Политички преврат – савремени приступ

Научна монографија Политички преврат – савремени приступ, поред уводних напомена и закључног разматрања, садржи једанаест делова, који заправо обрађују једанаест тематских целина. Те целине превасходно се односе на операционо одређење појма револуције, на последице теоријских разлика и различитих теоријских приступа у дефинисању овог политичког феномена, као и на политичке и социјалне револуције.

Проучене су и демократске револуције од 1989. до 1991. године, као и обојене револуције у Грузији, Украјини, Киргизији, Узбекистану и Молдавији. Теоријски су такође обрађене тактика и методика извођења обојених револуција. Обављене су научна дескрипција и теоријска анализа корелације револуције и политичке власти, насиља, силе и моћи. Посебна пажња посвећена је облицима насиља својственим насилним револуцијама, као и облицима насиља у демократским и обојеним револуцијама.Спроведено је истраживање политичког удара, државног удара, „државног удара одозго”, пуча и оружане побуне. Фокус истраживачких активности био је на теоријском изучавању повољних услова за извођење политичких преврата, пре свега у контексту социјалне и економске кризе, унутрашње политичке и безбедносне кризе, регионалних и међународних политичких односа посматраних кроз призму нуклеарног потенцијала великих сила, као и природних ресурса, енергетике, рудног богатства и воде. Акценат истраживања стављен је на теоријску паралелу између превратничких активности и идеологије, демократије, слободе, људских права, религије, као и феномена моћи и немоћи традиције.

У погледу актера и њиховог положаја у припреми и извођењу политичког преврата, третирани су – теоријски и емпиријски – акционо језгро, завера, политичке структуре, специјалне службе и њихова вишеструка улога, војни фактор, електронски медији и друштвене мреже. Спроведена је анализа насилних и ненасилних облика политичких преврата, с тежиштем на њиховим сличностима и разликама. Разматрани су релевантни аспекти безбедносне заштите армије и органа државне безбедности, органа извршне и законодавне власти, саобраћајница, то јест друмског, железничког, воденог и ваздушног саобраћаја, телекомуникационих и електроенергетских система и животне средине.

Такође, истражене су могућности за безбедносну заштиту од илегалних прислушних центара, илегалног опсервирања и праћења, корумпирања, уцењивања и застрашивања представника власти, као и улога терористичких активности у политичком преврату. Поред наведеног, политички преврати теоријски су повезани са грађанском непослушношћу, нелегалним штрајковима, нелегалним демонстрацијама и грађанским нередима, нарочито са аспекта изналажења модалитета за сузбијање ових противправних и негативних феномена.

Разматрани су и ефекти, домети и границе савремених политичких преврата, при чему је спроведена и анализа четири сложена политичко-безбедносна процеса, који су се одиграли или се још одигравају на различитим географским, тачније геополитичким подручјима. Ту су пре свега анализирани феномени Арапског пролећа, као и актуелна ситуација у Сирији и Турској. Посебно је обрађена улога и значај некадашње ЈНА у освит радикалног разрешења југословенске политичке и безбедносне кризе.

Кључне речи: Политички преврат, револуција, моћ, сила, насиље, власт, идеологија, слобода, демократија, људска права, политичко насиље, преврат, политички удар, државни удар, пуч, оружана побуна, завера, политичка криза, економска криза, контраобавештајна служба, обавештајна служба, оружане снаге.

ПРЕДГОВОР ДРАГАНА СИМЕУНОВИЋА

Ова књига је настала из веома успешне и значајним прилозима допуњене докторске дисертације релативно младог истраживача Марка Парезановића, која је под насловом „Концептуално и појмовно разликовање револуција од других форми политичких преврата” одбрањена средином 2011. године на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. 

