Полемика о коронавирусу, вакцинацији и превенцији

Зоран Радовановић: Кажњавање слабашних (24. 8. 2021.)

Недавна „Петиција против вакцинације деце експерименталним вакцинама против КОВИД-19 у Србији“ један је од многих показатеља сумње у добробити вакцинације, а пажњу је изазвала јер се испод ње потписало 38 лекара, укључујући три универзитетска професора (број је касније растао).

Неколико нас је почетком прошле недеље у Данасу аргументима побијало ставове петиционара. Све би и остало на тим појединачним изразима неслагања, да се нешто касније није огласио и Медицински факултет у Београду.

Показану бригу Медицинског факултета за одржавање угледа професије и жигосање „црних оваца“ поједини лекари су радосно дочекали. Други су, разочарани досадашњом пасивношћу своје Алма Матер, из далеке дијаспоре слали саркастичне коментаре типа: „Ово је мали корак за човечанство, али велики за Медицински факултет“, а трећи су резигнирано ћутали. Два су основна разлога за толике разлике.

Прво, током много година поједини лекари, укључујући професоре Медицинских факултета, иступали су не само са погрешним, већ и шарлатанским ставовима, а њихове звучне титуле и звања, начичкани испред и иза имена, остављали су знатан утисак на јавност. Многи грађани поверовали би „угледним експертима“, да би потом остајали разочарани и у медицину и у науку уопште.

Очекивало се да носиоци високомедицинске наставе са пет Медицинских факултета у земљи, као и етички комитети, односно одбори лекарских сталешких удружења, пре свега Српског лекарског друштва и Лекарске коморе Србије, реагују на свако такво неодговорно нарушавање репутације и достојанства лекарског позива. Нажалост, одговорне институције остајале су тврдоглаво неме.

Друго, уз све грешке и заблуде, петиција која је била повод реакције београдског Медицинског факултета дашак је поветарца у односу на урагане глупости којима је до сада повремено излагана српска јавност. Да ли су заиста, како стиже други лекарски глас из дијаспоре, потписници петиције због своје релативне анонимности „лаке мете, док овако не би могло (смело?) да се реагује на изјаве проф. Несторовића, проф. Грујичић и проф. Белојевића, који су много популарнији у јавности“?

Наведимо још један цитат: „Јавно Факултет није никад јасно … изразио било какав став, него су се оглашавали појединачни наставници.“ Неправедно би било издвајати само ту научно-наставну установу, а занемарити пропусте других, пре свих Лекарске коморе Србије. Ваља се подсетити на само неке скорашње професионалне, интелектуалне и моралне преступе садашњих и пензионисаних професора на које су надлежни реаговали стоичком незаинтересованошћу.

Ко убацује нанороботе у наше организме? Зашто држава дозвољава да нас трују наночестицама из авиона? На чијој смо страни у текућем биолошком рату? Да ли су пробиотици заиста непробојни штит од ковида 19? Чине ли сунчање и витамин Д вакцинацију скоро излишном? Колики је меморијски капацитет воде?

Ма колико све ово настрано звучало, још опасније оптерећење за ментално здравље нације представља уверавање у генетску посебност Срба која их, наводно, чини отпорнијим на болести од других „обичних“ народа. Када жмуре пред таквом пропагандом, заснованом на прокаженој расној теорији, надлежни морају да буду свесни своје одговорности за духовно тровање масовних размера и, историја нас учи, трагичне последице такве заблуде.

Све је јасно. Пресудно је сачувати поверење грађана у лекаре. Једини начин је да се издвоји кукољ означавањем шта је умоболно, шта прожето меркантилним мотивима, шта жељом за самопромоцијом, а шта је резултат могућег некритичног занесењаштва.

Тада следи Балашевићево: „И све по закону, јер ред је ред“. То значи да се не ломе кола само на нејаким петиционарима с почетка приче. Они су чак најмање грешни.

Горан Белојевић: Чињенице и само чињенице дајте!

Одговор на текст Зорана Радовановића "Кажњавање слабих" (24. 8. 2021)

У медицини као и у науци уопште важи правило: „Чињенице, и само чињенице дајте“.

Српском сељаку, јер Србија је „земља сељака на брдовитом Балкану“, можете да колико год хоћете да причате шта мислите да јесте, али њега занима само шта заиста јесте.

Тако је и са лекарима.

Један прича о превенцији ковида 19 овиме, а озбиљно је оболео од ковида 19.

Други прича о превенцији ковида 19 ониме и није ни кашљуцнуо у току целе пандемије.

Па коме ће се веровати, и ко ће бити популарнији? А посебно, ако се објављују научни радови о „ономе“.

Да ставимо на страну десетине научних радова међу њима и четири моја, о пробиотској заштити од ковида 19.

Неколико пута сам позвао стотине мојих Фејсбук пријатеља да ми се јаве они који су били од почетка пандемије на пробиотској заштити, а да су завршили на респиратору.

И ништа.

Нисам добио информацију о једном једином случају умирања од ковида 19 особе која је по мом савету узимала један пробиотик дневно у току пандемије.

Позивам и у овом чланку да ме читалаштво Данаса демантује ако имају супротну информацију.

