2014. iz ugla NSPM

Događaji godine:

1. Prekid izgradnje Južnog toka

2. Izbori 2014: Legalizacija Vučićeve apsolutne vladavine – parlament bez opozicije

3. Obrenovac pod vodom – odgovornost ničija

4. Smanjenje plata i penzija

5. Šešelj na slobodi

Spoljnopolitički događaji godine:

1. Puč u Kijevu i prisajedinjenje Krima Rusiji

2. „Islamska država“ (ISIS) kao novi geopolitički faktor

3. Obaranje cene nafte za preko 40%

4. Rasni nemiri i priznanje torture u SAD

5. Referendum o nezavisnosti u Škotskoj

Političar godine:

1. Aleksandar Vučić – prošlogodišnji  političar godine i „najmoćniji čovek u Srbiji“ po izboru NSPM, ove godine je dosegao vrhunac vlasti i uticaja. Nakon toga linija rejtinga i moći neminovno kreće da se spušta, samo je pitanje da li će taj spust biti blag ili strmoglav i kako će glavni akter u tom trenutku reagovati. U atmosferi vanrednog stanja koju neprekidno produkuje raspisao i trijumfalno dobio izbore 2014. (koji su  bili na ivici regularnosti i zreli za bojkot zbog opšte medijko-političke klime) i napravio vladu po svojoj volji.

Ali ta vlada („neočekivano“) više odgovara MMF-u i Svetskoj banci, kao i administraciji u Vašingtonu i Briselu, nego srpskom narodu i biračima. Iskoristio smetove u februaru i poplave u maju za besprimernu medijsku promociju u spasitelja nacije, ali je tu spin-kartu time za duže vreme potrošio. Očistio parlament od prave opozicije – ekonomske i nacionalne. Očistio mejnstrim medije od svake kritičke reči – uključiv i od „večnog“ Utiska nedelje.

Njegova ključna slabost je njegov nestabilan karakter i potpuno nesposobno kadrovsko okruženje koje je stvorio – ministri Nebojša Stefanović i Nikola Selaković su eklatantan primer saradnika koji više proizvode probleme („afera doktorat“, štrajk advokata) nego što ih rešavaju. Vučićev politički brod, i pored potpune dominacije u srpskim političkim vodama, već sada na nekoliko mesta „pušta vodu“, i ti njegovi problemi će s vremenom samo rasti. A i problemi građana Srbije sa njim.

2. Vojislav Šešelj – upornim jedanaestogodišnjim otporom Haškom tribunalu i fanatičnom doslednošću u zastupanju političkih ideja, izašao kao moralni pobednik iz Ševeningena i trijumfalno se vratio u Beograd.

Iako je nekoliko njegovih izjava, koje su, delom, posledica nesnalaženja usled predugog odsustva, a delom plod njegovog neobuzdanog karaktera, režimska propaganda iskoristila da ga medijski demonizuje i marginalizuje, Šešelj i nadalje ostaje potencijalno opasan protivnik Vučiću i Nikoliću. Ili makar kamen u cipeli koji će, ako ga zdravlje posluži, nastaviti da iritira i žulji vladajući eks-radikalski dvojac. No, šansu za povratak na scenu u velikom stilu, kao neka vrsta „srpskog Nelsona Mendele“, definitivno je propustio. 

3. Sanda Rašković-Ivić – u teškoj unutarstranačkoj borbi postala je lider DSS-a, unela novu energiju u malaksalu stranačku infrastrukturu i započela sa okupljanjem nacionalno-demokratske opozicije. Proglašavaju je za „srpsku Mari Lepen“, iako bi možda poređenje sa Kristinom Kirhner više odgovaralo i njoj i Srbiji.

Njeni politički potencijali su znatni, ali su znatna i njena real-politička ograničenja – od unutarstranačke opozicije u i oko DSS-a, preko ograničenog pristupa resursima i glavnim medijima, do nenaklonjenosti glavnih ambasadora u Beogradu.  Najteži udarac svakako je bilo (ne)očekivano napuštanje stranke od strane osnivača i lidera Vojislava Koštunice, odmah po njenom izboru za predseednika. Ipak, njena politička inteligencija, politička kultura i porodični pedigre daju joj izgleda da amortizuje i prevaziđe ove hendikepe.

4. Ivica Dačić – iako je u 2014. izgubio premijersko mesto (što bi ga u normalnim okolnostima kandidovalo za kategoriju „gubitnika“),  uspeo da se održi na vlasti, sačuva solidan rejting usred naprednjačkog cunamija i pozicionira kao, potencijalna, kakva-takva („sistemska“, tj. „mejn strim“) alternativa Vučiću.

No to mu je, ujedno, i izvor najveće opasnosti u vremenu koje je pred nama. Vučić, koji opsesivno uništava ne samo svaku aktuelnu, već i svaku potencijalnu konkurenciju, ukoliko se oseti nesigurnim podsećiće mu resurse, ili ga sasvim ukloniti (Iako mu je ovakav Dačić, i na ovakvom mestu, zapravo, najjeftiniji i najbezopasniji). Dačić je u tekućoj godini dodatno učvrstio svoju poziciju u stranci i uspostavio sistem lične vlasti kakav nije imao čak ni Slobodan Milošević u svojim najboljim danima. Doduše, to  može biti i mač sa dve oštrice, mada, barem dok je na vlasti, ne mora da strahuje za stranačku fotelju.

