Početna strana > Polemike > Odgovor na tekst dr Zorana Đurovića, ili šta papa (ni)je rekao
Polemike

Odgovor na tekst dr Zorana Đurovića, ili šta papa (ni)je rekao

PDF Štampa El. pošta
Zoran Petrović Piroćanac   
sreda, 15. jun 2011.

Odgovor na tekst Zorana Đurovića "Novinarski ili doktorski falsifikat dr Zorana Petrovića Piroćanca"

Poštovana redakcijo i čitaoci NSPM, poštovani oče Đuroviću,

Sprečen da odmah odgovorim na tekst g. Đurovića, a nenaviknut da učestvujem u ovakvim raspravama, na današnji dan, 14. 6. 2011, priznajem da je dr Đurović u pravu u raspravi koju je redakcija NSPM podstakla objavljivanjem pomenutog teksta. Kao čovek koji je vaspitan da u životu često „stiže“, retko „utekne“ i uvek „i na strašnu mestu postoji“, očigledno je da sam načinio ozbiljan propust, u kome nije bilo ikakve ostrvljenosti prema Svetom ocu, prvom Slovenu Papi, Vojtili. U stotinama primera govora mržnje prema Srbima (u zbirci „Izbrisati srpski virus“), bilo je i drugih znamenitih ličnosti našeg vremena (i još jedna Papina izjava), i niko nije pošteđen. Pa zašto bih i ja sada bio za odgovornost za moj nedokazani citat?

U sva tri izdanja ovog pregleda rasističkih antisrpskih izliva mržnje, iz 1999, 2002. i 2008, ja sam ostavljao i inkriminisani citat na koji sam naišao još 1993. I nisam zabeležio izvor, što je, naravno, u nauci težak elementarni prekršaj metodologije rada. Ta greška košta me i ovog temeljno odrađenog Đurovićevog teksta.

Treba naglasiti da je reč o zbirci govora mržnje, a ne o naučnom radu u pravom smislu. (Na knjizi nisam ni potpisan kao Dr, a titulu sam stekao posle trećeg izdanja ove zbirke.) Istina je i da sam citate sakupljao ne bih li ohrabrio mlađe istraživače da ovome posvete dužnu pažnju. Ja sam izraelski đak u ovome, pa sam uporno beležio brojne primere govora mržnje prema Srbima u poslednje dve decenije, jer nas Jevreji najbolje uče važnosti arhiviranja za budućnost. I nadam se da će biti u budućnosti i doktorata na temu moje zbirke.

Ne kao neko „vađenje“, već kao moralni dug prema svim učesnicima ove diskusije, i uz činjenicu da je reč o Papi Pavlu Drugom, dakle istorijskoj ličnosti, moram da kažem: taj citat nisam sanjao, niti izmislio. Nisam zabeležio izvor, zaturio se, istina je, vreme je prošlo, i sada nikako ne uspevam da ga tačno lociram posle 18 godina, jer je teško ponovo ga pronaći. Jedina moja eksplikacija je očiti trag vatikanskih i vašingtonskih spin-doktora, koji su, koliko uspevam da rekonstruišem maglovito sećanje, najverovatnije posao „čistača“ obavili odmah po susretu papa-Klinton, na način kako je to Širak učinio u Parizu (Videti: dole, drugi primer iz knjige „Izbrisati srpski virus“.) Ali, u ovom obavezujućem položaju damage control (kontrole štete), nemam nikako nameru da zataškavam situaciju, niti moje objašnjenje zadovoljava stroga naučna pravila o izvorima.

Za znatiželjne, te 1993. vođeni su teški intelektualni dvoboji Srba iz dijaspore sa svim planetarnim napadačima, a „bitke“ su se vodile i na sajtu „Njujork tajmsa“. O tome sam pisao u „Dugi“, i to mi je bio značajan izvor informacija. Drugi izvor je SIEM mreža. Možda ću kasnije uspeti da pronađem trag na tzv. "Internet time machines", to jest u arhivama internet sajtova, ali su mi stručniji ljudi već rekli da su male šanse, da i tamo ima malo materijala iz 1993. Ako negde, srećnim slučajem, ne pronađem moj tadašnji izvor, kojim sam uvredio katolike planete, obećavam da ću u narednom izdanju tu izjavu izostaviti, a u predgovoru novog izdanja ove neprestano uvećavane kolekcije užasnih izjava, naročito ću pomenuti moju grešku i izvinjenje i tim povodom.(Usput, kako ja i dalje sakupljam ovakve izjave, molim takođe brojne učesnike ove rasprave da, kada naiđu na neki očiti rasistički, ponižavajući i omalovažavajući citat koji govori o Srbima, to pošalju, sa referencom naravno, na moju adresu. Biću vam zahvalan za svaki individualni napor u tom smislu.)

Za one najznatiželjnije povodom ove, za mene očito veoma neprijatne epizode, postoje samo dva izvora koji bi definitivno opovrgli moj citat, ili ga potvrdili – Arhiv Vatikana i Predsednički arhiv Bila Klintona. Oba su zasad nedostupni, narednih barem 30 godina, a dve možda najvažnije planetarne ličnosti tog doba su, priznaje i Klinton, najviše tada razgovarali o ratu u BiH.