Предмет истраживања књиге др Марка Парезановића „Политички преврат – савремени приступ“ односи се на изучавање политичких преврата као специфичног начина освајања власти и политичке моћи у одређеном друштву или држави. Намера аутора да из мултидисциплинарног угла изучи и научно опише и објасни феномен политичких преврата, исказује се после увида у рад као сасвим друштвено оправдана и научно валидна јер је предмет књиге коју је урадио аутор др Марко Парезановић један од значајнијих проблема у домену истраживања и објашњења наше науке на тему идеја о нелегалној редукцији политичке моћи која, зачудо, и поред своје атрактивности није довољно истражена.

Научни циљ ове књиге је научна дескрипција савремених политичких преврата, пре свега кроз систематизацију досадашњих сазнања о превратничкој делатности, чиме је обезбеђена квалитативна научна анализа, али и детаљна класификација метода посредством којих се они реализују. Остваривањем ових циљева постигнут је уједно и један шири научни циљ – систематизација научних сазнања о превратничкој делатности уопште, начинима институционализације тих активности, савременим методама деловања специјалних служби (пре свих контраобавештајних и обавештајних), улози субверзивних активности и прикривених актера у спољној политици, и на крају, евентуално о правцима даљег развоја наведене, као увек противуставне делатности.

Друштвени циљ овог рада превасходно је садржан у потреби детаљнијег појашњења друштвеног и политичког феномена каква је превратничка делатност, у упознавању начина организовања и реализовања превратничких активности, као и благовременог идентификовања свих актера преврата, како на унутрашњем, тако и на спољнополитичком нивоу. Такође, друштвени циљ рада је уочавање и систематизација главних праваца офанзивног деловања одређених држава, који су усмерени на формирање свеопштих политичких, економских и војно-безбедносних кретања и односа на ширем међународном плану.

Теоријско и операционално одређење предмета и циља потврђују да је реч о теми која је веома значајна за апликативни развој политикологије.

Израдом књиге на ову тему аутор др Марко Парезановић је потврдио полазну претпоставку да је реч о оригиналној идеји значајној за развој науке, њену примену, односно за развој научне мисли уопште, потврдивши уједно тиме и друштвену и научну оправданост истраживања и израде монографије на ову тему.

Тема књиге „Политички преврат – савремени приступ“ припада групи сложених темата, како по броју чинилаца и сегмената, тако и по њиховој разноврсности. Аутор се при обради ове теме већ у приступу сусрео са свим тешкоћама мултидисциплинарности, а у том смислу и избора парадигматског приступа и премиса и тај је изазов успешно пребродио тако што се током истраживања трудио да открије основе и изворе узрочника политичких преврата, те садржину, облике, трајност, интензитет и усмереност њихових круцијалних чинилаца. Као што се да видети из књиге, аутор је свој истраживачки проблем схватио динамички, тачније као мултидимензионални процес нелегалне редукције политичке моћи који настаје, развија се и стално мења своје изразе и варијабле. Утврдио је да није у питању независна појава, већ да је то увек производ човековог деловања у одређеним ситуацијама у релацији и садејству са ближим и даљим окружењем у одређеној друштвеној стварности и у односу са предметом деловања. Вишеструка сложеност предмета научног проучавања захтевала је од аутора детаљно изучавање његове структуре, као и специфично проучавање других, такође комплексно структурираних феномена који су разним међусобним везама и односима условно обједињени у једну динамичку појаву.

Аутор је предмет свог изучавања, односно теоријског истраживања у овој тези, схватио и сагледао као сложену политичку појаву са израженом димензијом нелегалности, и сходно томе применио релевантан метод њеног проучавања, како са становишта сазнајних, научних и научно-истраживачких захтева развоја науке, тако и са становишта искуствене примењивости у пракси.

