Ako Grčka prizna Kosovo, Srbija će priznati Severni Kipar?!

Dednias: Međunarodni sud pravde i rezolucije UN kažu da je Kosovo jedno, a Kipar drugo

Dok Grčka ispituje mogućnost priznanja Kosova u sklopu opštih prilika na Balkanu, Srbija se sprema za „odmazdu“, tj. na priznanje tzv. države kiparskih Turaka. Potez iz očaja ili neopravdanog besa, budući da je Beograd pristao na gotovo potpuno priznanje Kosova, ograničavajući se na protestne izjave,upućivane pritom zemaljama načelno neprijateljski okrenute prema istom, izuzimajući Grčku, koja je od početka jugoslovenske krize 1989. držala blagonaklon stav prema Srbima - pravoslavnom te stoga „istovernom“ narodu.

Na stranu emocionalni pristup pitanju, neporeciva je realnost da slučaj Kosova nije ni u kakvoj vezi sa onim lažne države kiparskih Turaka. Stoga je povezivanje diplomatskog konfrontiranja povodom jednog, odnosno drugog slučaja, sasvim deplasiran.

Stvari je na svoje mesto postavio ministar spoljnih poslova Nikos Dendias, odgovarajući na pitanja da li su podizanje nivoa Kancelarije za vezu sa Prištinom, te njegova poseta ovom gradu, koraci ka priznanju, te je li potonjeu skladu sa međunarodnim pravom.

Odgovor g. Dendiasa je jasan: „Pristupanje Zapadnog Balkana evropskoj porodici naroda predstavlja prioritet, imajući u vidu da stabilnost regiona neposredno utiče i na našu bezbednost. Ne želimo stvaranje crne rupe na našim severnim granicama. Iako se naš stav prema statusu Kosova nije promenio, držimo se konstruktivnog pristupa i podržavamo dijalog Beograda i Prištine.“ Napomenimo da g. Dendias u ovom slučaju, posredno i u „gruboj skici“ naznačuje verovatno priznanje. Dodaje, pritom, da se stav Grčke po ovom pitanjeu „nije promenio“, ne pružajući uveravanja da se ni u budućnosti neće menjati.

Ministar je naročito napomenuo razlike u slučajevima Kosova i tzv. države Turaka na Kipru. „Kada je reč o legalnosti eventualnog priznanja, Međunarodni sud pravde u Hagu je 2010. bio mišljenja da proglašenje nezavisnosti Kosova nije prekršilo međunarodno pravo, budući da nije bilo rezultat nezakonite upotrebe sile koje je kao takva zabranjeno od strane Saveta bezbednosti, za razliku od proglašenja nezavisnost tzv. Republike Severni Kipar 1983. godine. Raspadom Sovjetskog Saveta i Jugoslavije stvoreno je dosta novih država. Nijedna od njih, međutim, nije nastala spoljnom invazijom.“

Zaista, uvidom u odluku br. 141 Međunarodnog suda pravde od 22. jula 2010. o međunarodno - pravnoj usklađenosti proglašenja nezavisnosti Kosova, prostiče da je načelno reč o drugačijoj pravnoj stvari od one koja se tiče Kipra.Strana 40 (paragraf 114) odluke poziva se na Rezoluciju 1251 SB UN (29. jun 1999.), u kojoj se napominje da Savet bezbednosti „potvrđuje svoj stav da se rešenje kiparskog pitanja treba zasnivati na jedinstvenoj državi, suverenitetu, međunarodnom subjektivitetu i državljanstvu, uz obezbeđivanje nezavisnosti i teritorijalne celovitosti.“ Već u narednom pasusu napominje se da je slučaj Kosova „u suprotnosti“ sa gorenavedenim, imajući u vidu da UN nisu odlučili o konačnom statusu koji će za njega važiti.

Koliko god da je složen slučaj Kosova, kretanja u međunarodnoj politici pokazuju naznake da će doći do prevazilaženja stereotipa koji su godinama dominirali politikom na Balkanu. Tako se, u prizmi opšteg stanja, reorijentiše i politika Grčke, koja je do sada svoj odnos prema Beogradu temeljila shodno opredeljivanju simpatija naroda prema istovernim Srbima. Reč je, ipak, o odnosu koji je od samog početka bio na korist Srbiji – Grčka već decenijama bezrezervno podržava Srbiju, ali sa druge strane čini se da takvog recipročnog odnosa nema. Izostala je podrška „istoveraca“ čak i po pitanju Skoplja. Srbija je bila jedna od prvih zemalja koja je priznala ovu zemlju pod lažnim imenom Makedonija, dok mi i do danas nastavljamo da Kosovo smatramo, iako autonomnim, delom Srbije. Osim toga, Atina namerava da zaustavi dalje širenje turskog uticaja na Balkanu, te otuda i uzdržan stav po pitanju Kosova - usled činjenice da većinsko albansko – muslimansko stanovništvo (više od 90%) predstavlja „podlogu“ daljeg upliva Turske. 

Beograd sistematski prihvata sve veći prodor Turske i širenje njenog uticaja i ni na koji način isti ne ograničava niti suzbija, o čemu govore trgovinski i drugi sporazumi zaključene u prethodnom periodu.

(Izvor: dnevni list Estia, 6. jul 2021, dostupan na linku: https://www.estianews.gr/kentriko-thema/i-ellas-anagnorizei-to-kosovo-i-servia-anagnorizei-to-pseydokratos/)

(Estia njuz - NSPM)