Да парадокс буде већи, логистику, односно позадинско обезбеђење, предајемо у руке онима којима смо 1999. године током оружане агресије, демонстрирали управо на том пољу да су три копља испод нас. Без претеривања.

Овако вођен интервју и његов особни дојам само показује колико је снажна тенденција да се релативизује улога Анте Павелића и он такође представи као трагична историјска личност која је била жртва клерикалних кругова и непослушних усташких кољача које он није могао да контролише.

Другим речима ово ће бити избори на којем ће народ имати једноставну одлуку: одлучиваће између оних који су за чланство Србије у НАТО пакту  и оне који су против њега.

Рекао сам већ у јавности да је покрећући дисциплински поступак против научника из сопствених редова Демократска странка обрукала себе, свој демократски потенцијал, историјско наслеђе, али и будућност. Такође, и мене као њеног доследног члана и научника.

Александар Вучић има огромно обезбеђење, има огромну машинерију, како партијску, тако и полицијску, која се креће свуда где и он! Због потреба партијских и личних, свако мало измишља "завере", против њега самог и "државе" Србије!

Све то није нагнало премијера да се мало више позабави тиме, а министар Стефановић је на једном званичном скупу навео нечије речи, рекао чије су, и додао кроз смех: „Ево, да ме не оптужују да опет неког нисам цитирао“ након чега је уследио аплауз.

Поједини наши политичари и њихови аналитичари покушавају да нас анестезирају изјавама како неће бити никавих „додатних услова“. А шта би то требало додатно да урадимо а што већ нисмо, или што већ радимо како бисмо подупрли косовску независност?

 Позивамо Уставни суд да што пре одлучи о нашем захтеву за оцену уставности сета медијских закона.  То је једини начин да се заустави хаос на медијској сцени и све врати у уставне оквире. Верујемо и да ће кривци за насталу штету по јавни интерес у области информисања сносити одговорност.

Непосредан повод за напад Аустроугарске на Србију је било убиство аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у Сарајеву. Само месец дана касније, 28. јула 1914. године, Аустроугарска је објавила рат Србији и – истог дана напала Београд.

Да парадокс буде већи и он и његови министри непрестано тврде да се ради о најстабилнијој и најреформскијој Влади у региону, а онда нам се демонстрира права показна полицијско- политичка вежба која треба да служи спречавању државног удара који се креира на страницама Курира.