Aleksandar Vučić kao vođa "Žena u crnom"

Nije potrebno čekati prvih 100 dana Vučićeve vlade da bismo dali prve ocene. Vučićev budući način vladavine vidi se već iz prethodnih godinu i po dana na mestu PPV-a kao nezvaničnog premijera, a može se iščitati i iz ovih 25 postizbornih dana. Vučićev princip vlasti mogao bi se definisati kao red izbora, red hapšenja, red rekonstrukcija vlade, red medijskih dimnih zavesa, red raznih zaludnih tema..., pa sve opet ispočetka.

Primera je puno: Kada se pravi granica sa KiM, to se pokriva hapšenjem Miškovića, kada treba rešiti ekonomske probleme, onda se medijska pažnja prebacuje na niz lokalnih izbora (Kosjerić, Zemun, Vrbas, Odžaci, Voždovac...), kada unutar vlade bujaju razne nerešene političke afere, onda se vrši rekonstrukcija vlade, kada nema opravdanja zašto 20 dana apsolutni pobednik izbora ne može da napravi novu vladu i tek piše program buduće Vlade - onda neka svi vodeći dnevni listovi danima optužuju pokojnog Miloševića za sva ubistva koja su se dogodila 90-ih, kada nema odgovora ni na jedno pitanje, tu je Šarić...

I tako u nedogled, kako nikada ne bismo došli do jednostavnog pitanja: A šta si ti, druže Vučiću, uradio za godinu i po dana vlasti, i ko te sada sprečava da nešto uradiš? Ovakav stil vladavine Aleksandra Vučića može se očekivati i u narednom periodu. Sledi šest meseci zamajavanja oko vanrednih pokrajinskih izbora, pa nekoliko novih hapšenja i medijskih afera tipa kome je sve Mišković davao pare izuzev meni (odnosno samom Vučiću, koga je Mišković takođe finansirao), pa šest meseci oko održavanja vanrednih lokalnih izbora i konstituisanja novih vlasti na lokalnom nivou, pa rekonstrukcija Vlade Srbije jer se više ministara nije pokazalo kako treba, pa ih Vučić menja jer koče reforme...

Na ovaj način Vučić može ponovo da seje medijska zaluđivanja i izgovore, ništa ne uradi, a ipak tako preživi godinu i po do dve godine vlasti. Jedino što mu može napraviti problem jeste nepovoljan razvoj spoljnopolitičkih okolnosti i ekonomsko-socijalni bankrot Srbije. Na ovo prvo ne može da utiče, a ovo drugo može da odloži za godinu ili dve novim kreditnim zaduženjima i prodajom Telekoma.

Postoji još jedan potencijalni problem za Vučića, a to je što u Skupštini Srbije nema ozbiljne opozicije (pa tako ni one njemu i strancima najkorisnije: kontrolisane i lažne patriotske opozicije), i što se opozicioni rad izlio van parlamenta, na ulice. Zato će određenu pažnju morati da posveti kontrolisanju vanparlamentarne političke scene i po mogućstvu formiranju nove lažne opozicije pod njegovom kontrolom (nešto poput neuspešnog pokušaja sa 1389 Miše Vacića). Ovog puta pokušaj će biti mnogo ozbiljniji i organizovaniji, i tu se može očekivati aktiviranje raznih spavača i igrača. Primera radi, Vučić može aktivirati Vuka Jeremića kao novu patriotsku stranku ili praviti lažni monarhistički pokret na čelu sa britanskim agentima, pošto je to jedna od nepotrošenih patriotskih opcija.

Novo zamajavanje patriotskih birača i osećanja vršiće se i pomoću raznih lažnih i manje bitnih tema koje treba da skrenu pažnju javnosti sa drugih, u ovom trenutku ključnih agenata stranog interesa. Primera radi, nametaće nam teme „Žena u crnom”, Sonje Biserko i Nataše Kandić, pederbalova i ostalih repova Druge Srbije, samo da se ne bismo bavili Aleksandrom Vučićem i Tomislavom Nikolićem. Svakom srpskom rodoljubu danas bi trebalo da bude jasno da je vreme nekadašnjih „Žena u crnom” prošlo, da one nisu obavile postavljeni zadatak, da su zapadni centri moći u međuvremenu angažovali nove operativce na terenu, i da je vodeća „Žena u crnom” u Srbiji danas Aleksandar Vučić lično. Zašto gubiti vreme na potrošene i promenjene igrače, a ćutati o Vučiću? Zar to nije u Vučićevom interesu? Da se razumemo: mera opozicionog delovanja u Srbiji danas je kritika Aleksandra Vučića i njegove vlasti. Ko to preskače, a pravi se pametan po mnogim drugim manje bitnim pitanjima - taj je lažnjak!

Zato je prvo pravilo buduće Nove srpske opozicije nepristajanje na režimske simulacije i lažne opozicionare. Ne glođati medijske koske koje nam vučićevci bacaju. Ako građani Srbije imaju neki problem – treba ih uputiti na Aleksandra Vučića. On je obećao da će rešiti sve njihove probleme i za to dobio podršku na izborima (razume se uz neviđenu medijsku i stranačku torturu). Ako Aleksandar Vučić lično i njegova vlada u celini u bilo čemu smeju da budu na strani srpskih nacionalnih i državnih interesa, podrška srpskih rodoljuba neće izostati. Ali da se pecamo na lažne teme i lažne opozicionare - to bi zaista bilo glupo i zaludno sa naše strane. Primera radi, za nekoliko nedelja sledi nova gej-parada. To je manifestacija koju ovog puta treba oceniti kao vrhunski izraz nove Vučićeve vlasti i pozvati ga da se stavi na čelo manifestacije. Zašto bismo mi srpski rodoljubi branili Beograd od pederbalova? Možda je bolje da se Beograd na čelu sa Vučićem i vučićevcima opogani do kraja, kako bi se iz te propasti bolje video put spasenja?

Imamo mi, srpski rodoljubi, mnogo važnijih poslova, a to je zbijanje naših redova, reorganizacija naših udruženja, programsko i kadrovsko osvežavanje, traženje novih oblika delovanja i saradnje, kao i dalji rad na stvaranju Nove srpske opozicije koju su Dveri već predložile. Zato je mnogo bitno ne nasedati na sve Vučićeve lažnjake i okrenuti se organizacionom jačanju Nove srpske opozicije. Za to vreme svakako otvoriti četvore oči kako se u prazan prostor ne bi ubacili novi lažnjaci koji će imati Vučićeve pare i medije kako bi sprečili stvaranje istinske opozicije Vučićevom režimu.

Autor je član Starešinstva Pokreta Dveri.