Полемика поводом државног преузимања аеродрома "Константин Велики" и концесије за аеродром "Никола Тесла" - Ко (ни)је у праву?!

Наша редакција и други класични медији добили су синоћ саопштење министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зоране Михајловић које је заправо адресирано на Tango six портал и наш јучерашњи чланак „Држава Србија званично потврдила – аеродром „Контантин Велики“ ограничен на милион путника све до тренутка кад „Никола Тесла“ не буде досегао 12 милиона путника“.

Тек када смо ми објавили поменути пост вест су пренели други мејнстрим медији (Блиц, Јужне Вести и Данас). Закључак вести је да је држава пристала на ограничење саобраћаја у уговору са Вансијем које ће се односити на милион путника за било који други аеродром у земљи, дакле укључујући и „Константин Велики“. Такође, први пут смо сазнали и за нове детаље овог ограничења које неће важити кад „Никола Тесла“ пређе 12 милиона путника на годишњем нивоу.

Након нашег чланка, као и његовог преношења у другим медијима, министарка Михајловић је синоћ одговорила саопштењем. Драго нам је да је тек у овом одговору, тек након писања Танго Сиxа, до сада изнето највише детаља у вези планова државе са „Константином Великим“ као и могућих сегмената уговора са Вансијем. Преносимо га у целости и одговарамо детаљно, пасус по пасус, на њега у наставку:

„Михајловићева: Нико и ништа не ограничава државу да развија Аеродром “Константин Велики”

Развој Аеродрома “Константин Велики” није ограничен концесијом за Ааеродром “Никола Тесла”, нити се он уопште помиње у концесионом уговору, у шта ће јавност моћи и да се увери кад уговор буде објављен, након извршене примопредаје, каже потпредседница Владе Србије проф. др Зорана Михајловић.

Ради истинитог информисања јавности, дужна сам да реагујем на тврдње изнете у тексту “Држава Србија званично потврдила – аеродром „Константин Велики“ ограничен на милион путника све до тренутка кад „Никола Тесла“ не буде досегао 12 милиона путника”, који је објављен на порталу Тангосиx.рс.

Неколико пута јасно сам указала да је политика Владе Србије да сваки аеродром у Републици Србији може и треба да се развија колико год тржишни, и само тржишни услови то дозвољавају. Са становишта Уговора о концесији Аеродрома Никола Тесла потреба “за консултацијама” са концесионаром постоји САМО И ИСКЉУЧИВО у периоду док Аеродром “Никола Тесла” не достигне 12 милиона путника годишње и уколико било који други аеродром који се налази у радијусу од 150 км до 230 км услужи више од милион путника годишње. Али оно што је од суштинске важности је да ОБА УСЛОВА МОРАЈУ БИТИ ИСТОВРЕМЕНО ИСПУЊЕНА.

Према свим анализама које су рађене, таква ситуација се неће догодити, јер ће Аеродром “Никола Тесла” имати више од 12 милиона путника годишње много пре него што нишки аеродром буде имао милион путника у једној години.

Међутим, чак и у случају да нишки аеродром достигне милион путника пре него што Аеродром “Никола Тесла” постигне 12 милиона путника, Србија нема обавезу да аутоматски плаћа било какву одштету концесионару. У таквој ситуацији, дужност Владе била би да да образложење и објашњење концесионару и да докаже да су до тога довеле објективне и тржишне околности које не утичу на аеродром у Београду, чиме би избегла плаћање било каквих компензација или продужавање периода трајања концесије.

Такође, када говоримо о концесији Аеродрома “Никола Тесла” треба да знате да на основу Закона о приватно-јавном партнерству и концесијама, концесионар Аеродрома “Никола Тесла”, компанија „Ванси Аипортс Сербиа“, сноси оперативне и комерцијалне ризике у извршењу концесионих активности, укључујући и ризике везане за приходе, у складу са одредбама Уговора о концесији.

У овом тренутку, главно ограничење за развој Аеродрома “Константин Велики”, као и у случају свих других аеродрома у Србији, јесте недовољно инвестирање. Намера Владе Србије је да убрзано инвестира у побољшање инфраструктуре нишког аеродрома, како би био конкурентан осталим аеродромима у окружењу. Прелазак управљања са Града Ниша на Владу Србије мотивисан је управо отклањањем ове кључне препреке будућем развоју „Константина Великог“.

Ни председник Србије, ни Влада Србије, ни ја, немамо разлога било коме да се правдамо зашто желимо да развијамо Аеродром “Константин Велики” и зашто желимо да Влада Србије поврати управљање над овим аеродромом. Свима који могу мисле другачије заиста не можемо да помогнемо. 