Постигнут научни циљ проучавања наведеног предмета истраживања је научно откриће. У постојећој политиколошкој, безбедносној, војној и социолошкој литератури нема много целовитих дела која се искључиво, свеобухватно и комплексно баве проблемима савремених политичких преврата. Већина досадашњих објављених и доступних сазнања су углавном парцијална и превасходно разматрају тек један од аспеката. Проучавања и закључци ових феномена у сфери друштвених наука превасходно се своде на оцене, процене и закључке који полазе од друштвене штете или могуће друштвене штете која настаје услед преврата. У ретким досадашњим истраживањима на сродне теме анализе и изведени закључци су егзактни, али и они су углавном оријентисани само на идентификацију опасности и могуће угрожавање заштићеног објекта и друштвених вредности. Интегрални приступ, који у овој књизи обједињава све аспекте је редак у постојећој литератури, те је очито да је битан задатак за аутора представљало откривање могућности за формирање свеобухватног приступа проучавању феномена политичких преврата научним методама, што је аутор и постигао. Таквим приступом аутор је своју идеју материјализовао у форми одличне књиге чиме се битно допринело објашњењу констатованог научног проблема и омогућило његово боље разумевање као друштвеног проблема.

Неопходност уочавања и што прецизнијих дефинисања разноврсних чинилаца феномена политичких преврата, као и њихове интеракције са друштвеном безбедношћу, и то како оних индивидуалних, тако и оних друштвених, детерминисало је рад аутора и наметнуло друштвене циљеве овог проучавања.

Генерална хипотеза од које је аутор др Марко Парезановић пошао приликом истраживања савремених политичких преврата је да у савременој политичкој теорији и политичкој пракси ови феномени представљају врло специфичан облик друштвених процеса који су усмерени на рушење уставом утврђеног поретка и да су одређени као друштвени и практични облици ванинституционалног освајања и вршења власти активностима кључних актера, било на унутрашњој или на међународној политичкој сцени, те да је феномен превратничког деловања као светског, регионалног или локалног акта, иако је врло сродан са другим формама политичког насиља по томе што је најчешће насилан по методу и карактеру и незаконит по уставно-правној форми, увек у одређеној мери и довољно различит од других форми политичких преврата да би се могао сматрати посебном политичком и друштвеном појавом.

Прва посебна хипотеза која је потврђена у раду јесте да се преврати одвијају у специфичним и сложеним политичким, економским, војним и безбедносним условима, који су најчешће последица хроничних и дуготрајних друштвених противречности, које временом добијају на интензитету, или су пак „дириговани” из иностранства ради испуњења одређених интереса светских сила.

Друга хипотеза, која у потпуности наглашава да политички преврат никада није акт моћи и израз воље једног човека, на пример, лидера превратничке акције, већ да представља облик колективно вођене и реализоване активности у којој сваки од завереника има сопствене интересе за учешће у њој, је такође у раду поткрепљена ваљаном научном аргументацијом.

Треће, потврдило се да је аутор основано пошао од посебне хипотезе да политички преврати садрже бројне могућности за прикривено и субверзивно деловање, посебно у току сложених и дуготрајних политичких и безбедносних криза. Хроничне економске кризе као последица скромне или лоше економске политике, као и стратегијски интереси одређених држава усмерени на повећање степена утицаја, само су део узрока политичких преврата.

У раду је развијена и аргументована и посебна хипотеза да када се легалистички политички механизми испоље као нецелисходни, одређене државе прибегавају субверзивној активности на плану дестабилизовања и рушења њима супростављених влада, без обзира на степен легитимитета и суверености тих политичких субјеката. Аутор је коректно закључио да се наведена активност са једне стране испољава путем офанзивног спољнополитичког деловања, укључујући и економске притиске, а са друге стране готово увек уз помоћ специјалних служби.

Побројане посебне хипотезе, представљају истраживачки оквир у којем је аутор верификовао научна сазнања о превратима и политичкој борби уопште, а у контексту институционализације тих политиколошких одређења. Истовремено, аутор је успео да кроз непосредно истраживање на основу доступне научне, стручне и друге расположиве грађе, као и на примеру реалности кретања политичких процеса у унутрашњим и спољнополитичким токовима, систематизује досадашња сазнања по том основу.

