LDP i novinari

Prvo pitanje je šta tačno znači Jovanovićeva izjava da „glas u Srbiji jako teško može da košta ispod sedam evra. Ako se spustite ispod toga, kao što je uradio LDP, nemojte da budete iznenađeni zbog toga što ste dobili 5,2, a ne osam procenata koliko su istraživači videli do poslednjeg trenutka”. Moram priznati da ovu izjavu zaista ne razumem. Nju, uostalom, nisu razumeli ni ostali novinari koji su od Jovanovića tražili objašnjenje, ali ga nikada nisu dobili. Dakle, Jovanović ne može istovremeno da tvrdi da „glas u Srbiji košta sedam evra”, a da LDP nije platio svoje glasove toliko. To bi moglo biti tačno samo ako su birači LDP neka posebna kategorija, različita u odnosu na birače svih ostalih stranaka. Samo u slučaju da su birači LDP-a nekakvog „naročitog kova”, na njih se ne bi moralo potrošiti onoliko koliko i na druge birače. Ali onda bi trebalo objasniti i jedan neverovatni fenomen. Kako isti birač „vredi” sedam evra ako glasa, recimo, za DS, ali ako se predomisli pa glasa za LDP, onda automatski „vredi” duplo manje, dakle 3,5 evra (po finansijskom izveštaju LDP-a)? Kako to? Na koji se to neverovatan način dešava ta čudesna političko-marketinška transsupstancija, ta izborno-finansijska alhemija?

Pošto su i neki drugi poznavaoci prilika potvrdili da bi procena o sedam evra možda mogla biti tačna, a kako nas je Jovanović ostavio uskraćenim za tajne ovog neverovatnog političko-alhemijskog transmundiranja, meni, kao i ostalim novinarima, nije preostalo ništa drugo do da zaključimo da finansijski izveštaj LDP-a o izborima teško da može biti baš bitno drugačijeg kvaliteta u odnosu na druge stranke.

Drugo je pitanje verodostojnosti svedočenja Gorana Petrovića. Naravno da ta verodostojnost nije neupitna. Ali Čedomir Jovanović je u beogradskim sudovima poznat po tome što ih zasipa tužbama protiv novinara i urednika koji objave nešto što se njemu ne dopada. Nisam nigde naišao na najavu da će i Petrović, zbog ovih svojih izjava, biti tužen. Te najave nema ni u tekstu Informativne službe LDP-a. Naprotiv, tamo stoji da je LDP „superioran” u odnosu na Petrovićeve optužbe. Kakvo iznenađenje za pravi klub beogradskih novinara i listova koji imaju čast da ih tuži Jovanović. Ali suditi se sa Petrovićem, ipak, bilo bi malo nezgodnije nego sudski se obračunavati sa novinarskom „sitnarijom”. Zato bolje da u tu stvar i ne diramo.

I konačno, verovatno u funkciji zastrašivanja, u pismu LDP-a, uz moje ime, stoji i jedno zlokobno-preteće „još uvek kolumnista `Politike`”. Da, još uvek, pa šta? Da li time LDP možda za nešto opominje novo uredništvo? Da li se time i drugim kolumnistima i novinarima „Politike” šalje poruka da se o nečemu (ili nekome) ne sme kritički pisati, jer odmah ima da radi „gvozdena metla”? Strah od „gvozdene metle” upropastio je mnoge novinare, pa i novine. Ali posle svega što smo u ovoj zemlji preživeli, koliko je verovatno da taj strah stvarno može da bude efikasan u ućutkivanju potpisnika ovog teksta, kao i novina u kojima se ovaj tekst pojavljuje?