Сви ми желимо да радимо на томе да се раст путника на нишком аеродрому буде бржи него што је планирано, јер је интерес државе да “Константин Велики” буде конкурентан са свим другим аеродромима у региону који данас имају чак пет пута више путника.“

Tango Six одговара

Поштована госпођо министарка, Tango six је најчитанији и најутицајнији регионални ваздухопловни портал и објектнивно гледано један од најквалитетнијих приватних независних медија у регији. Правимо редовно мале и велике грешке у извештавању или интерпретацијама и увек их јавно признајемо. У случају текста на који сте реаговали нисмо направили ни једну једину грешку у интерпретацији гостовања господина Илића на Ал Џазири. Текст није био мишљење, став или анализа (као на пример овај текст или анализа након њега) већ преношење изреченог у емисији. Особа која је цитирана званичник је државе Србије – дакле све што је он изговорио рекла је и држава Србија.

Будући да тврдњама у Вашем саопштењу несвесно и ненамерно имплицитно доводите у могућу сумњу наш новинарски кредибилитет и стручност дозволите да докажемо да нисте у праву.

Tango Six у поменутом тексту у ни једној јединој речи није употребио реч „развој“већ евидентно постојање „ограничења“, нешто што је изјавио господин Илић. Коректно и професионално смо пренели најбитнији сегмент изјаве која каже да постоји ограничење али да се након ограничења или плаћа Вансију или му се концесија продужава. Ми не тврдимо нигде да је „ограничење“ катастрофа, да после њега све престаје па и „развој“ аеродрома, већ констатујемо да оно постоји. Штавише, само и једино Илић употребљава термин „не може да развија“.

У својој изјави, пренећемо је сада у потпуности,  господин Илић, каже (10:55 на снимку):

– Да би концесионар дао понуду он је поставио одређене услове које смо ми у минимуму утврдили концесионим актом а касније и предлогом уговора који је био саставни део тендерске документације. У том уговору предвиђено је, да држава ако развија аеродроме у радијусу од 230 километара од Београда, држава не може да развија аеродроме које ће имати преко милион путника а да при том нема обавезу накнаде према концесионару у колико тако нешто не установи независни вештак или стручњак који ће рећи да настала је штета или не није настала штета, дошло је до повреде уговора или није дошло до повреде уговора. Ако би Србија развијала аеродорме у Новом Саду, Суботици, Сомбору, Нишу, уколико би део тржишног колача у зони Београда био умањен на такав начин ако би било више милион путника…то уопште не омета развој буквално ни једног аеродрома. –

Да држава има план да можда некада и „ограничава“ Илић мало касније потврђује (15:14 на снимку):

– Ми смо рекли да ће Република Србија ако Сомбор, хипотетички, у периоду док Београд не достигне 12 милиона, Сомбор ће моћи да се развија до 2 милиона путника, 5 милиона путника, колико год то буде имало интереса, односно уколико њиме буде управљала Република Србија, оног тренутка када Република Србија процени да јој се исплати да тамо има више од милион прихватиће да плати евентуалне пенале или за одређени рок продужи уговор концесионару. То је ствар договора и ствар вештака. –

Дакле ако држава процени да ли јој Сомбор са 2 милиона штети или не. Ако процени да ли јој се исплати. Шта ће бити ако држава не процени да јој се исплати? Ово је контрола, ограничење или како год то тумачили.

Нигде нисмо написали нити нетачно интерпретирали да Нишу ограничавате развој. Ограничавање развоја, да ли ће се аеродрома развијати или не је философски концепт будућности. Ми јавност обавештавамо на основу чињеница. Да ли ћете ограничити развој аеродрома или не ми заиста не знамо у овом тренутку, нити се бавимо концептуалним предвиђањима. Коректено смо навели да постоје опције које сте сада први пут открили након поменутог „ограничења“.

…и затим се уплићете у веће нелогичности.

У свом саопштењу у првој реченици кажете:

– Развој Аеродрома “Константин Велики” није ограничен концесијом за Ааеродром “Никола Тесла”, нити се он уопште помиње у концесионом уговору, у шта ће јавност моћи и да се увери кад уговор буде објављен, након извршене примопредаје. –

Два пасуса касније, у истом саопштењу настављате:

– Са становишта Уговора о концесији Аеродрома Никола Тесла потреба “за консултацијама” са концесионаром постоји САМО И ИСКЉУЧИВО у периоду док Аеродром “Никола Тесла” не достигне 12 милиона путника годишње и уколико било који други аеродром који се налази у радијусу од 150 км до 230 км услужи више од милион путника годишње. Али оно што је од суштинске важности је да ОБА УСЛОВА МОРАЈУ БИТИ ИСТОВРЕМЕНО ИСПУЊЕНА. –

Аеродром „Константин Велики“ се, ако узмете карту, налази се у радијусу до 230 километара од Београда. Значи помиње се у уговору о концесији, можда не именом али логичким закључком базираном на географској даљини и правном последицом која произилази из тог закључка. Тиме је Ваш први пасус у саопштењу нетачан.

