирљивој причи недостаје један изузетно важан детаљ, а везан је за књижара  и преданог хроничара нашег књижарства Вељу Старчевића, који је свој радни век провео у Просвети и свакако је најзаслужнији за поновну афирмацију Геце Кона и књижаре која носи његово име. Не само што је 1992. године објавио до сада једину књигу о Геци Кону, већ је истрајавао у тешком подухвату да сачува ову књижару и одбрани је од покушаја да и она у приватизацији буде ликвидирана. Овом подухвату је он посветио свој живот, богато књижарско искуство и велико познавање издавачке делатности. Веља Старчевић је био, како је то рекао Петар Џаџић у предговору његове књиге о Геци Кону, књижар по професији и по вокацији.

Књижара Геца Кон је великим трудом и изузетним залагањем Веље Старчевића постала незаобилазни топос кнез Михаилове улице у којој су се окупљали искусни библиофили, али и они који су тек улазили у заносни свет књиге

Посвећеност је истинска особина која је њега красила, посвећеност књизи , али и ретка способност да од књижаре коју је водио створи место окупљања књижевника, новинара и људи који су били истински љубитељи књиге. Начин на који је он водио антикварницу у овој књижари, може се поредити само са најчудеснијим сусретом са тајновитим светом старих књига и часописа које је он тако зналачки препоручивао и познавао. Веља је био од оне врсте књижара који није био обичан трговац књигама, већ посвећени чувар нашег читалачког искуства.

Књижара Геца Кон је великим трудом и изузетним залагањем Веље Старчевића постала незаобилазни топос кнез Михаилове улице у којој су се окупљали искусни библиофили, али и они који су тек улазили у заносни свет књиге. Све нас је он дочекивао с осмехом, пун стрпљења и добре воље да поразговара о новим књигама или издањима за којима смо трагали. Ако вам је требала поуздана информација о некој књизи, знали сте да можете њему да се обратите.

Зато је  и недопустиво да нова ера књижаре Геца Кон прође без икаквог спомена на књижара Вељу Старчевића, који је највише урадио да се сачува и оживи његово име. Не може се наша култура сећања градити на „посвећеним“ изјавама директорке Службеног гласника Јелене Триван

Зато је  и недопустиво да нова ера књижаре Геца Кон прође без икаквог спомена на књижара Вељу Старчевића, који је највише урадио да се сачува и оживи његово име. Не може се наша култура сећања градити на „посвећеним“ изјавама директорке Службеног гласника Јелене Триван, која нам сада открива значај Геце Кона, а да се ниједном речју не подсети на истрајни рад Веље Старчевића и његову истинску посвећеност и оданост успомени на великог издавача Геце Кона, кога је он, после неколико деценија, вратио у наш културни живот.

Ако Јелена Триван није знала за деловање Веље Старчевића, други говорник на свечаном отварању обновљене књижаре С. Басара, такође није нашао за сходно да у овој прилици спомене изузетни допринос Веље Старчевића, иако је као и многи други писци, знао ко је најзаслужнији за опстанак ове књижаре. Посебно је питање, да ли је овом приликом, о Геци Кону и овој Просветиној књижари морао да говори, неко сигурно позванији од С.Басаре. Свакако да је Милисаву Савићу било места на овој свечаности, као некадашњем директору Просвете и истакнутом писцу, који је био сведок и учесник у афирмацији ове књижаре, али је и добро знао за прегалаштво и посвећеност Веље Старчевића.

Колико времена треба да прође да он добије заслужено место у обновљеној књижари, чији је он био посвећени чувар и заточник. Тиме што се приликом свечаног отварања обновљене књижаре Геца Кон није указало на посебан значај Веље Старчевића

Колико времена треба да прође да он добије заслужено место у обновљеној књижари, чији је он био посвећени чувар и заточник. Тиме што се приликом свечаног отварања обновљене књижаре Геца Кон није указало на посебан значај Веље Старчевића, на овај догађај бачена је велика сенка, јер луксузно опремљена књижара мора да садржи  подсећање на људе који су стварали углед Просвете, а међу њима, једно од истакнутих места припада књижару и посвећенику књиге Вељи Старчевићу.

Само људи његовог кова могли су бити истински баштиници књижарске и издавачке традиције, коју је оличавао и установио непоновљиви Геца Кон. Штета што то нису имали на уму они који су тако олако помислили да управо они могу бити настављачи ове драгоцене традиције, а да при томе ниједном речју не наведу одлучујући допринос књижара Веље Старчевића у оживљавању успомене и улоге Геце Кона у нашој култури.