Kako smo sistematski "uništeni" od E-novina

Ako bismo čuvenu Borhesovu misao ("gnušam se snošaja i ogledala jer samo umnožavaju nesreću") primenili na "Elektronske novine", onda bismo zacelo morali da kažemo da se gnušamo prenošenja "E-novina" jer time samo umnožavamo dobar neukus i loš "nepatriotizam". Pa, čemu onda prenošenje njihovog tzv. teksta? Najpre, pretpostavljamo da mnogi čitaoci nisu upoznati sa ovim žanrom koji su "E-novine" uvele kao sredstvo obračuna sa svima koji misle drugačije: umesto da pišeš originalne prenesi tekstove onih s kojima se ne slažeš i unakazi ih svojim tumačenjem (ne podrazumeva li ovo da redakcija smatra da posetioci njihovog portala nisu sposobni da sami rastumače novinski tekst pa im treba malo pripomoći karikiranjem, psovkama i fotomontažama?). Drugo, dobra je ovo pokazna vežba tendencioznog čitanja, učitavanja, "govora mržnje" i falsifikata – vrednih, naše je skromno mišljenje, makar jedne pristojne tužbe. Treće, sajtovi su kvarljiva roba, pa ako se nekad bude pravila (da ostanemo kod Borhesa) makar mala istorija novinarskog beščašća na ovom prostoru – da ostane arhivirano!

Za svaki slučaj i bolje dane.

Napomena: "Pre nego što nastavite s čitanjem posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom." 

*

E-NOVINE: ĐORĐE VUKADINOVIĆ ZNA PRAVI PUT - DA SE MOBILIŠEMO, PA ŠTA BUDE!

Zgrožen prohladnom reakcijom beogradskih vlasti na događaje na severu Kosova, pogotovo tužnom činjenicom da je potpuno izostala njegova omiljena narodna fešta u obliku spaljivanja ambasada, mekdonaldsa i obijanja prodavnica sportske obuće, Đorđe Vukadinović je odlučio da nešto preduzme i ozbiljno, naučno, profesorski i analitički objasni nadležnima šta im je činiti. Najzad prenut iz dosadne svakodnevice (fakultet -”Mornar ”- kuća - NSFM), sa viškom balvana u krvi, Vukadinoviću se učinilo da život ponovo ima smisla, pa se razulario do krajnjih patriotskih granica. Uputstvo za čitanje ljudima iz Tadićevog kabineta: Vukadinovića naučite naizust i odmah primenjujte u praksi!

KADA TRAŽIM ONDA ZAHTEVAM: Zvanično zatražimo potpunu primenu rezolucije 1244. i apsolutnu statusnu neutralnost Kfora i Euleksa.

DOSTA SMO VAS TOLERISALI, A SAD MARŠ: Razgovarajmo na najvišem nivou sa stalnim članicama Saveta bezbednosti (plus Nemačka, a o Hrvatskoj da i ne govorimo) koje priznaju nezavisnost Kosova i predočimo im da Srbija iskreno želi najbolje moguće odnose sa njima, ali naprosto ne može tolerisati njihovu aktivnu podršku kosovskoj nezavisnosti.

ZBOGOM, EVROPO, ODOSMO MI U PIČKU LEPU MATERINU: I odmah, ali odmah, zaustavimo priču o Evropi bez alternative. Delom zato što to zaista više nije tako sjajna alternativa, a delom zato da nas se tim članstvom, odnosno kandidaturom ne bi moglo i dalje ovako besramno ucenjivati.

DONESIMO SPORAZUM O DESTABILIZACIJI I RAZDRUŽIVANjU: Suspendujmo, po zemlju, ionako veoma nepovoljan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, zaustavimo pogubnu „liberalizaciju“ i ekonomsku politiku koja se, pod različitim vladama, praktično bez prekida vodi poslednjih jedanaest godina, a koja nas dovodi u položaj ekonomske kolonije zapada i koja je po privredu imala posledice gore od sankcija i bombardovanja.

MENjAMO DILERA: Prekinimo narkomansku zavisnost od MMF-a i Svetske banke.

RUSIJO, MAJKO, EVE NAS: Okrenimo se konkretnim bilateralnim sporazumima sa tradicionalnim političkim i ekonomskim partnerima, uključujući i pojedine zemlje EU.

ZAMRZNI ME NEŽNO: Saopštimo da će Srbija da preispita i zamrzne odnose sa onim zemljama za koje se ispostavi da su njihovi diplomatski predstavnici na Kosovu podržavali i ohrabrivali poslednje jednostrane akcije Prištine.

NISAM ZA RAT, ALI AKO DO NjEGA SLUČAJNO DOĐE, SLOBODNO OBUCITE UNIFORMU I KRENITE NA JUG, PISAĆU VAM REDOVNO PREKO NSFM: Ni jedna od ovih mera nije nikakav „rat“, ali jeste jasan znak da vam je ozbiljno stalo do svog teritorijalnog integriteta i da ste spremni da se za njega ozbiljno založite.