У погледу идеологије као темеља превратничке свести изведени су закључци који указују да револуционарна свест може пронаћи своје утемељење у идеологији, која под одређеним околностима може бити снажан покретач људске личности, покретач прогресивних, али и регресивних промена. Као таква, она никада неће ишчезнути са револуционарног хоризонта, само је питање у ком облику и у коликој мери ће се испољавати, што ће свакако зависити од околности у којима се револуционарни процес буде одвијао. Такође, анализиран је утицај идеологије на најважније политичке акте, односно на свеопшту политичку делатност.

Синтетички приступ, који је аутор изабрао, у којем се не даје априорна предност ниједном теоријском правцу, што је неизбежно последица својства предмета и његове унутрашње, структуралне, разнородности, захтевао је примену свих основних истраживачких метода.

Књига аутора др Марка Парезановића, под насловом „Политички преврат – савремени приступ” не само што коректно обрађује научно значајну и сложену проблематику, већ и резултати истраживања који су постигнути у њој представљају запажен допринос у смислу ваљаног обухвата теме, с једне, и стварања могућности њеног даљег и дубљег сагледавања, са друге стране.

Књига представља логичку и заокружену целину са свим неопходним елементима код овакве врсте писаних материјала, а посебно научних радова. У том погледу oa књига представља значајан теоријски допринос политичким наукама, али и науци уопште. Несумњиво, аутор је, постигао веома добре резултате истраживања и зато што је користио обимну и квалитетну савремену страну и домаћу литературу.

Књига је уз то писана врло разумљивим, једноставним, а ипак довољно стручним језиком, стилом прихватљивим за сваког читаоца. 

Резултати истраживања и посебно изведени закључци могу користити свим заинтересованим особама за ову научну област, а нарочито онима које се баве праксом сузбијања превратничке делатности као и нелегалне редукције политичке моћи, јер могу да обогате свој фонд знања и унапреде своје практично деловање.

Будући да ова књига представља значајан научни допринос не само у сазнајном, већ и у образовно-васпитном смислу и да је вредна основа за истраживања других, најтоплије је препоручујем.

С А Д Р Ж А Ј

Резиме ..............................................................................................            13

Кључне речи ...................................................................................           14

Resume ..............................................................................................            17

Key words ........................................................................................            18

Резюме .............................................................................................            21

Ключевые слова ............................................................................           22

Предговор Драгана Симеуновића ..............................................           25

УВОД ...............................................................................................            30

ТЕОРЕТСКО-МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР ................................           37

1. РЕВОЛУЦИЈА – КРАЉИЦА ПОЛИТИЧКИХ ПРЕВРАТА ....        43

Разлике у дефинисању појмова као последица теоријских разлика и различитих теоријских приступа .................................................           43

Политичка и социјална револуција .................................................          54

Насиље у револуцији .......................................................................          59

Демократске револуције од 1989. до 1991. године .......................          64

Обојене револуције ...........................................................................          73

Обојене револуције на примеру Грузије, Украјине, Киргизије, Узбекистана и Молдавије ................................................................        76

Методика извођења обојених револуција ......................................       88

2. РЕВОЛУЦИЈА У КОНТЕКСТУ ПОЛИТИЧКЕ ВЛАСТИ, МОЋИ, СИЛЕ И НАСИЉА .........................................................   97

Политичка власт ............................................................................ 97

Политичка моћ ............................................................................... 104

Политичка сила ............................................................................. 112

Политичко насиље ........................................................................ 115

Револуционарно насиље ............................................................... 119

Облици насиља својствени насилним револуцијама ..................           125

Облици насиља у демократским и обојеним револуцијама........           131

3. ПОЛИТИЧКИ ПРЕВРАТИ ....................................................            137

Политички удар ............................................................................. 137

Државни удар ................................................................................. 140

„Државни удар одозго” ................................................................. 153

Пуч .................................................................................................. 157

Оружана побуна .............................................................................            161

