Početna strana > Rubrike > Kulturna politika > Svinjski grip – panika podgrevana radi poziranja i potrošnje
Kulturna politika

Svinjski grip – panika podgrevana radi poziranja i potrošnje

PDF Štampa El. pošta
Sajmon DŽenkins   
nedelja, 03. maj 2009.

(Gardijan, 29.04.2009)

Potpuno smo odlepili. Dva Britanca su, ili su bila (ne tako jako) bolesna od gripa. „Ovo bi zaista moglo da eksplodira“ saopštava reporter na vestima Bi-Bi-Si-ja. „Upozorenje za London: ovde je“ izvikuje „Ivning standard“. Strah se, kako kažu, širi „poput meksičkog talasa“. „Mogao bi da zahvati“ tri četvrtine miliona Britanaca. „Mogao bi da košta“ tri biliona dolara. „Opasnost“ je u tome, kako kaže radio, što bi i oni radnici koji se na razbole mogli da budu „zabrinuti“ (možda zbog reportera) pa da se ne pojave u elektranama i bolnicama. 

Odgovarajuće uspaničeni, ministri su se u ponedeljak zavukli u svoj Kobra bunker ispod Parlamenta da se pripreme za najgore. Da je tu bio i Toni Bler, obukli bi i zaštitna odela. Britanska vlada je potpuno poludela.

Šta je svinjski grip? To je mutacija H1N1 vrste gripa koja se često pojavljuje. Ne radi se o pandemiji, uprkos najavama medija, barem ne još. Bi-Bi-Si ga naziva „potencijalno užasnim virusom“, mada je svaka virusna infekcija potencijalno užasna. Grip čini da se osećate bolesno. Treba da uzimate lekove i da se odmarate. Onda ćete ozdraviti, osim ako ste veoma loše sreće ili imate neke komplikacije. Najbolje je da izbegavate bliske kontakte sa drugim ljudima, što se preporučuje i kada je u pitanju i najobičnija prehlada.  

U Meksiku je svinjski grip utvrđen kod 2000 ljudi. Nekih 150 njih je umrlo, mada je rečeno da ne postoje patološke indikacije da su sve ove smrti u vezi sa ovim sojem gripa. Ljudi neprestano umiru od gripa, naročito ukoliko nisu lečeni. 

Niko nigde drugde na svetu nije umro od ove zaraze i tek je šačica njih zaražena ovim sojem, uglavnom u Americi i gotovo uvek nakon povratka iz Meksika. Par iz Erdrija koji se razboleo na odmoru u Kankunu oporavlja se. To je ono što se dešava ljudima koji obole od gripa, koliko god to moglo da razočara urednike.

Izgleda da smo izgubili sposobnost da procenjujemo rizike. Uzrok tome možda leži u nacionalnom programu, sunovratu „vesti“ , usponu blogova, neobuzdanoj histeriji, no ljudi deluju bespomoćnim da se suoče sa jazom koji odvaja javne informacije od njihove svakodnevice. Oni ne umeju da postave statistike u kontekst. Oni ne umeju da uporede loše vesti iz Meksika sa rizikom u kome neminovno žive. Šansa da se zakači svinjski grip mora da je milion prema jedan.

Strah po zdravlje je poput straha od terorizma. Neko negde ima od toga koristi. Mi zavisimo od drugih koji poseduju stručnu sposobnost da nas savetuju i upozore, i uzimamo zdravo za gotovo da nam oni nude bezinteresne savete, da koriste svoju stručnost kako bi procenili opasnost i saopštili nam je odmerenim jezikom. Reči kao što su „moguće“ „potencijalno“ „moglo“ ili „možda“ bi trebalo da izbegavaju. To su neodređeni opisi koji se lako mogu upotrebiti za preterivanje.

Svetska zdravstvena organizacija, uvek raspoložena da se stavi u centar pažnje, obožava da priča o tome kako je svet „zreo“ za pandemiju gripa, i to očigledno samo zato što nijedna nije izbila već neko vreme. Ne postoje nikakvi vidljivi razlozi za ovo zastrašivanje. Pretpostavljam da je svet „zreo“ i za još jednu atomsku eksploziju ili za drugi 11. septembar.