KUVANA ŽABA U SOSU OD KOSOVSKIH BOŽURA: U protivnom, nemojmo da se foliramo i dalje „kuvamo žabu“ zvanu srpsko javno mnjenje. Hajde da lepo učinimo ono što nam LDP, i domaći mediji na čelu sa B92 predlažu svo vreme.

SRBIJA NIJE KINA, KOSOVO NIJE TAJVAN, JA NISAM NORMALAN: I samo da podsetim na ono što sam na ovim stranicama već govorio, ali nije imao ko da čuje. Kina automatski prekida odnose sa svim zemljama koje priznaju Tajvan. A ako vam slavodobitno kažu kako „Srbija nije Kina“, slobodno odgovorite da, verovali ili ne, ni Kosovo nije nikakav Tajvan, odnosno da „kakav su oni Tajvan, takva smo i mi Kina“.

SLUŠAJTE KAD VAM PROROK ZBORI: Zašto sada podsećam na ovo i čemu to „vraćanje u prošlost“, umesto da se okrenemo saradnji i zajedničkoj evropskoj budućnosti? Pa zato što imam utisak da, pomalo paradoksalno, ove reči, iako u potpunom raskoraku sa aktuelnim tokom srpske politike i atmosferom koju proizvode srpski mediji, danas zapravo deluju još uverljivije nego onda.

MI POPUSTILI, A ONI NAM NISU VRATILI KOSOVO, KAKAV ZAJEB: Onda mi se moglo spočitati da je u putanju podilaženje javnosti, duvanje u tikvu DSS-a, opstruiranje svetle evro-budućnosti, stotina hiljada novih radnih mesta i boljeg života koji nas čeka iza ugla, samo ako malčice „olabavimo“ tu priču oko Kosova. I, eto, olabavili smo. Vratili ambasadore u zemlje koje su priznale Kosovo, „izolovali razlike“ i „složili se da se ne slažemo“ sa svojim zapadnim prijateljima, potpisali smo „strateško partnerstvo“ sa Francuskom, prihvatili „statusno neutralni“ Euleks, zajedničku rezoluciju sa Briselom i „pregovore o životnim pitanjima sa Prištinom“. I šta smo dobili zauzvrat? Samo nove ucene i stalnu pretnju „Olujom“ na severu svaki put kada ne budemo dovoljno „kooperativni“.

DA SU ME POSLUŠALI NA VREME, SAD BISMO VEĆ TRI GODINE BILI U RATU: Uzgred rečeno, većinu pomenutih mera je trebalo preduzeti odmah nakon što je Priština jednoglasno proglasila nezavisnost 2008. godine. Ali tada nije bilo „političke volje“, odnosno želje kod jednog i hrabrosti kod drugog glavnog aktera.

ZDALI ME PRIJATELjI, IZDAO ME BRAT, IZGUBIO SVE SAM BITKE, AL' JOŠ VODIM RAT: Rat ni tada nije predlagao niko. Ali su – tadašnji – Tomislav Nikolić i Ivica Dačić pominjali ponešto od onoga što je ovde navedeno. (Na stranu što su u međuvremenu na to obojica zaboravili i verovatno ne vole da ih se mnogo na tu „mračnu prošlost“ podseća.)

KAPITULACIJA JE SMRT, RAT JE ŽIVOT, SVE SAM TO SAM SMISLIO, NIKO MI NIJE POMOGAO: Naravno da u ovome što govorim ima određenog rizika. Ali, kao što smo videli, ima ga i u stalnom povlačenju i popuštanju. I ne samo rizika, nego potpune izvesnosti da će vam na svakom koraku tražiti sve više i više i gurati vas sve niže i sve dublje. Uostalom, kapitulacija je uvek najlakši način da se spasete od napora i neizvesnosti koje donosi borba – baš kao što je i smrt najsigurniji lek od tegoba i muka života.

RIZIKUJMO RAT ZBOG NEČEG ŠTO BI SE MOŽDA MOGLO DESITI, TO JE NAJRACIONALNIJA STRATEGIJA KOJU IMAM: Ali poenta je da je tada učinjeno nešto, ili većina od ovoga navedenog možda danas ne bismo bili suočeni sa ovolikim pritiskom i ovim poniženjima. Možda bi nas neko uvažio i možda bismo danas bili u boljoj poziciji nego što jesmo, i to ne samo povodom Kosova nego čak i po pitanju famoznih „evrointegracija“.

VOLI ME, NE VOLI ME: A i kada su Rusi i njihova podrška u pitanju znali bismo konačno na čemu smo.

RATOM DO SAMOPOŠTOVANjA: U svakom slučaju, sigurno je da bi nas svi, i prijatelji i neprijatelji, mnogo više poštovali ukoliko bismo mi pokazali da poštujemo sebe.

* Svi citati preuzeti u maskirnom originalu sa sajta Nova Srpska Fašistička Misao; međunaslovi privatno vlasništvo dezertera iz e-novina

(E-novine)