Не можемо да знамо шта ће се догодити у будућности, да ли ће се услови бројева путника на оба аеродрома међусобно идеално поклопити или неће. Непобитна чињеница је да, док то не видимо, ограничења или услови постоје. Небитно како ћете ви та ограничења или услове накнадно платити или не, продужити концесију или не, али они у уговору, како сами кажете постоје.

Даље у Вашем саопштењу стоји:

– Међутим, чак и у случају да нишки аеродром достигне милион путника пре него што Аеродром “Никола Тесла” постигне 12 милиона путника, Србија нема обавезу да аутоматски плаћа било какву одштету концесионару. У таквој ситуацији, дужност Владе била би да да образложење и објашњење концесионару и да докаже да су до тога довеле објективне и тржишне околности које не утичу на аеродром у Београду, чиме би избегла плаћање било каквих компензација или продужавање периода трајања концесије. –

Ово звучи одлично. Ми овај податак нисмо имали до сада. Ваш помоћник је у емисији јасно и недвосмислено изјавио, што је наш портал прецизно и професионално пренео, да потоји ограничење, да се након тога плаћа пенал али је одмах јасно рекао да ће то тек проценити вештак и да ће наступити договори. Једино што не знамо је да ли ће концесионар то образложење прихватити и да ли ће дозволити да избегнете пенале односно продужавање периода трајања концесије. Дакле имате ограничење које ћете можда, а можда и нећете, успети да превазиђете.

Настављате:

– Такође, када говоримо о концесији Аеродрома “Никола Тесла” треба да знате да на основу Закона о приватно-јавном партнерству и концесијама, концесионар Аеродрома “Никола Тесла”, компанија „Ванси Аипортс Сербиа“, сноси оперативне и комерцијалне ризике у извршењу концесионих активности, укључујући и ризике везане за приходе, у складу са одредбама Уговора о концесији. –

Ово смо претпостављали и делује логично. Знамо да сте концесионару успели да узмете добре паре, барем у првој рати. На томе вам као држави лично честитам јер мислим да је у питању изванредан резултат. Ни у једном медију у Србији нити регији не постоји анализа и предвиђање свих позитивних аспеката концесије као што је то у овој анализи на Tango Sixu. Дакле ми нисмо против концесије. Ми само желимо да стручну и ширу јавност информишемо о свим њеним аспектима. За то смо и више него квалификовани и као што обрађујемо сваку другу тему – и више него детаљни. Због тога нас толико читају.

– У овом тренутку, главно ограничење за развој Аеродрома “Константин Велики”, као и у случају свих других аеродрома у Србији, јесте недовољно инвестирање. Намера Владе Србије је да убрзано инвестира у побољшање инфраструктуре нишког аеродрома, како би био конкурентан осталим аеродромима у окружењу. Прелазак управљања са Града Ниша на Владу Србије мотивисан је управо отклањањем ове кључне препреке будућем развоју „Константина Великог“. –

Да ли је због овога потребно преузимање власништва над аеродромом? Да ли ово можете урадити и да не преузмете власништво над аеродромом? Из изјава помоћника Илића закључује се да ће сви аеродроми бити под једном „капом“, вероватно у предузећу Аеродроми Србије, да би могли лакше да их контролишете. ОК, ОК, да лакше инвестирате у све њих. Контрола и инвестиција нису ништа лоше. Ми само констатујемо да, на пример, грађани Ниша сада не желе да буду под контролом а претпостављам да не би имали ништа против да у њихов аеродром инвестирате.

– Ни председник Србије, ни Влада Србије, ни ја, немамо разлога било коме да се правдамо зашто желимо да развијамо Аеродром “Константин Велики” и зашто желимо да Влада Србије поврати управљање над овим аеродромом. Свима који могу мисле другачије заиста не можемо да помогнемо. –

Ни једном једином речју у Вашем саопштењу које је послато свим медијима а адресирано на нас не демантујете или не тврдите да смо нешто погрешно или нетачно интерпретирали. Употребљавате синтагму „желим да реагујем“. Драго нам је што сте реаговали и драго нам је што смо узроковали да у овој реакцији до сада изнесете највише детаља у вези концесије. Као изабрани представници грађана, у концепту грађанске државе, мишљења смо да увек на захтев грађана и медија морате, не да се „правдате“ али да одговарате и појашњавате. Гостовањем помоћника Илића, овом „реакцијом“ и уопште одличним начином како иначе комуницира Ваше министарство свакако идете у добром правцу.

Надамо се такође да ће уговор заиста бити објављен као што у овом саопштењу тврдите. Надамо се да ће бити објављен у потпуности. Тренутно смо скептични будући да је премијеркин кабинет рекао да се то неће догодити након истог оваквог обећања.

Држаћемо Вас за реч. Упорно и детаљно.

(Tango six)