Реаговање на текст Ђорђа Стојковића - Народна банка Србије ради у складу са најбољом међународном праксом и стандардима ЕУ

„Новој српској политичкоj мисли“,

Ђорђу Вукадиновићу, главном и одговорном уреднику,

Поштовани,

Дана 2. 1. 2016. године на сајту сте објавили текст Ђорђа Стојковића под насловом „Незаконита судска извршења пензионерима уз благослов НБС или зашто је угашена СДК“ - На основу члана 83, став 1. Закона о јавном информисању и медијима („Сл. гласник РС“, бр. 83/2014) којим је прописано да лице на које се односи информација која може да повреди његово право или интерес, може од одговорног уредника захтевати да, без накнаде, објави одговор у коме оно тврди да је информација неистинита, непотпуна или нетачно пренета, молим да објавите одговор следеће садржине:

У тексту аутор на неколико страница оспорава компетентност НБС (Народне банке Србије) за обављање послова принудне наплате, односно њену организациону и кадровску оспособљеност и стручност запослених, а све засновано на исто је премиси из конкретног случаја чији се бројни детаљи наводе, доводећи у питање и способност НБС да обавља и друге послове из њене надлежности. Не желимо да на овом месту наводимо неспорне резултате које је НБС остварила током претходне три године у обављању поверених јој дужности, али из поштовања према вашим читаоцима и обавезе да буду истинито информисани за ову прилику желимо да вас обавестимо само о следећим чињеницама везаним за предметни случај.

Дакле, цео текст и закључци изведени у њему базирају се на основној и неистинитој претпоставци која је сажета у следећој реченици из наведеног текста, а она гласи: „Принудна наплата НБС, због незнања и лоше кадровске оспособљености да обавља послове принудне наплате третира пензионера као предузеће или предузетника и наређује принудну наплату са текућег рачуна и свих рачуна пензионерке Б.В. уместо да врати Решење суду уз образложење“, уз позивање и на наводни телефонски разговор са запосленима у НБС.

Уместо неоснованог приписивања површности у закључивању и поступању запослених у НБС, дозволите да сугеришемо аутору текста, као и вашем уваженом медију, да се следећи пут заиста слободно обратите НБС у циљу добијања тачних информација, односно чињеница. Наиме, да је аутор текста тако поступио пре његовог писања, био би правовремено обавештен о томе да Решење Првог основног суда у Београду 3. И.бр. 15491/2011 д 25.07.2011. године никада није ни достављено на извршење НБС-Принудној наплати. Аутор наводи и то да је Банка Интеза поступила по налогу Принудне наплате НБС, што не одговара допису наведене банке који је чак приложен у тексту (слика 4) и мало пажљивији читалац ће се о томе лако осведочити. Наводите и то да из Принудне наплате НБС не желе да доставе писмено одговор, што такође не може бити тачно с обзиром на то да на све дописе НБС одговара у најкраћем могућем року, што би се и аутор, као и свако други, врло лако осведочио да се НБС заиста и обратио писаним путем. Обавештавамо вас и то да у случају да је Принудна наплата заиста и добила од суда наведено решење, да би исто вратила суду, јер није надлежна да врши принудну наплату према физичким лицима која не обављају делатност.

Наиме, овакви случајеви нису ретки у нашој свакодневној пракси и са њима се увек поступа јединствено, односно на наведени начин, о чему се у НБС води врло прецизна и детаљна евиденција. Примера ради, од 2003. године до 2015. године НБС није платила никоме накнаду за претрпљену штету, нарочито не због нестручности или неспособности или из било ког другог сличног разлога, а при томе је вратила доносиоцима укупно 195.258 основа за принудну наплату, само у 2015. години 25.792 комада решења/закључака, која нису садржала податке или су садржала погрешне податке за поступање или НБС није надлежна за њихово спровођење.

Када је реч о даљим закључцима који се заснивају на базичним погрешним наводима у овом тексту, а односе се на супериорност бивше службе СДК у односу на постојећи систем платног промета, за ову прилику дозволите да вас само укратко информишемо да је НБС оператор четири платна система, потпуно усклађена са најбољом међународном праксом и стандардима Европске уније, а да се, примера ради, платне трансакције у RTGS систему НБС извршавају у времену које одговара практично секунди, једнако као у свим најбољим RTGS системима који данас постоје у развијеном свету.

Аутора позивамо да се обрати НБС ради добијања информација о бројним изворима где се може врло лако информисати о томе колико је свет платних услуга напредовао током протекле деценије и по, односно о најзначајнијим иновацијама и пројектима који су у међувремену спроведени или се спроводе у свету и у Европској унији на овом плану, а где начин извршавања и обрачуна платних трансакција из времена и на начин како је то обављао Завод за обрачун и плаћања може бити само део, и то због броја и значаја ових иновација, већ апсолутно далеке историје.

Такође, само ћемо укратко напоменути и то да је 1. октобра 2015. године почео да се примењује Закон о платним услугама, усвојен на предлог НБС, којим се у национални платни систем уводе значајне новине, попут правног оквира за оснивање домаћих институција е-новца и друго, о чему се као и о свим другим пословима које НБС обавља у вези са националним платним системом велики број информација налази на нашој интернет страници (www.nbs.rs), а НБС је на располагању целокупној јавности и за сва друга питања или недоумице.

Уз празничне честитке и најбоље жеље,

С поштовањем,

Др Јоргованка Табаковић