4. ПОЛИТИЧКИ ПРЕВРАТ КАО ПОСЛЕДИЦА НЕПРЕМОСТИВИХ ПРОТИВРЕЧНОСТИ

САВРЕМЕНОГ ДРУШТВА .......................................................            167

Социјална и економска криза .......................................................            167

Унутрашња политичка и безбедносна криза ...............................            180

Регионални и међународни политички односи посматрани кроз призму нуклеарног потенцијала великих сила ...........................         191

Природни ресурси, енергетика, рудно богатство и вода ............           196

5. САВРЕМЕНИ КОРЕНИ ПРЕВРАТНИЧКОГ ДЕЛОВАЊА ..         209

Идеологија и превратничка свест ................................................. 209

Демократија ................................................................................... 216

Слобода .......................................................................................... 220

Људска права .................................................................................. 226

Религија .......................................................................................... 233

Моћ и немоћ традиције ................................................................. 237

6. АКТЕРИ И ЊИХОВ ПОЛОЖАЈ У ПРИПРЕМИ

И ИЗВОЂЕЊУ ПОЛИТИЧКОГ ПРЕВРАТА .........................            249

Акционо језгро као основни чинилац савременог политичког преврата ..........................................................................................      249

Завера као један од интегративних фактора акционог језгра ....            255

Ангажовање лица за завереничку организацију .........................            262

Процес ангажовања лица за завереничку организацију ............            265

Политичке структуре и њихови интереси ...................................            268

Специјалне службе ........................................................................ 273

Улога интерних служби безбедности у превратничком процесу .. 277

Улога интерне контраобавештајне службе ..................................            280

Улога интерне обавештајне службе ............................................ 288

Улога страних обавештајних служби ............................................     291

Положај, значај и улога војног фактора ...................................... 305

Националне оружане снаге у политичком преврату ..................            311

Војна интервенција као механизам подршке превратничким снагама ...........................................................................................     316

Електронски медији и други центри пропагандне моћи ...........            324

Улога друштвених мрежа у политичком преврату .....................            337

7. ТАКТИКА И МЕТОДИКА ИЗВОЂЕЊА

ПОЛИТИЧКИХ ПРЕВРАТА .....................................................            349

Насилни облик и његове фазе ...................................................... 349

Ненасилни облик и његове фазе .................................................. 354

Сличности, разлике и особености насилног и ненасилног облика .. 363

8. СПРЕЧАВАЊЕ ПОЛИТИЧКИХ ПРЕВРАТА

– ТАКТИЧКИ НИВО .................................................................. 369

Безбедносна заштита армије и органа државне безбедности .... 370

Безбедносна заштита органа извршне и законодавне власти ....            376

Безбедносна заштита друмског саобраћаја ................................. 379

Безбедносна заштита железничког саобраћаја ........................... 382

Безбедносна заштита воденог саобраћаја ................................... 385

Безбедносна заштита ваздушног саобраћаја .............................. 387

Безбедносна заштита телекомуникационих система ................. 390

Безбедносна заштита електроенергетских система ................... 393

Безбедносна заштита животне средине ....................................... 398

Илегални прислушни центри .......................................................            400

Безбедносна заштита од илегалног опсервирања и праћења ....            405

Корумпирање, уцењивање и застрашивање представника власти .........................................................................................       409

Улога терористичких активности у политичком преврату ........           414

9. ГРАЂАНСКА НЕПОСЛУШНОСТ, НЕЛЕГАЛНИ ШТРАЈКОВИ, НЕЛЕГАЛНЕ ДЕМОНСТРАЦИЈЕ

И ГРАЂАНСКИ НЕРЕДИ У ПРЕДВОРЈУ

ПОЛИТИЧКИХ ПРЕВРАТА .....................................................            421

Сузбијање грађанске непослушности ......................................... 421

Сузбијање нелегалних штрајкова ................................................ 425

Нелегалне демонстрације ............................................................. 428

Грађански нереди ...........................................................................            433

