Ideja političke korektnosti vodi u autocenzuru

Nedavno je u Drvengradu, zatvoren 11. Međunarodni filmski i muzički festival ''Kustendorf''. Osnivač i direktor festivala Emir Kusturica je dao intervju za ruski nedeljni list ''ZAVTRA''. Razgovor je vodila dopisnik ''ZAVTRA'' i naš saradnik, Radojka Tmušić Stepanov.

Foto 1: Plakat 11. Kustendorfa

Gospodine Kusturica, pllakatom festivala i projekcijom filma ''Okovana filmom'', režisera Nikandra Turkina (alatrova), po scenariju Vladimira Majakovskog i plesno – akrobatske tačke uz muziku valcera № 2 Dmitrija Šostakoviča je počeo 11. Kustendorf. Ljilja Brik je sa platna sišla na scenu i magija je nastavljena.Na taj način ste muzu ruske avangarde, Ljilju Brik, prizvali da bude muza 11. Kustendorfa

Izjavili ste da je to onaj trenutak koji pokazuje da se fikcija, koja nije realizovana, pretvara u stvarnost upravo pomoću fikcije i da to ovaj festival izdvaja od prethodnih.

Foto 2. Muza 11. Kustendorfa na sceni

• Vaše stvaralaštvo je postalo deo kulturne baštine našeg naroda, samim tim i deo tradicije, ali vi pokazujete da bez avangardne ideje umetnik ne treba da živi i radi. Je li to putokaz mladima?

To je najsnažnija ideja da ustvari da jedan dobar festival, kad počiva na snažnom događaju, dakle na slučaju jednog filma, koji je u avngardi izgubljen, a ideja avangarde, kao vodeće uloge u svjetu umjetnosti je tok koji krči novi put. Ta ideja je zapravo otvorila ovaj festival na najbolji način i otvorila vrata najvećem broju mladih autora, koji su pokazali da znaju i da nas rastuže i nasmiju i uostalom ostave snažan utisak.

• U školama se izučava književnost, muzika, likovna umetnost. Filmska umetnost već odavno nije maloletna. Šta mislite, da li bi bilo uputno prikazivati filmove u školama sa ciljem vaspitanja i obrazovanja?

 Postoje filmovi koji moraju biti gledani, ja mislim da već postoje škole gde se ta obavezna lektira gleda...

• Imam u vidu sistemsko rešenje.

Foto 3: Osnivač i direktor ''Kustendorfa'', prof. Emir Kusturica

Sistemsko rješenje u maloj zemlji može vrlo teško da bude izvedeno, zato što se mala zemlja bori sa opstankom škola, a kamo li da smišlja i to. S druge strane, to je danas moguće, vrlo lako, zato što danas  postoji digitalizacija, koja jednostavno uvodi svakog čovjeka u mogućnost da vidi sve što treba.

Međutim pitanje obrazovanja je kompleksnije. Pitanje je da li ljudi koji su na vlasti uopšte uvažavaju činjenicu da je Sergej Ajzenšatajn bio jedan od najjačih izvođača ruske revolucije, a da je Dovženko bio njen najpoetičniji izraz. S druge strane pitanje je da li oni to znaju i da li oni to žele da proslede mladim ljudima.

To je pitanje odluke, a da je ideja dobra, nema sumnje, kao i da postoji mogućnost da se kroz digitalni svijet mladi ljudi vrlo lako upoznaju sa tim.

·         Ako postoji zabranjeno u umetnosti, koji su to okviri, ili granice, van kojih ne treba izlaziti i kakvo mišljenje imate prema cenzuri i raznim zakonima iz te oblasti? 

Ja mislim da zakon ne treba da postoji.

Na zapadu već postoji ono što je nekad bilo u komunizmu – autocenzura. Oni su tu autocenzuru uveli kroz ideju političke korektnosti, dakle sve ono o čemu ne treba da se priča, oni kao disciplinovani ljudi koji pripadaju protestantskom i katoličkom odgoju, oni to vrlo lako prihvataju.

Mislim da, kad bi se uvela zabrana, da bi se onda drušvo podijelilo na one koji se bore za, i one koji su protiv. U svakom slučaju, dobro će biti, ako ne prihvatimo ideju političke korektnosti, koja nepisanim zakonom, uvodi autocenzuru u našem društvu.