5. Rasim Ljajić – poslednji „dosovski političar“ koji je još uvek na vlasti! I dalje, kao i ranijih godina, „uspešno pliva u svim strujama i vrtlozima vlasti na burnom okeanu srpske politike“; to što je „još uvek tu“, posle 14 godina političkih turbulencija koje su potopile „gigante“ poput Miloševića, Đinđića, Koštunicu, Tadića, Dinkića..., jeste samo po sebi neverovatan uspeh – „čudo zvano večni Rasim“ .

Politički gubitnik godine

1-2. Vojislav Koštunica i Boris Tadić – obojica su u 2014. godini uradila istu neverovatnu i neoprostivu stvar – pljunuli su na sopstvene stranke, kojima su bili lideri i politički simboli. (S tim što je Koštuničin gest možda čak i neoprostiviji, s obzirom da Tadić ima kakvo-takvo opravdanje u smislu da je stranka, smenivši ga, najpre odbacila njega.) Time su pogubno oštetili kako stranku, tako i sebe – ne samo politički, već i ljudski, pa na neki način čak i pred istorijom.

Obojica su svoju stranku ostavili, ili čak pocepali, kad joj je bilo najteže – Tadić uoči izbora, Koštunica nakon gubljenja parlamentarnog statusa. Obojica su time pokazali izuzetan višak liderske sujete i političkog egoizma, a manjak mudrosti i vaspitanja – koje im je, inače, bilo zaštitni znak. Žalostan epilog za ljude koji su nesumnjivo bili najzaslužniji za određeno „upristojenje“ srpske političke scene.

Međusobni animozitet i sujete ova dva „princa“ srpske građanske političke scene na kraju su skupo koštali i njih lično i njihove stranke – i umnogome asvaltirali put do trijumfa Vučiću i naprednjacima.

3. Nikola Selaković – glavni krivac za višemesečni štrajk advokata, koji je paralisao celokupno srpsko pravosuđe. U normalnoj demokratskoj zemlji, posle ovoga, bio bi ne samo bio najuren iz vlade, već i trajno iz politike. U Srbiji, međutim, takav rezultat ga samo dodatno preporučuje za (naj)viša mesta u piramidi Vučićeve svevlasti.

4. Čedomir Jovanović i Mlađan Dinkić – ispali iz parlamenta, pa delimično i iz politike; ipak, njihova mala biznis carstva koja su sebi napravili u zaleđu, daju im sigurnost i nadu da će se silazna putanja njihove karijere zaustaviti samo na političkom gubitništvu.

5. Tomislav Nikolić – zahvaljujući političkoj ofanzivi u poslednjim nedeljama 2014.  „pao“ sa drugog na peto mesto političkih gubitnika, ali i dalje važi ono što smo za njega prošle godine napisali: „sem strpljenja i bezbedne fotelje (mada to nisu beznačajni aduti), nema većih potencijala da u 2014. može parirati Vučiću i zaustaviti eroziju vlastite moći“.

Ipak, doslovno u poslednjim sedmicama protekle godine Nikolić je pokazao da nije, ili da ne bi morao biti baš toliki gubitnik za kakvog su ga proglasili. U par intervjua potegao pitanje sopstvenog medijskog tretmana, pripretio malo Vučiću i EU, prisetio se čak i Kosova – s tim da ostaje otvoreno pitanje da li ima snage i ambicije za išta više od pukog i relativnog popravljanja svog ličnog statusa.

Dnevne novine (politička rubrika)

- Politika (Ljiljana Smajlović)

- Danas (Zoran Panović)

- Večernje novosti (Ratko Dmitrović)

Politički nedeljnici:

-  Vreme (Dragoljub Žarković)

-  Svedok (Vladan Dinić)

-  Pečat (Milorad Vučelić)

Kolumnisti:

- Mirjana Bobić Mojsilović (Večernje novosti)

- Cvijetin Milivojević (Danas, Naše novine)

- Mihailo Medenica (Nedeljnik, «Dva u jedan»)

- Dragoljub Petrović (Danas, Nedeljnik, «Dva u jedan»)

- Miroslav Lazanski (Politika)

- Dragoljub Žarković (Vreme, Blic)

Politička TV emisija:

1. „Utisak nedelje“ – Olja Bećković (PG Mreža, TV B92)

2. «Jedan na jedan» - Danica Vučenić (RTV)

3. „ Pitanja i odgovori“ – Olivera Miletović (Palma plus)

4. «Ćirilica» – Milomir Marić (TV Hepi)„

5. „Stav Srbije“ – Dragan Bujošević (TV Prva)

Najbolja politička radio-emisija:

1. .Sedmica – Zoran Prodanović i Ana Tomašević  (Radio Beograd 1)

2. Agora – Snežana Bićanin (Radio Beograd 2)

3. Rečeno-prećutano – grupa autora (Radio Beograd 2)

Karikaturisti:

- Marko Somborac (Blic)

- Dušan Petričić (Politika)

- Dušan Reljić (Svedok)

Medijsko-politički treš godine:

1. Vučićevo spašavanje zavejanih  iz smetova u Feketiću

2. Pokušaj da se protest advokata uguši time što će u režimskim medijima njegovi učesnici biti proglašeni za deo «tajkunske zavere» protiv vlade i premijera.

3. Skidanje Utiska nedelje sa programa B92 i obrazloženje sa kojim je to učinjeno

4. Tabloidna osovina Pink-Informer za uništavanje i kompromitaciju protivnika Aleksandra Vučića

5. Petar Luković i E-novine zbog kontinuiranog i vulgarnog angažmana na istom zadatku