10. РЕЗУЛТАТИ САВРЕМЕНИХ ПОЛИТИЧКИХ ПРЕВРАТА ..      443

Ефекти савремених политичких преврата ..................................            443

Домети савремених политичких преврата и њихове границе ...           446

11. СТУДИЈЕ СЛУЧАЈА ПОЛИТИЧКИХ ПРЕВРАТА ........          455

Студија случаја 1: Војни удар ЈНА – мит или реалност ...... 455

Кратак осврт на политичко-безбедносне прилике и положај војног фактора ............................................................................................    458

Могући правци развоја политичко-безбедносне ситуације у случају реализовања војног удара ................................................            472

Студија случаја 2: Арапско пролеће као нови тип политичког преврата ........................................................................................        479

Услови који су допринели стварању револуционарних процеса ....            481

Извођење револуција .....................................................................            485

Студија случаја 3: Сирија и Арапско пролеће ....................... 493

Сирија и Курди, питање руске војне подршке ............................            497

Могући правци даљег развоја ситуације у Сирији .....................            503

Студија случаја 4: Протести на тргу Таксим – пролазни сукоб или предворје политичких промена у Турској ......................          509

Савремена Турска, њен геополитички положај и актуелно политичко-безбедносно стање .....................................................       512

Курдско питање у Турској ............................................................ 517

Актуелни протести у Турској  ....................................................... 519

Могући правци даљег развоја турске кризе ................................            523

ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА .....................................................           527

ЛИТЕРАТУРА ...............................................................................           531

РЕГИСТАР НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ ПОЈМОВА,

ИМЕНА И НАЗИВА .................................................................... 551 

                                                                                                    ***

Иван Радосављевић: Тема политичких преврата поново добија на значају

Научна монографија др Марка Парезановића „Политички преврат – савремени приступ“, представља једну надасве актуелну и интересантну студију, у којој су мултидисциплинарним приступом на одговарајући начин анализирана и систематизована расположива знања о предмету истраживања. Због сложене структуре политичких преврата, аутор је коришћењем адекватне методолошке апаратуре, успео да инкорпорира у своје истраживање све најважније резултате и закономерности из различитих друштвених наука, што је био изразито сложен истраживачки подухват.

Аутор је остварио пројектоване циљеве свог истраживања и у одређеним сегментима одважио се и да изнесе научна предвиђања, што свакако представља један од најсложенијих и најризичнијих истраживачких захвата.

Када је у питању структура монографије, она се састоји из једанаест делова - тематских целина - што иде у прилог њеној темељности и свеобухватности. Занимљиво је да је у оквиру првих тематских целина у великој мери присутан теоријски аспект изучавања феноменологије политичких преврата, а да како се иде даље и све дубље се улази у резултате истраживања, књига постаје све динамичнија и интересантнија. То проистиче из чињенице да је аутор веома умешно и обазриво систематизовао и одређена практична сазнања која су пре свега резултат савремене политиколошке науке и истраживачке праксе проистекле из досадашњих превратничких процеса.

На тај начин, књига је добила на динамичности и актуелности, посебно ако се узме у обзир да је проблематика политичких преврата у другој половини XX и на почетку XXI века, добила посебан значај. Ако се изузму политички преврати који су на подручју Латинске Америке и Африке традиоционално присутни, не сме се пренебрегнути чињеница да су преврати не само обележили, већ и трасирали даље међународне и свеукупне друштвене односе и у Европи, на постсовјетском простору, па и шире. Домети и последице тих политичких преврата, не представљају завршене процесе, што се лако може установити на примеру „обојених“ револуција, којима је и аутор посветио посебну истраживачку пажњу.

Аутор је веома успешно користио и систематизовао обимну научну и стручну литературу, што такође представља несумњив научни допринос.

Ова студија може да послужи као веома корисна литература за студенте и научне посленике који се баве истраживањем политичких појава и процеса

Једна од значајних особености ове књиге да је, иако представља научну монографију, писана на такав начин да је у потпуности прилагођена ширем читалачком аудиторијуму, те да је без било каквих потешкоћа могу разумети и они који немају предзнања о политичким превратима и теорији политике уопште.

