Uređivačka politika „Kulturnog dodatka“

Pošto me je specijalista Politikinog „Kulturnog dodatka“ za pitanja „intelektualaca u tranziciji“, Zlatko Paković, optužio da sam napisao nešto što nisam napisao[1], poslao sam svoj kratki i jednostavni demanti. On je i objavljen[2]. Međutim, u narednom broju KD izašao je novi, poduži napad na mene iz pera gospodina Pakovića[3], ali i Rastislava Dinića[4].

Diniću je, inače, Uredništvo KD ustupilo značajan prostor iako on, ni formalno ni sadržinski, nema nikakve veze sa mojim jednostavnim demantijem. Jer, demanti se tiče činjenice, ne stava ili interpretacije.

Na to sam odgovorio što je kraće moguće. Urednica, Vesna Roganović me je ljubazno obavestila da će moj odgovor biti objavljen sa izvesnim zakašnjenjem. Ali, nije me obavestila de će moj odgovor biti objavljen i sa izvesnim skraćenjem.

Pošto me je specijalista Politikinog „Kulturnog dodatka“ za pitanja „intelektualaca u tranziciji“, Zlatko Paković, optužio da sam napisao nešto što nisam napisao, poslao sam svoj kratki i jednostavni demanti.

Pošto za razliku od prethodnih tekstova ovaj nije objavljen i na sajtu Politike, pomislio sam da bi bilo dobro da se i moj odgovor nađe na netu. Podebljan je deo koji je Vesna Roganović izbacila. Baš to što je taj par rečenica izostavljen svedoči koliko su one verovatno bolne i istinite.

Evo tog teksta.

Ne sledi 

Na moj kratki demant[5] da, nasuprot tvrdnji Zlatka Pakovića, ja nisam napisao da je gej parada „moralno odvratna“, usledio je, u „Kulturnom dodatku“, poduži odgovor kako samog Pakovića, tako i dežurnog komentatora „Peščanika“ za gej pitanja i srpski fašizam, Rastislava Dinića. Oni su, u pokušaju da dokažu da je ipak bilo ono što nije bilo, napravili nekoliko logičkih grešaka, koje ću sada samo kratko da nabrojim.

Ni iz čega što je Antonić napisao pre šest meseci u Pravoslavlju ne može da sledi da je Antonić, šest meseci docnije, u NSPM, napisao ono što nije napisao, odnosno da je napisao da je gej parada „moralno odvratna“.

Iz toga što je Antonić, pre šest meseci, napisao da se protivi gej braku ne sledi iskaz „Antonić gej paradu smatra moralno odvratnom“, a još manje iskaz „Antonić je napisao da je gej parada moralno odvratna“.

Iz toga što je Antonić napisao da je Boris Tadić, 10. oktobra, postupio kao da je ova zemlja pod okupacijom, nikako ne može da sledi da Antonić smatra da je gej parada moralno odvratna, a još manje da je to i napisao.

Iz toga što je Antonić izrekao neki opšti iskaz o Srbima (recimo: „Srbi vole prasetinu“), ne sledi da je Antonić sebi prigrabio pravo da „on govori u ime naroda“, ne sledi da se Antonić „krije iza koletivnog mi“, ne sledi da time priznaje da taj iskaz i za njega važi („Antonić je rekao da voli prasetinu“), pa ne može da sledi ni da je „Antonić napisao da je gej parada moralno odvratna“.

Iz toga što se Antonić u svom demantiju, objašnjavajući pojam „moralne odvratnosti“, pozvao na tekst Ričarda Redinga, ne sledi da se on na Redinga pozvao i u svom tekstu u kome je navodno napisao da je gej parada moralno odvratna, ne sledi da je u tom tekstu, uz pomoć Redinga, opravdavao „moralnu odvratnost“ prema gej paradi, ne sledi da je zagovarao da država donosi zakone na osnovu „moralne odvratnosti“ (prema crncima, Jevrejima ili ženama u menstruaciji), ne sledi da je i samom Antoniću gej parada očigledno moralno odvratna i ne sledi da je Antonić (zapravo ipak) napisao da je gej parada moralno odvratna.

Uopšte, Antonić jeste napisao štošta: da se protivi gej braku, da se Tadić na momente ponaša kao da je ova zemlja pod okupacijom ili da mediji u Srbiji nisu slobodni. Ali, Antonić – bez obzira na sve logičke akrobacije Pakovića i Dinića da dokažu da je ipak bilo ono što nije bilo – nije napisao da je gej parada moralno odvratna.

Uopšte, Antonić jeste napisao štošta: da se protivi gej braku, da se Tadić na momente ponaša kao da je ova zemlja pod okupacijom ili da mediji u Srbiji nisu slobodni. Ali, Antonić – bez obzira na sve logičke akrobacije Pakovića i Dinića da dokažu da je ipak bilo ono što nije bilo – nije napisao da je gej parada moralno odvratna. I to ne zato što Antonić nema hrabrosti da nešto što misli i napiše, već zato što on ne može da napiše ono što ne misli. Ali, Paković i Dinić, pošto ne mogu da dokažu da je Antonić napisao ono što nije napisao, sada počinju da iznose šta je sve drugo Antonić napisao, iz čega treba da sledi da Antonić misli to što nije napisao, da je on to mogao da napiše, te da je on to, zapravo, u suštinskom smislu i napisao.

E pa ne sledi – ma koliko se Paković i Dinić dovijali, podrazumevali, učitavali, podmetali, iskrivljavali, dodavali i namerno govorili neistinu (naš narod kaže – lagali). Tokom prethodne decenije bilo je novinara i novina koji su, u ime patriotizma, učitavali, podmetali, iskrivljavali i dodavali (tj. lagali). I u ovoj deceniji ima novinara i novina koji, sada u ime evroatlantskih integracija, učitavaju, podmeću, iskrivljuju i dodaju (tj. lažu). Ne treba se brinuti jer laž ne može dugo da vlada. Proći će i ovo. Ostaće samo imena onih koji su bili nečasni. Imena koja će se pominjati samo s podsmehom i – s moralnom odvratnošću.