Foto 4: Nagrađeni uesnici i članovi žirija 11. Kustendorfa

• Da li se sankcije zapada prema Rusiji koje se svakako tiču i umetnosti mogu nazvati cenzurom?

To je vječni instrument kojim se zapad obračunava sa istokom i vječna tema zapada izražena u onoj knjizi ''Drang na osten'', - pomjeranje prema istoku. Ona je formulisana istočnim pitanjem.

Još od Napoleona na ovamo se ona još uvijek na isti način tretira, s tim što su sad putevi ogoljeni i sad je to već borba koja ne ide kroz diplomatiju nego ide i kroz medije. I utoliko je to teško oborivo; a te sankcije koje postoje su izraz deoba svijeta. To više nije pitanje deobe nacija, nego pitanje deobe Evroazije od Evroatlanskih zemalja.

• Bili ste na Krimu, na festivalu u Sevastopolju. Da li ste stekli utisak da se narod Krima oseća okupiranim?

Kao prvo Krim je konačno oslobođen u trogodišnjem ratu, kada je Rusija ratovala sa Engleskom i Francuskom i od tada je ponovo i trajno to ruska teritorija. To što je Hruščov zamislio da je to Ukrajina je demantovano praksom, jer ti ljudi, ne samo što su srećni da nisu u Ukrajini, nego oni i svojim bićem pripadaju Rusiji.

• Obzirom da ste putovali na Krim, je li Vam poznato da li se Vaše ime nalazi na spisku nepriatelja Ukrajine, na sajtu ''Mirotvorac''?

Ma to mene ne zanima.

Foto 5. Promocija monografije ''Šargan – Mokra Gora park prirode''

• Očigledno je da fašizam podiže glavu, na sceni je revizija rezultata Drugog svetskog rata. Pribaltičke zemlje, Poljska, Ukrajina veličaju fašizam ...

Nije revizija samo Drugog, nego je i revizija rezultata Prvog svjetskog rata. Sve donedavno je za svijet istorije važila takozvana Fišerova teorija i priznanje da je Njemačka kriva za prvi svjetski rat, a onda se iznenada pojavila knjiga ''Mjesečari'' Kristofera Klarka, koja zapravo govori o toj potrebi da se revizionistički pristupi istoriji.

Ja uopšte mislim da su zločini počinjeni na teritoriji Bosne i Hercegovine i Hrvatske prevedeni na mnogo veću skalu, nego što im pripada, upravo da bi se ti genocidi, koji su vrlo ozbiljno obavljeni prije toga (u toku Drugog svetskog rata) uglavnom nad Srbima, Ciganima i Jevrejima ovde, zapravo zaboravili i da bi ih nadvladali ovi novi.

Ipak sam uvjeren da težina istorijskih elemenata nikad ne može da bude pobijeđena lakoćom tog medijskog površnog pristupa i utoliko vjerujem da te revizije neće proći, odnosno one neće moći da prođu zato što oni koji su stvarno pobijedili u prvom i drugom svjetskom ratu, znaju da to nije tako.

To jedno, a drugo to su već suprostavljene strane koje imaju dovoljno nuklearnog naoružanja, koje će ako bude trebalo da brane tu ideju – braniće je opet.

• Imali ste priliku da se ne jednom sretnete sa Vladimirom Putinom – i mate tu privilegiju da ga poznajete lično to jest više od onih koji samo prate aktuelna politička zbivanja u Rusiji i svetu. Da ste građanin Ruske Federacije, da li biste na martovskim izborima za Predsednika Ruske Federacije glasali za Putina?

Ja sam jednom rekao: Da sam Englez, bio bih protiv Putina, da sam Amerikanac, tukao bih se s njim; da sam Rus glasao bih za njega, a sad imam novu ideju: da sam Englez i da sam pošten – uvažio bih Putina, kao velikog državnika, Da sam Amerikanac, shvatio bih da je pomirenje sa Rusijom jedino ishodište, koje vodi ka dobrobiti planete, a da sam Rus, naravno, opet bih glasao za Putina, bez razmišljanja!

Foto 6. Deo novinarske ekipe koja je pratila rad 11. Kustendorfa

Fotografije: Vladimir B. Marković

Razgovor vodila

Radojka Tmušić Stepanov