Јавно сам више пута обећао да једну једину реч о пробиотицима и ковиду 19 нећу рећи, ако озбиљно оболим од ковида 19.

С друге стране, слушам колеге који износе разна објашњења за тешко оболевање и умирање од ковида 19 особа које су вакцинисане против ковида 19.

Не подржавам ни „лаке мете“ ни „тешке мете“ међу српским лекарима. Не подржавам никакве мете ни кажњавање лекара због мишљења.

Не подржавам никакве коморе, одборе и тела ни „пријаве“ лекара против лекара, које ће заробити људски ум и слободу мишљења лекара. Пут ка истини води само кроз апсолутну слободу ума.

Чињенице, и само чињенице дајте!

Зоран Радовановић: Ево чињеница

Одговор на текст Горана Белојевића "Чињенице и само чињенице дајте" (25. 8 .2021.)

Жао ми је што проф. Белојевић није свестан колико је својим појављивањем у медијима угрозио не само сопствену репутацију, већ и углед своје професије и матичне установе.

Остављам по страни ничим документоване тврдње о узрочнику ковида 19 као биолошком оружју, „вепонизацији“ с циљем онемогућавања израде вакцине, претећем нуклеарном сукобу, „укрштању грипа и короне“ итд., па остајем на меритуму. Дакле, конзументи пробиотика су наводно сигурно заштићени од новог вируса корона, па им не треба вакцина.

Прво, пробиотици јесу корисни, али треба много храбрости да се гарантује њихово уништавајуће дејство на изазиваче ковида 19.

Друго, још више храбрости (останимо на тој именици) подразумева порука да је у јеку пандемије вакцинација непотребна.

Треће, најблаже речено је неетично уводити у праксу интервенцију која претходно није прошла ригорозну проверу (рецензирана контролисана студија у високо рангираном часопису, потврда резултата, подршка меродавних стручно-научних установа).

Четврто, анегдотски звучи „доказ“ да ниједна особа коју је Белојевић саветовао да пије пробиотике није умрла (!) од короне 19. Подједнако је чврст колико и моја изјава да су поштеђени болести сви пријатељи које сам наговорио да у мусли додају семе лана, сунцокрета и још по нешто.

Пето, колега Белојевић треба да се преиспита да ли је у праву он или цео београдски Медицински факултет који је недавно осудио чак и сумњу у оправданост вакцинације деце, да не говоримо о порицању значаја вакцинације одраслих.

Шесто, пред њим је још тежи задатак да себи и другима објасни како се нашао усамљен наспрам свих медицинских академија, универзитета, лекарских друштава, Светске здравствене организације, УНИЦЕФ-а, УН итд. Јасно је да једна страна грубо и опасно греши. На кога се кладити?

Додаћу на крају да је тужно што се два редовна професора расправљају о теми која је предмет сваког уџбеника медицинске етике или методологије научног истраживања.

Горан Белојевић: Нису дате чињенице

Реаговање на чланак професора Зорана Радовановића "Ево чињеница!" (25. 8. 2021)

Да оставимо по страни репутацију и углед српских лекара и Медицинског факултета у Београду. То су осетљиве теме. Посветимо се наведеним „чињеницама“ у чланку професора Радовановића „Ево чињеница!“

Прво, ако јавно позивам оне који су на искључиво пробиотској заштити против ковида 19 да изнесу своја искуства, то није „чињеница“ да ишта гарантујем.

Друго, никада нисам изјавио да је „вакцина непотребна“. Напротив, слажем се да она повећава вероватноћу да се неће тешко оболети и умрети од ковида 19. Међутим, не слажем се да се вакцинисањем зауставља пандемија ковида 19, јер вакцинисани могу бити носиоци вируса короне. Ова пандемија ће проћи природно као и претходне, а сузбија се баријерама и дистанцом.

Треће, ја не „уводим у праксу никакву интервенцију“. Тиме се баве здравствене установе. Ја примењујем на себи природни метод против ковида 19 који нема штетних ефеката. И жив сам и здрав. Око мене људи оболевају и умиру од ковида 19, и невакцинисани и вакцинисани. То је чињеница.

Четврто, Пубмед се не бави анегдотама, већ научним радовима. Укуцајмо зато две кључне речи, „мусли’ који наводи професор Радовановић, и “ КОВИД19″ и видећемо да нема резултата. Онда укуцајмо ‘пробиотицс“ и „КОВИД19“ и добићемо прегршт научних радова. Треба их само прочитати. Ту су чињенице.

Пето, одлазећи декан и управа Медицинског факултета у Београду нису „цео медицински факултет“. Да бисмо сазнали шта мисли цео Медицински факултет у Београду о вакцинацији против ковида 19 треба све наставнике и сараднике, њих више од хиљаду, анкетирати.

Шесто, кладим се само на себе, наравно. Из једноставног разлога што не служим никоме и ничему, осим својим уверењима у истину.

И на крају ниједна медицинска полемика није тужна, јер како другачије доћи до истине? Посебно што ће се о ковиду 19 тек писати уџбеници.

Зато предлажем цењеном професору Радовановићу да ову полемику наставимо на долазећем конгресу „Дани превентивне медицине“ у септембру у Нишу.

(Данас)