Misterije, iliti abrovi

Reagovanje povodom teksta Dragoljuba Žarkovića „Radnici iz doba Jure“ objavljenog u Blicu od 19. aprila 2010. godine, i na internet portalu Nove srpske političke misli.

Poštovani gospodine Žarkoviću,

Nije da nešto sebi dajemo na važnosti, zaista se ne vređamo ako nikada niste čuli za nas. Naprotiv, sasvim nam je logično da čovek vaših političkih uverenja i društvenog statusa ignoriše aktivističke inicijative poput Pokreta za slobodu i Narodnog fronta, da nas diskvalifikuje kao „misteriozne“, i tome slično. Iznenađeni smo, međutim, da novinar vašeg iskustva i ugleda komentariše akciju organizacija o čijem radu tokom proteklih godina makar na internetu postoji pregršt javnih tragova (uključujući i zvanične prezentacije obe organizacije), tako što ove javne tragove zataškava i stvara misteriju tamo gde je očigledno nema – oko navodne stranačke pozadine naše kampanje „Narod protiv Dinkića“.

Verovatno se ne sećate, ali vaš prestižni nedeljnik i naša „misteriozna“ organizacija Pokret za slobodu svojevremeno su preuzeli na sebe isti zadatak – da javnosti u Srbiji rastumačimo okolnosti koje su dovele do sukoba u zrenjaninskom „Šinvozu“ i do dramatičnih protesta na kojima je 15. januara 2008. godine preminuo radnik „Šinvoza“ Radislav Stojanov.

Vreme se tada trudilo da ovi događaji ostanu pod velom misterije. Najpre ste u tekstu zapanjujuće ciničnog naslova „Radnici lete u nebo“ zametnuli trag zloupotrebama Nebojše Ivkovića i za propast preduzeća okrivili nesnalaženje radnika u tranziciji. Podsećamo, tada je čak i ministar Dinkić javno tvrdio da je u „Šinvozu“ bilo ozbiljnih zloupotreba i najavio da će njegovo ministarstvo inicirati istragu u kojoj bi se utvrdilo kako je preduzeće otišlo pod stečaj. Kao i svaki put kad Mlađan Dinkić nešto obeća, do istrage nikada nije došlo. Ipak, godinu dana kasnije, u tekstu „Hleb naš nasušni“, vaš list nije našao za shodno da podseti ministra na dato obećanje, već ste „podsetili“ radnike „Šinvoza“ da treba da budu solidarni sa porodicom preminulog kolege, podrazumevajući pri tome da oni to nisu. Nije vas zanimalo da proverite da li ova solidarnost postoji, a postoji i te kako.

Sada se „podrazumeva“ da iza kampanje „Narod protiv Dinkića“ stoji strančarenje, a ne stoji. Ali da se ne ubeđujemo više oko toga.

Činjenica je, a ne naše „dosoljavanje“, da je kompanija „Jura“ u Slovačkoj ozloglašena po kršenju zakonom garantovanih prava zaposlenih, onih prava koja su u civilizovanom svetu izborena pre jednog veka (osmočasovno radno vreme, sindikalno organizovanje...). O nalazima slovačkog ekvivalenta našoj Inspekciji rada, da su radnici u „Jurinim“ pogonima u Lednickim Rovnama izloženi raznim vidovima maltretiranja (uključujući i fizičko kažnjavanje ukoliko ne rade dovoljno dobro), izveštava slovačka novinska agencija TASR, a prenosi slovački dnevni list Pravda od 10. marta 2010. godine.

Činjenica je, takođe, da je „Zastava elektro“ zapala u finansijsku dubiozu zbog toga što je Agencija za privatizaciju dozvolila bivšem vlasniku Ranku Dejanoviću kršenje zakona i ugovora u privatizaciji ovog preduzeća. Činjenica je da je Fond za razvoj odobrio Dejanoviću najmanje 168,5 miliona dinara za obaveze prema zaposlenima, da je ovaj novac nenamenski potrošen, da ga je nakon „poklanjanja“ fabrike prošle jeseni regulisala Republika Srbija, a ne Dejanović, niti „Jura“, koja je kupila samo imovinu „Zastave elektro“, bez obaveza, i pride dobija 4.500 evra po glavi angažovanog radnika.

Činjenice su i da je Mlađan Dinkić ministar ekonomije, u čijem resoru i pod čijom apsolutnom kontrolom se nalazi Agencija za privatizaciju, da je Mlađan Dinkić takođe predsednik Upravnog odbora Fonda za razvoj i dan-danas, kao što je bio i u vreme kada su Dejanoviću odobrena pomenuta sredstva, te naposletku da je Mlađan Dinkić mama i tata čitavog aranžmana sa „Jurom“. Ovim poslednjim se još uvek ponosi.

Dakle, gospodine Žarkoviću, hajde da govorimo o činjenicama, a ne da vodimo abrove o „pozadini“. Ne priliči vam to ni po ugledu, ni po godinama.

(Autor je aktivista Pokreta za slobodu)