Odgovor Veri Didanović

Povodom teksta „Pečat na patriotizam“, Vreme, br. 1026

Poštovana gospođo Didanović,

Prijatno me je iznenadila pažnja koju ste, po već ko zna koji put, u svom članku, posvetili NSPM-u, Slobodanu Antoniću i meni.

Takođe, cenim to što je prikaz rasprave u kojoj se NSPM još jednom našao u ulozi „dežurnog krivca“ prilično korektan, razume se, uz diskretnu i razumljivu dozu pritajenog likovanja zbog sukoba među „desničarskom bagrom“. Istini za volju, Vi tu – barem ovaj put – zaista ništa niste krivi, već jedan politički i psihološki koloplet koji se tiče, delom, našeg poslovičnog mentaliteta, a delom, bojim se, predanog rada pojedinih „informativnih“ i interesnih grupacija.

Doduše, skrenuo bih Vam pažnju da je već sam nadnaslov Vašeg teksta („Uzbuna na desnici“) prilično diskutabilan s obzirom na to da se, na primer, ja lično nikada nisam predstavljao, niti delovao kao „desničar“, zbog čega su me neretko prozivali pojedini komentatori i na mom „rođenom“ sajtu. Isto tako, ni sam portal NSPM nije nikakvo ekskluzivno „desno“ glasilo, a pogotova je ta odrednica neprimerena za naše štampano i naučno izdanje. Ne mislim da je to nešto a priori loše, ali naprosto u ovom slučaju nije tačno. Čini mi se da je ta odrednica uz NSPM više posledica jedne karakteristične zamene teza (kamo sreće da je jedina!) po kojoj se svaki intelektualni i politički stav koji vodi računa o državi i zaštiti elementarnih nacionalnih interesa automatski proglašava za „desničarski“, dok se „levica“ identifikuje sa jednim apstraktno-građanskim i anacionalnim političkim stavom, što je podela koja ne može izdržati iole ozbiljniju teorijsku i političku analizu. Tako dolazimo u apsurdnu situaciju da, na primer, i sledbenici i kritičari LDP doživljavaju kao „levu“, a nekadašnji SPS kao „desnu“ stranku.

Ali to je već tema za neku ozbiljniju debatu. Međutim, drugi i neposredan povod moje intervencije jeste neobična i indikativna materijalna greška koju ste napravili u poslednjem delu svog teksta gde kažete: „Pažljivi čitaoci NSPM suočili su se s još jednom misterijom: u subotu, 28. avgusta, na naslovnoj strani sajta stajala je izjava Đorđa Vukadinovića, kojoj se već u ponedeljak izgubio svaki trag – Povodom nagoveštaja moguće promene teksta rezolucije o Kosovu, politički analitičar Đorđe Vukadinović, izjavio je da takav postupak ne bi predstavljao kompromis, već kapitulaciju nakon koje Srbija neće imati obraza da od drugih država traži da ne priznaju nezavisnost Kosova“.

Pretpostavljam da vam je to bilo zgodno za intrigantan završetak članka, ali nevolja je u tome što ste na taj način direktno obmanuli svoje čitaoce, sugerišući kako je, tobože, u pitanju neko reteriranje i povlačenje prethodne „borbene“ izjave. A stvar je mnogo prostija. Niti sam ja promenio mišljenje, niti je gornja izjava „nestala“ sa sajta, nego je samo, kao i sve ostale foto-vesti, u nekom trenutku spuštena sa naslovne strane u arhivu gde se i sada nalazi. U šta se lako možete uveriti na stranici http://www.nspm.rs/foto-vesti/. Štaviše, upravo zbog važnosti teme, dotična foto-vest je na naslovnoj stajala znatno duže nego što je to uobičajeno, s obzirom na to da se inače te vesti menjaju barem dva puta dnevno. Ali izgleda da je i Vas, kao i neke druge kolege i komentatore, na krivi trag navela „vruća želja“ da se pošto-poto moje i NSPM-ovske pozicije predstave kao „kolebljive“ i nedosledne. No, bojim se da ćete za to morati da sačekate neku drugu priliku i povod.

Da ne bi bilo nikakve dileme, dostavljam vam integralni tekst svoje izjave Politici na osnovu koje je dotična foto-vest izvučena i pri kojoj, razume se, i dalje ostajem. Kao i pri ovoj novijoj, datoj Beti, u kojoj je ta tema detaljnije elaborirana.

Đorđe Vukadinović: Pristanak na promenu teksta rezolucije o Kosovu ne bi bio kompromis već kapitulacija

subota, 28. avgust 2010.

Urednik „Nove srpske političke misli” Đorđe Vukadinović misli da nemački ministar spoljnih poslova nije u Srbiju mogao da donese nikakvu novu šargarepu.