Pošto sam izrekao princip Dixit et salvavi animam meam, ovoga puta samo nekoliko primera za brojne učesnike ove rasprave, po principu da ako ima dima, najverovatnije je negde i vatra.

Primer 1. „As if in response to such pleas against indifference to the human suffering in Bosnia, the pope, in his January 16 address to diplomats, raised the possibility of culpable indifference, on the part of governments and the international community, to a "duty to disarm the aggressor." Following this, in a March 25 Statement on the Balkans, the USCC Administrative Board urged U.S. government leaders to consider a limited use of force in Bosnia-Herzegovina as the kind of "humanitarian intervention" spoken of earlier by the pope. (Videti: William L. Portier, http://www.ewtn.com/library/ISSUES/FROMWAR.TXT)

Primer 2: 13. avgust 1993.

http://www.nytimes.com/1993/08/13/us/pope-challenges-president-s-stance-on-a
bortion.html?scp=2&sq=pope+Bosnia&st=nyt
Raymond L. Flynn, the new Ambassador to the Vatican, told reporters thatthe situation in Bosnia and Herzegovina 'was probably the most significant issue discussed' in the private meeting. Mr. Flynn would not say whether the Pope had expressed concern about the possible use of NATO air power in Bosnia.

Primer 3: August 16, 1993

THE POPE IN AMERICA; Pope Edits His Most Critical Language to End Visit on Positive Note, By ALAN COWELL,

"In our own century, the 'culture of death' has assumed a social and institutional form of legality to justify the most horrible crimes against humanity: genocide, 'final solutions', 'ethnic cleansing' and the massive 'taking of human beings even before they are born or before they reach the natural point of death,' " he said in one passage omitted from today's speech. „

(Primetno je kako i papa već 1993. barata klišeima nametnutim zapadnim medijskim bičevanjima planete, pa bez zazora govori o „užasnim zločinima protiv čovečnosti: genocidu, konačnim rešenjima, etničkom čišćenju.“ Potkontekst je jasno redukovan ISKLjUČIVO na Srbe, a da se oni ne pominju imenom.) To je, sećamo se, tada bio obavezni diskurs zvaničnika planete, a Vatikan se nije baš razlikovao u tom zaprepašćujućem i uvredljivom maniru. No, to, opet, ne opravdava moj direktni citat.)
Primer 4: Orlando Sentinel, January 13, 1994

Pope Pushes Intervention In Bosnian War, January 13, 1994

Pope John Paul II, expressing concern that the Bosnian war could spread, urged humanitarian intervention Wednesday to end the suffering and said the church endorses action to disarm the aggressor.The pope did not identify who he believes is the aggressor in the conflict, and said the church condemns military aggression but condones legitimate defense. The Vatican was quick to distance John Paul's position from NATO's reaffirmation this week that the alliance was ready to carry out airstrikes to relieve embattled Muslim enclaves in Bosnia.“

Primer 5: http://www.nytimes.com/1994/01/13/world/pope-seeks-a-disarming-of-aggressor-in-bosnia.html

The New York Times: Pope Seeks a Disarming Of 'Aggressor' in Bosnia, By ALAN COWELL Published: January 13, 1994

Calling for what he described as’humanitarian intervention’ in former Yugoslav republics, the Pope said he favored "not primarily a military intervention but all forms of action aimed at disarming the aggressor."

Primer 6: „The mystical pope continues to have a genuine ability to think in the language of politics. His campaign in support of Muslim Bosnia (and implicity against the Christian Serbs), like his earlier opposition to the Gulf War, he sees clearly as an investment in the future.” I još: „John Paul II has commited the Holy See to an innovative concept of international law known as ‘humanitarian interfere ‘ If I see my neighbor persecuted, I have to defend him. It’s an act of charity. The international community has the same right and duty toward anu nation that has been attacked- and as a last resort (to defend the innocent nation) by the force of arms” (Videti: Carl Bernstein and Marco Politi, His Holiness, Doubleday, 1996.)

Primer 7 (koji objašnjava zašto je teško da se pronađe trag, kad ga ne zabeležiš odmah): Žak Širak, pred­sed­nik Fran­cu­ske:

Do­zvo­li­te mi da Vas pre­ki­nem, go­spo­di­ne pred­sed­ni­če (grč­kom pre­mi­je­ru Pa­pan­dre­u - prim.a.), Sr­bi su na­rod bez za­ko­na bez ve­re. To je na­rod raz­boj­ni­ka te­ro­ri­sta.” (Skan­da­lo­zna iz­ja­va Ši­ra­ka na tra­di­ci­o­nal­nom sa­stan­ku še­fo­va vla­da dr­ža­va čla­ni­ca EU, sre­di­nom ju­na 1995. u Pa­ri­zu. To­kom zva­nič­nog ruč­ka, u pri­su­stvu TV eki­pa, po tra­di­ci­ji sva­ki li­der da­je krat­ku iz­ja­vu na da­tu te­mu. Tom pri­li­kom te­ma je bi­la Bo­sna. Da­nas po­koj­ni le­gen­dar­ni pre­mi­jer Grč­ke, An­dre­as Pa­pan­dreu, kao naj­sta­ri­ji, pr­vi je go­vo­rio. Po­čeo je iz­ja­vu re­či­ma da se u Bo­sni vo­di gra­đan­ski rat, sa mno­gim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma ver­skog ra­ta. Ta­da ga je Ši­rak gru­bo pre­ki­nuo, re­kav­ši ci­ti­ra­ne re­či. Na­stao je muk, jer ta­kav na­stup je bio neo­bi­čan i neo­če­ki­van, po­seb­no u pri­su­stvu re­por­te­ra. Pri­log sa skan­da­lo­znom Ši­ra­ko­vom iz­ja­vom je ne­ko­li­ko pu­ta emi­to­van na „Juro Njuz” ka­na­lu, da bi po­tom ne­stao. Sle­de­ćeg da­na, je­di­na no­vi­na ko­ja je po­me­nu­la in­ci­dent, ali is­kri­vlje­no i skri­ve­no, bio je dnev­nik „L' Mon­d”.Dnev­nik je do­neo krat­ku cr­tu o iz­ja­va­ma za vre­me ruč­ka i za­pi­sao tek sle­de­će re­či: ”Pred­sed­nik Ši­rak, svo­jom spon­ta­noš­ću, uneo je ži­vost ovaj tra­di­ci­o­nal­no ge­ne­ral­no pri­lič­no do­sad­ni sa­sta­nak.” (Videti: ZPP,

Izbrisati srpski virus“, „Jugoistok“, Beograd, 2008)

RS

Sa statusom grešnika u temi čiji sam akter postao, a kako sam stekao titulu magistra, pa potom i doktora nauka, na Školi visokih studija društvenih nauka (EHESS) u Parizu, imam takođe i obavezu, dozvolićete mi, da na vašem veoma posećenom sajtu dodam još neke detalje, isključivo iz respekta prema svima koji su učestvovali u raspravi:

Školu je (u smislu Grande école) osnovao verovatno najveći evropski istoričar 20. stoleća, Fernan Brodel, reprezentativna je i privlači istraživače iz celog sveta.

Francuzi, pored ostalog, ovako obrazuju i buduće upravljačke kadrove u mnogim zemljama sveta. EHESS spada među pet „najjačih“ na planeti u oblasti društvenih nauka.

U komisiji na odbrani teze (2009) bila su i dva Srbina, čije učešće u tom procesu ponosno ističem. Pošto se teza ticala Srbije i Jugoslavije, u našoj Školi je običaj da se pozove i član komisije iz regiona koji se u tezi pominje. Tako u Školi neprestano imamo članove komisija za doktorske teze bukvalno sa čitave planete. A prof. dr Predrag Simić je ugledan politolog i diplomata i van Srbije.

Prof. dr Boško Bojović, moj mentor, jeste istoričar i sociolog religije, mnogo poznatiji u svetu nego u Srbiji, i više od 45 godina živi u Parizu. Ponosan sam na znanja koja sam od njega stekao (kao „mator“ student). O kom je naučnom „kalibru“ reč, govori i podatak da je prof. Boško Bojović odavno objavio svoj doktorat o Nemanjićima u Italiji, a izdavači su mu, niko drugi nego jezuiti iz Vatikana, na čijem je čelu tada stajao jezuitski general, unuk američkog predsednika Tafta. U toj prestižnoj ediciji prof. Bojović se našao među 200 najznačajnijih autora pravoslavlja koje Vatikan priznaje kao autoritete vredne objavljivanja među katolicima.

Nefer je, iz prikupljanih podataka o meni i Školi, da se izostave još dva imena članova komisije, takođe mojih učitelja istorije, geopolitike i geografije. Jedan je G. profesor Andre Giju, veliki istoričar-medijevalista, svetski respektovano ime i veliki intelektualac i legendarna ličnost u krugovima UNESKO. Drugi je G. profesor Iv Lakost, takođe svetsko ugledno ime geopolitike i geografije, koji je za života označen u francuskom jeziku i pridevom, jer su iz njegovog prezimena izvukli pridev „lakostijanska škola geopolitike“, što je retkost u Francuskoj i svetu. Na ova dva profesora, draga i poštovana učitelja, zanavek sam ponosan i posebno sam im zahvalan.

Teza jeste zasad neobjavljena, ali sam u Parizu potpisao nedavno ugovor sa uglednom izdavačkom kućom L’ Harmattan i, ako Bog da, ove jeseni će se pojaviti u knjižarama u Francuskoj.

Potičem iz radničko-seljačke pirotske porodice, rođen u predgrađu Beograda, ponosan na preminule roditelje, velike radenike, ponosan na seljačke srpske gene, prvi u porodici sa magistarskom i doktorskom diplomom;

Nadam se da sam zadovoljio ovim odgovorima većinu uvaženih učesnika rasprave, a pre svega kolegu Đurovića.

Sa iskrenim uvažavanjem,

Zoran Petrović Piroćanac, geopolitolog