Миша Ђурковић: Богата и кохерентна студија

Доктор Марко Парезановић је већ пар година уназад присутан у нашој научној и публицистичкој јавности. Неколико његових прилога објављених у периодици скренули су пажњу јавности својим специфичним стилом који је комбинација одличне теоријске основе и врло конкретних знања о појединачним примерима унутрашњих превирања у одређеним земљама. Као логична последица његових истраживања насталих у претходних неколико година дошла је и књига коју аутор предаје јавности.

Књига Политички преврат је допуњено и проширено издање докторске дисертације коју је Парезановић одбранио 2011 на Факултету политичких наука у Београду, под менторством професора Драгана Симеуновића. Овај рукопис има веома важну улогу у нашој стручној јавности јер покрива једну веома важну и актуелну обалст истраживања којом се код нас бави веома мали број људи. Сва дешавања од рушења комунистичких система у периоду око 1990, преко таласа обојених ревоулција у првој половини двехиљадитих и коначно до смена власти изазваних арапским пролећем, нису нашла адекватну рецепцију у нашој научној јавности. Ово је тим чудније што је читав други талас, започет управо у Београду у време пред рушење Милошевићевог режима.

Колега Парезановић се усмерио управо на ову неистражену област и предузео веома конкретно истраживање које расветљава теоријски, методолошки и безбедносни оквир свих ових процеса.

Рукопис је оквирно организован око четири кључна проблема. Први део се односи на основна теоријска, методолошка, концептуална и појмовна разјашњења. Након увода следи поглавље о револуцијама, где Парезановић креће од опште дефиниције овог феномена и креће се до савремених обојених револуција, посебно разјашњавајући технику извођења ових савремених државних удара. Друго поглавље смешта револуцију у класичан појмовни апарат реалистичне политикологије која се бави питањима моћи, власти и насиља. Следи посебно поглавље које разјашњава сродне феномене као што су пуч, државни удар, или оружана побуна.

Други део обухвата два поглавља која дају социјалну и идеолошку позадину извођења савремених револуција и преврата. У првом се објашњавају вечити извори конфликта унутар појединих друштава, као и између субјеката у међународној заједници. Парезановић скреће пажњу на последице савремене економске кризе, на чињеницу нуклеарне опаности и посебно на борбу за ресурсе као један од најважнијих покретача сукоба и преврата. Наредно поглавље скреће пажњу на идеолошке основе легитимзације савремених политичких преврата: свака критична маса мора бити вођена неком врстом идеолошке или вредносне мотивације. Аутор стога усмерава своју пажњу на питања демократије, људских права, религије и слободе као најважнијих покретача у савременом свету.

Трећа целина доноси два изузетно корисна поглавља која детаљно разјашњавају технику и методику извођења политичких преврата. Док се у седмом поглављу разматрају и пореде насилни и ненасилни облик извођења преврата, у шестом се детаљно анализирају улога и положај низа појединачних актера као што су завареници, политичке структуре, електронски и пропагандни медији, специјалне службе, војни фактор и кончано друштвене мреже као све битнији фактор организовања, мобилизације и деловања.

Следи целина која се бави контраобавештајном и безбедносном заштитом сваке државе од овако осмишљених и спровођених завера, као и од политички мотивисаних штрајкова и других облика грађанске непослушности, и на крају следи закључно разматрање које даје општу оцену ефеката и домета савремених политичких преврата.

Као нека врста додатка на крају се излажу четири студије случаја политичких преврата: могући војни удар ЈНА 1991, Арапско пролеће, случај Сирије као рефлексија арапског пролећа и грађански протести у Истанбулу из 2013.

Ради се дакле о богатој, методски доследно изведеној и кохерентној студији која ће дати допринос како нашој политикологији тако и студијама безбедности. Стога са великим задовољством препоручујем овај рукопис за штампање.