Škorobranitelji - Otvoreno pismo NUNS-u, UNS-u i NSPM

Četrnaest godina nakon oktobarske revolucije koja je valjda, cilj je bio takav, razbila mrak u Srbiji i donela slobodu i nezavisno novinarstvo, dobili smo novog borca za slobodu javne reči i isto takvo novinarstvo. Zove se Srđan Škoro. Ko je Srđan Škoro? Da li ste, odgovorite sebi, iskreno, da vas drugi ne čuju, vi iz rukovodstva UNS-a, NUNS-a, NSPM pre ovog slučaja ikada čuli za tog čoveka?

Ima više od 50 godina života. Koji njegov tekst pamtite, koju uredničku funkciju, juriš na barikadu "državnog novinarstva"?

Kako je, mučenik, propustio silne prilike da se u godinama iza nas dokaže kao borac za slobodno novinarstvo i slobodu mišljenja? Otkud sad ta hrabrost dostojna narodnog heroja. Skupljao je, nema druge, sve ove godine pa nije imao vremena da ukazuje na ono što se sa srpskim medijima događalo od 2000. godine na ovamo. Dobro, ako je sve bilo smilje i bosilje za vreme Đinđića, Koštunice, Tadića... zašto je ćutao u vreme Miloševića?

Znači li to decenijsko, uporno, gusto ćutanje da je u godinama vladavine spomenutih Srba srpskom novinarstvu bilo bolje? Kako to da se u Srđanu tek sada, na pragu svođenja profesionalnih i drugih životnih računa, rodila potreba da brani slobodu mišljenja. Od koga je brani? Od Ratka Dmitrovića koji ga je postavio na visinu na kojoj nikada pre nije bio, koji mu je u pedeset i nekoj dao šansu da izađe iz anonimnosti, da šeta po gledanim televizijama i prelistava novine, uprkos sugestijama iz Redakcije da je Škoro "žuti", da je blizak LDP-u. Nevažno, možda je dobar šef DESK-a - kazao sam.

Da li ste, ponoviću, ikada čuli za Srđana Škora pre nego što je u „Večernje novosti“ došao Ratko Dmitrović i postavio ga za šefa DESK-a? Greška. Priznajem. Škoro nije za to mesto, trebalo mi je dva meseca da to shvatim (problem s inteligencijom) ali kako, lupao sam se po glavi, da smenjujem čoveka nakon samo 60 dana. Krećem da se hranim nadom u bolje, da će se promeniti, ali džaba. I smenim ga. Ništa normalnije u novinarstvu.

Da li sam Škora mogao da smenim za dva meseca, da zametnem tragove pred vama koji ridate nad njegovom pričom, da zaigram na faktor vremena, da ne povežete RTS i smenu? Mogao sam, ali nisam hteo.

Dva su razloga.

Prvi: Škoro je bio toliko loš sef DESK-a da to više nije moglo da se trpi. Ni dana.

Drugo: Da sam čekao ne dva već pet meseci, škorobranitelji bi rekli da je u pitanju vremenski odložena osveta.

Smenio sam ga, tvrde UNS, NUNS, NSPM, zbog gostovanja na RTS-u, zbog onoga što je tamo rekao. Kao, nazvao me Vučić i naredio da smenim šefa DESK-a. Zar neko stvarno misli da je Vučić toliko neinteligentan? Kako to, nakon izbora koje je dobio sa maltene dvotrećinskom većinom, može da mu smeta šef DESK-a u jednom dnevnom listu? O čemu odlučuje šef DESK-a, ako znate o čemu govorim. Pa Škoro je - čujem vas kako prinosite krunski argument- zasmetao SNS-u koji je odmah nakon njegovog gostovanja na RTS izdao saopštenje. Kakav je to dokaz, osim što govori da SNS ima lošu informativnu sluzbu.

Slažem se gotovo sa svim onim sto je Škoro rekao na RTS-u. I šta sad? Hoće li Vučić, nakon ove kolosalne hrabrosti, i mene da smeni?. Kad već smenjuje. Čita li neko od vas „Politiku“? Ako ne čita reći ću da taj list ima rubriku „Pogledi“ gde se jednom ili dva puta nedeljno pojavljuju autori sa žestokom kritikom na račun Vučića i njegove vlade. Kako to da Vučić još uvek nije smenio šefa DESK-a lista „Politika“, urednika rubrike „Pogledi“ ili, daleko bilo, glavnu urednicu „Politike“? A može da ih posmenjuje, pojedinačno ili u đuture, za cirka 15 minuta. Jok, more, njemu je glavna opasnost Srdan Škoro, šef DESK-a „Vecernjih novosti“.

Da se mi ne zamajavamo, da ne lažemo publiku; ovde je reč o napadu na uređivački koncept „Vecernjih novosti“ koji, taj koncept, smeta braniocima Srđana Škora. Njima je Škoro sredstvo, instrument, više im od njega znači lišće opalo prošle jeseni. Poistovetili se ciljevi jedne zakasnele licne ambicije i namere da se „Večernje novosti“ provuku kroz građansku, drugosrbijansku varikinu.

Škorobraniteljima smetaju tekstovi u „Večernjim novostima“ o srpskoj istoriji, nacionalnim velikanima, herojstvima naših predaka, Srbima na Kosovu, u Bosni, Hrvatskoj, smeta im konstantno izvlačenje iz zaborava (a „Novosti“ to rade i radiće sve dok je moja malenkost na čelu „Novosti“, makar se to okončalo sutra) majora Gavrilovića, Milunke Savić, slavnih bitaka i generala iz Velikog rata, podsećanje na srpske žrtve kroz istoriju, ukazivanje na činjenicu da Sonja Biserko nanosi Srbiji veliku štetu, smetaju im dve strane u „Novostima“ na vest o smrti Dobrice Ćosića.

Srđana ste već potrošili, ko je novi Škoro?