„On nema šta da nam ponudi sem osmeha i obećanja o podršci kandidaturi i možda neku tehničku stvar, poput toga da će nam poslati upitnik o članstvu u EU. U suštini, niti će naše šanse za ulazak u EU biti veće ako prihvatimo izmenu rezolucije, niti će ako odbijemo naši odnosi sa EU biti lošiji, jer smo sa zemljama koje su priznale Kosovo već duže vreme u konfliktu niskog intenziteta”, objašnjava Vukadinović. On smatra da Srbija nema nijedan razlog da prihvati promenu rezolucije, ukoliko nam je to zaista zatraženo. „Ako bi Srbija na to pristala to bi bila kapitulacija, jer bi time odustala od poslednje, makar i simbolične, principijelne linije odbrane Kosova i Metohije. Srpski predlog je već dovoljno umekšan i kompromisan i ako je i ta forma neprihvatljiva, posle toga sledi kapitulacija, nakon koje Srbija neće imati obraza da od drugih država traži da ne priznaju nezavisnost Kosova”, smatra Vukadinović.

Đorđe Vukadinović: Srbija ne treba da odustane od rezolucije u UN

utorak, 31. avgust 2010.

BEOGRAD - Politički analitičar Đorđe Vukadinović ocenio je danas da Srbija ne bi trebalo da odustane od predloga rezolucije o Kosovu iako se na nju vrši "neočekivano jak" pritisak iz SAD i pojedinih evropskih prestonica.

Vukadinović je naveo da Beograd ne može da odustane od suštinskih formulacija u rezoluciji, odnosno od stavova kojima se odbacuje secesija kao rešenje za teritorijalne sporove i poziva na sveobuhvatne pregovore o Kosovu.

"Srbija od toga ne može da odustane, a da potpuno ne obesmisli svoju inicijativu pred Generalnom skupštinom UN", rekao je Vukadinović agenciji Beta.

"Ovde nije reč o 'traženju zajedničkog jezika' između Beograda i pojedinih zemalja, već je reč o tome da li će ovaj snažan pritisak evropskih prestonica i Vašingtona dati rezultata ili će srpska vlada uspeti da istraje na svom predlogu rezolucije. Vašington, Berlin, London zapravo ne nude nikakav kompromis već se samo traži modus kako bi Beograd kapitulirao a da se to tako ne nazove i ne bude tako očigledno", ocenio je Vukadinović.

Prema njegovim rečima, u velikoj meri se manipuliše tezom o evropskom zajedničkom nastupu u toj akciji jer EU nema jedinstven stav o predlogu rezolucije Beograda, niti o Kosovu.

"Ovde EU više nastoji da sačuva svoj obraz i u Generalnoj skupštini UN izbegne demonstraciju nejedinstva u svojim redovima po pitanju Kosova i srpske rezolucije", rekao je on.

Da bi EU sprečila blamažu, Briselu, Londonu, Berlinu i Vašingtonu ne odgovara da se dobar deo međunarodne zajednice, čak i ako to ne bude većina, konfrontira sa njima i svrsta iza Beograda, pa bi im najviše odgovaralo da srpskog predloga i nema, rekao je analitičar.

Dodao je da bi Beograd trebalo da "smogne snage da se odupre pritisku, tim pre što mu bez obzira na snažan psihološki pritisak u suštini ne prete ni velike sankcije nitu mu se nudi 'bog zna kako privlačna šargarepa'".

"U ovom trenutku, Brisel ne može da ponudi Beogradu stvarni brži put ka EU, niti mu može nametnuti neke strože sankcije", rekao je Vukadinović.

Prema njegovim rečima, Beograd nije trebalo ni da dostavlja predlog rezolucije Generalnoj skupštini UN ukoliko sada želi da odustane od njega.

"Beograd posle nepovoljnog mišljenja Međunarodnog suda pravde i nije imao mnogo izbora, već je logična stvar bila podnošenje rezolucije. Srbija je morala da žuri zbog pretnje da bi se mogao pojaviti kontrapredlog Prištine. Zato je potez Beograda bio pravovremen, ali sada od njega ne sme odustajati. Povlačenje bi bilo blamaža nakon koje više ni od koga u međunarodnoj zajednici ne bismo imali pravo da očekujemo da nas podrži i odoli pritisku SAD za priznanje Kosova", kazao je Vukadinović.

Vukadinović je ocenio da će promena na domaćoj političkoj sceni biti bez obzira na ishod dešavanja oko rezolucije u UN. "Pre svega će biti zakomplikovani odnosi u već ionako komlikovanoj vladajućoj koaliciji", rekao je on.

Prema njegovim rečima, doći će do polarizacije i u opoziciji jer treba očekivati da će glavna opoziciona stranka, Srpska napredna stranka, kritikovati vlast sa gotovo LDP-ovske pozicije, dok će Demokratska stranka Srbije to činiti sa nekadašnjih radikalskih pozicija, što će saradnju među njima činiti gotovo nemogućom.

"Sada će dodatno biti ubrzana preraspodela snaga na političkoj sceni i ona neće biti ista u odnosu na ono što smo navikli da gledamo u poslednjoj deceniji", ocenio je Vukadinović.