Početna strana > Rubrike > Politički život > Beba, Milo i Vučić
Politički život

Beba, Milo i Vučić

PDF Štampa El. pošta
Dejan Mirović   
četvrtak, 04. jun 2020.

Nobelovac Peter Handke je u svom čuvenom eseju „Pravda za Srbiju“ primetio da su tokom 90-tih zapadni mediji razvili svojevrsnu „umetnost odvraćanja pažnje“. Ova propagandna tehnika je imala za cilj da stvori neistinitu sliku događaja na prostoru bivše SFRJ. Dve decenije kasnije, slična „umetnost odvraćanja pažnje“ se primenjuje u odnosima Beograda i Podgorice. Nakon odluke Podgorice od 25. maja da ne otvori granične prelaze za građane iz Srbije, Beograd nije izdao dozvolu za sletanje kompaniji Montenegro airlines. Srpski premijer Brnabić i ministar inostranih poslova Dačić su, grubo mešajući privatno i javno pravo,  pozivali srpske turiste da ne idu u Crnu Goru. Vučić je izjavio da je „sramota to što Crna Gora radi“. Stvorena je (predizborna) slika o navodnom sukobu dve vlasti koja traje i posle 1. juna i delimičnog otvaranja granica.

Privilegovan status Bebe Popovića u Beogradu i Podgorici je ipak, najuverljiviji dokaz stvarnih odnosa dva režima

Međutim, mnogo manje pažnje su dobile sledeće činjenice. Uprkos tome što Podgorica  nije dozvolila kompaniji Air Serbia da leti ka Crnoj Gori, Srbija nikada nije tražila naplatu duga od 8 miliona evra od kompanije Montenegro airlines. Premijer koji poziva na bojkot crnogorske obale nikada nije pozvala na bojkot hrvatske obale (možda zbog porodične kuće i zemljišta na Krku?). Karikaturalni ministar spoljnih poslova svoje anticrnogorske i šovinističke stavove nikada nije primenio na (dokumentovano) prijateljstvo sa izvesnim Roduljubom Radulovićem iz Kotora (trenutno u bekstvu zbog poternice Interpola). Srpski predsednik nikada direktno ne pominje svog crnogorskog kolegu u negativnom kontekstu (i obrnuto). 

Privilegovan status Bebe Popovića u Beogradu i Podgorici je ipak, najuverljiviji dokaz stvarnih odnosa dva režima. Prema zvaničnom sajtu Instituta za javnu politiku, (www.ijp.rs na srpskom i „crnogorskom“) čiji je direktor Beba Popović, postoje dve  kancelarije IJP -  u Beogradu i Podgorici. Kancelarija u Beogradu je osnovana nekoliko meseci nakon Vučićevog dolaska na vlast 2013. Godinu dana nakon osnivanja Popović je  već bio toliko samouveren  da je izjavio u Utisku nedelje da blisko sarađuje sa Vučićemi da se nekada čujemo po nekoliko puta dnevno.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja Republike Srbije 2018. finansira projekte IJP sa oko 80.000 evra. Ministarstvo finansira IJP i 2019. U Beogradu na konferenciji IJP 2020. učestvuje ministar za evropske integracije i bliski saradnik Vučića, član Predsedništva SNS Jadranka Joksimović.

Đorđije Žujović funkcioner LDP u martu ove godine izjavljuje da je partiju Srbija 21, odnosno koaliciju Ujedinjena demokratska Srbija (čine je „konstruktivni“ delovi DS i Čanak) formirao Beba Popović „u kabinetu Aleksandra Vučića“. Slično je ponovio i Boris Tadić koji tvrdi da iza koalicije stoji „neformalni savetnik predsednika Srbije“.

Sa druge strane, u osnivanju IJP u Podgorici 2013. učestvuju funkcioneri DPS i bivši savetnik predsednika Crne Gore. Vlada Crne Gore, kao i srpska, finansira projekte IJP. Nakon osnivanja samouverni Popović priznaje u Utisku nedelje da ne vidi ništa loše u monstruoznom medijskom linču i progonu direktorice MANS-a. DF je nakon 2016. više puta izneo tvrdnju da je Popović jedan od glavnih kreatora takozvanog Državnog udara. Takođe, DF je početkom februara 2020. optužio Bebu da je formirao medijski tim za borbu protiv litija i SPC u Crnoj Gori. Bebi Popoviću takva mržnja prema Mitropoliji nije strana. On je još 2005. nazivao mitropolita Amfilohija „paramilitarnim pukovnikom“ koji priželjkuje smrt 5 miliona ljudi.

Da postoji istinski sukob između Beograda i Podgorice, kancelarija IJP u Beogradu ne bi bila finansirana iz srpskog budžeta, odnosno bila bi zatvorena,  a njen direktor Beba Popović bi se preselio za Podgoricu

Da je IJP faktički Ministarstvo za informisanje Srbije i Crne Gore, a Beba Popović faktički ministar, pokazuju i skoro istovetni propagandni obrasci u obe države.  Opozicioni lideri i partije, odnosno svi oni koji ne misle kao Vučić i Đukanović, se predstavljaju kao „fašisti“. Vučić i Đukanović su na udaru atentatora. Srbija i Crna Gora su navodni ekonomski lideri u regionu i šire. Oba predsednika imaju manir da dele moralne i istorijske lekcije.

Ova „umetnost odvraćanja pažnje“ ima za cilj skretanje fokusa sa biznis i savezničkih veza između dva režima. Da postoji istinski sukob između Beograda i Podgorice, kancelarija IJP u Beogradu ne bi bila finansirana iz srpskog budžeta, odnosno bila bi zatvorena,  a njen direktor Beba Popović bi se preselio za Podgoricu. 

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner