Polemike | |||
Cane – čovek potrošenih reči |
ponedeljak, 12. april 2010. | |
(Poenzin Press, 9.04.2010) Hajde da krenemo redom. Šta je to Poetski clubbing na Akademiji? Šta je to Pesničenje u Reksu? Šta je to Poezija u kući u Novom Sadu u CK13? Sve su to manifestacije aktivne, angažovane poezije gde poznati i nepoznati pesnici mogu da čitaju – slemuju – izvode svoju poeziju. Zastupljeni su poetski performansi kao i poetski video radovi. Pesnici i pesnikinje pred publikom čitaju svoju poeziju. Publika reaguje zviždanjem ili aplauzom. Do sada su nastupali kako nagrađivani pesnici i pesnikinje tako i oni koji su manje poznati. Izdvojio bih nagrađivane i angažovane pesnike i pesnikinje kao što su Siniša Tucić, fenomenalna Maja Solar, Irena Plaović, Bojan Samson, slemerka Minja Bogavac, Dragoslava Barzut i mnogi drugi koji su dokazali svoju vrednost i kvalitet. Suštinska razlika između književnih večeri i ovakvog vida izražavanja poezije je u nastupu, performansu i sažimanju žanrova. Postmodernizam nam je doneo neopterećenost jednim diskursom, jednom idejom i koriste se razne tehnike i pristupi. Kombinuju se video radovi, pozorišni nastup, čitanje u isti glas a akcenat je na multimedijalnosti i multidiskurzivnosti dešavanja. Izdvojio bih pesnike i pesnikinje iz Novog Sada okupljene oko zbornika Nešto je u igri. Zbornik nove novosadske poezije nam donosi nešto zaista novo. Pesnici nastupaju kao osvešćeni subjekti, okreću se prema svetu i sadašnjici, nisu nemušti i ne veruju da je poezija stvar koja dolazi sama od sebe i nema veze sa intelektom i angažovanošću. Angažovanost se ogleda u pokretanju tema koje zaokupljaju današnjeg savremenog pesnika i pesnikinju a to su pitanja rodne ravnopravnosti i čoveka u svetu. Pokreću se pitanja o gej populaciji, pravima žena u društvu kao i aktuelnim dešavanjima na političkoj sceni. Pesnici i pesnikinje više nisu nemušta bića koja pišu hermetički zatvorenu poeziju već su ideološki angažovani i okrenuti prema svetu. Nas zanimaju teme koje su aktuelne i koje izazivaju polemike u javnosti. Elem, da se vratimo gospodinu Canetu. Tog dana, mislim da je Klabing 02 bio 28 marta u nedelju, ulazim ja na Akademiju a kad tamo neki stariji gospodin sedi u kafiću i priča sa voditeljkom Poetskog Clubbing-a Brankom Selaković. Nešto mi se učinio poznat, mislio sam da nije možda tehničar zadužen za video bim, pa upitah Branku kada smo ostali nasamo, ko je to. Ona mi reče da je to neki Cane iz nekog amaterskog kulturno umetničkog društva Partibrejkersi. Tada se setih da je to gospodin koji piše uprošćenu poeziju koja se rimuje kao u trećem razredu osnovne škole i koji unazad već deset godina ništa novo nam ne peva već uvek jednu istu pesmu o tome da treba da se molimo bogu i da budemo dobri vernici SPC. Mislim da se njegova poezija deli na Stari zavet i na Novi zavet. U Starom zavetu živeo je neki roker Cane koji je pevao i protestovao, žestoko se borio da beogradska scena dobije autentičan zvuk. Gledano od Šarlo Akrobate koji je kao bend bio za deset merdevina iznad Partibrejkersa, A.K.U.D. je zapravo srozao rok scenu u Srbiji. Šarlo i bendovi okupljeni oko Paket Aranžmana su pokretali opasne teme, počev od pitanja gej populacije “retko te viđam sa devojkama”, preko kritike sistema, dok A.K.U.D Partibrejkersi su “kameno doba” i ateriranje raznovrsnosti na tipični manir “..ja sam rođen loš, ulica me odgajila a onda sam pukao jer nisam znao razliku između narkomanije i narkofilije i postao sam dobar vernik koji uči mlade naraštaje tradicionalnim vrednostima”. Od osrednjeg benda koji nam nije doneo ništa novo, jer velike stvari su već izgovorili momci okupljeni oko Šarlo Akrobate, Idola i Električnog Orgazma, A.K.U.D. Partibrejkersi su postali bend propovednika koji nas uče da pojanje popova može da se pretoči i u rok formu. Elem, ovaj gospodin je sišao u Mali klub Akademije i bio je jako zainteresovan da prati naš program. Ponudili smo mu da nastupi i da pročita nešto svoje ali verovatno zbog urođene stidljivosti je odbio tu ponudu. Nije isto nastupati bez podrške drugara i gitara, ha Cane? Prpa! Gospodin Cane se uglavnom zadovoljio da stoji na stepenicama i dobacuje pesnicima i pesnikinjama koji su čitali svoju poeziju. Nastupila je mlada Irena Plaović koja sa svojih osamnaest godina ima već dve književne nagrade i koja je fenomenalno slemovala svoje stihove. Slemovala bi ih još bolje da dotični gospodin nije dobacivao sa stepenica i tu me podsetio na one deke iz Mapeta koji nikada nisu zadovoljni i uvek nešto prigovaraju kada počne program. Gospodin Cane je osetio da se dešava nešto novo na Akademiji. Nanjušio je da Poetski clubbing nije tipična stvar za Akademiju i da nove forme i novi načini izražavanja mogu da ugroze ionako sumnjivu legendu o njemu da neki stariji beogradski rokeri po važnosti i delima su stariji od ameba i da su prvo oni započeli život na planeti pa tek onda neke tamo nevažne amebe. Mi nemamo ništa protiš što gospodin Cane vergla jednu te istu pesmu unazad deset godina ali mi imamo nameru da ga oduvamo. Imamo nameru da mu izađemo na crtu i pošaljemo ga u rokersku penziju. Vreme je da neki novi bendovi izađu iz zgrade Bigza na sedmom spratu i da dobiju zasluženi prostor u medijima i klubovima. Vreme je da Beograd ponovo počne da diše a ne da živi u sumnjivoj mitologiji prošlih vremena. Na prvom Poetskom klabingu pored pesnika i pesnikinja nastupao je i bend iz Bigza koji se zove Sinestezija i koji je po mom skromnom mišljenju domaći zadatak za A.K.U.D. Partibrejkersi. Nastupala je i kantautorka Bojana Bulatović BO. Na idućem klabingu nastupa grupa The Branka i legendarni Dial Up Lama. Pozivamo kuću Politika i sve medije da prate nova dešavanja i novi talas a rok penzionere da nam ne smetaju. Kada kažem “penzionere”, mislim na one koji se plaše svega što ne razumeju i žive u prošlosti. Čitaocima Politike i ostalih medija poklanjam ovaj video link sa Poetskog klabinga pa neka sami donesu svoj sud o događaju. http://www.youtube.com/watch?v=cr4geDoEMNM |