Stručno procenjivanje danas se pretvorilo u trgovinu. Izbegavanje rizika odnelo je pobedu nad rizičnim procenama. Obavezu zvaničnika da ne plaše javnost niti je izlažu nepotrebnim troškovima nadvladala je žudnja za većim budžetima ili višim profitom. Zdravstvene panike daju priliku lekarima željnim medijske slave, službenicima javnog zdravlja kao i proizvođačima lekova da izvuku korist manipulišući strahom.

U ponedeljak, komesarka EU za zdravstvo, Andrula Vasiliju, savetovala je putnike da ne odlaze u severnu niti centralnu Ameriku „osim ako je vrlo hitno“. Britanski Forin Ofis upozorio je da bi zbog gripa u Meksiko trebalo ići „samo ako je nužno“. To je bilo više nego preterano. Imalo bi više smisla objaviti takvo upozorenje povodom stope kriminala u Americi. Ipak, ta zdravstveno-bezbednosna histerija srezala je akcije turističkih kompanija za milione.

Za vreme panike zbog ludih krava koja je trajala 1995. do 1997., odrasli ljudi sa diplomama iz medicine predviđali su smak sveta, što je političare navelo da donose sulude odluke. Strah naučnika da bolest ludih krava „može dovesti do zaražavanja 10 miliona Britanaca“ doveo je do toga da se desetine hiljada grla stoke spali u elektranama  a pet milijardi funti potroši za nadoknadu stočarima. Godinu dana kasnije, naučnici su pokušali da nas ubede da bi bolest ludih krava „mogla“ da pređe na ovce zato što, kako je jedan vladin naučnik rekao, „odsustvo dokaza nije i dokaz za odsustvo (bolesti – p. p.)“. Industrija mesa bila je uništena a uzgajivačima je nametnut dodatni trošak usled zatvaranja i koncentrisanja klanica.

Ludilo bazirano na nauci ponovilo se tokom epidemije Sarsa 2003. godine, koja je, prema dr Patriku Diksonu, tada iz Londonske poslovne škole, trebalo da „sa 25% šanse ubije desetine miliona“. Štampa je, prigodno, izveštavala o pošasti „goroj od side“. Niti jedan Britanac nije umro.

Isto ludilo izbilo je 2006. sa ptičjim gripom, nakon što je naučnik po imenu DŽon Oksford izjavio da će „to biti prva pandemija u 21. veku“. Svetska zdravstvena organizacija izdala je saopštenje da „bi svaki četvrti Britanac mogao da umre“.

Epidemiolozi obožavaju reč „moglo“ zato što im uvek može obezbediti novinski naslov. Za vreme manije ptičjeg gripa, kanadske guske tretirane su kao Geringovi bombarderi. Radnici Kraljevskog društva za zaštitu ptica bili su opremljeni zaštitnim kacigama. Mediji su podivljali, a novinari postavljali pitanje zašto vlast nije zatvorila sve škole „kako bi sprečila 50.000 mrtvih“. Voditelj emisije „Danas“ DŽon Hampriz pošizeo je kada je mrtva guska pala na usamljenu plažu u Škotskoj a nesrećni lokalni zvaničnik odbio da se pridruži histeriji Bi-Bi-Si-ja. Ptica bi mogla da predstavlja pretnju za Škotsku, kako se samo on usuđuje da uskrati londonskim novinarima dobru priliku za paničenje? 

U međuvremenu su se u bolnicama događale prave epidemije MRSA (rezistentne zlatne stafilokoke) i Klostridum dificile. Medicinski radnici zataškavali su ovu priču zato što su izgleda oni bili najodgovorniji za nju. Ove bolesti igrale su ulogu u umiranju hiljada ljudi po britanskim bolnicama – za prvu je objavljeno 1.652 a za drugu 8.324 smrti. Kao i na smrt od alkoholizma, na infekcije nastale u bolnicama počeli smo da gledamo kao na nesrećne slučajeve, rizik na koji smo se podsvesno navikli.

MRSA i K. dificile nisu, poput svinjskog gripa, prilika za javne ličnosti da zastrašuju, poziraju i troše novac. One su bolesti za koje bi se mogla okriviti vlast. One ne završavaju u novinskim naslovima niti dobijaju „Kobra“ prioritet. Njihove žrtve trebalo bi da otpuze i umru u tišini.

(Tekst preuzet iz magazina „Gardijan“: http://www.guardian.co.uk/commentisfree/2009/apr/29/swine-flu-mexico-uk-media1 )