„Beograd na vodi" utemeljen na kršenju Ustava i zakona Srbije. Nedopustivo da odluke o Beogradskom sajmu i Generalštabu donose isključivo nekompetentni ljudi sa državnog vrha

Na osnovu aklamacijski iskazanih mišljenja Foruma - više od 350 arhitekata i inženjera različitih struka, konzervatora, prostornih planera, pravnika, ekonomista, istoričara umetnosti - predstavnika institucija i organizacija Akademije inženjerskih nauka Srbije, Akademije Arhitekture Srbije, Udruženja arhitekata Srbije, Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Društva arhitekata Beograda, Društva arhitekata Novog Sada, Društva arhitekata Niša, Društva arhitekata Zrenjanina, Društva arhitekata Valjeva, Društva vranjskih arhitekata, Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije, Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu - Katedre za prostorno planiranje, Udruženja urbanista Srbije, Ženskog arhitektonskog društva, Društva konzervatora Srbije, Do.ko.mo.mo. Srbija, Evropa Nostra Srbija, Ministarstva prostora, Regulatornog instituta za održivu energiju, Nove planske prakse, Centra za eksperimente i urbane studije, Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije, održanog 23. aprila 2024. godine u zgradi Tehničkih fakulteta u Svečanoj sali Građevinskog fakulteta, tom prilikom formirana Radna grupa sumirala je stavove i zahteve povodom najavljenog rušenja i radikalne promene namene kompleksa Beogradskog sajma i ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane:

Arhitektonsko-konstrukcioni značaj ovih objekata, višestruko je stručno verifikovan kao vrhunska vrednost graditeljstva Srbije u drugoj polovini 20. veka. Najavu njihovog delimičnog ili potpunog rušenja smatramo u potpunosti neprihvatljivom.

Radikalne promene namena i funkcija Beogradskog sajma i ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane smatramo u potpunosti suprotnom javnom interesu našeg društva u celini

Značaj kompleksa Beogradskog sajma kao javnog dobra građana Beograda i Srbije i ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane kao upravno-administrativnih objekata Republike je nezamenjiv. Najavu radikalne promene njihovih namena i funkcija smatramo u potpunosti suprotnom javnom interesu našeg društva u celini. Ova graditeljska dela čine kulturni identitet naše zemlje i naroda, pogotovo u slučaju posledica NATO agresije 1999. godine.

Grad Beograd mora da se razvija u skladu sa javnim interesom kao održivo i pravedno mesto za život sa vrednim kulturnim identitetom. Razvoj Beograda nije servis za ostvarivanje privatnih interesa i uvećavanje kapitala sa nesagledivim štetnim posledicama po životno okruženje, društvenu pravdu i kulturno istorijsko nasleđe građana Beograda i Srbije.

Stanovnici Beograda imaju pravo na svoj grad, pravo da ostvare svoje zajedničke interese i učestvuju u donošenju odluka o razvoju mesta u kojem žive. Nedopustivo je da se zakoni i urbanistički planovi zloupotrebljavaju od strane državne i lokalne uprave, da se javnim mnjenjem manipuliše i da odluke o budućem razvoju kompleksa Beogradskog sajma i ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane donose isključivo nekompetentni ljudi sa državnog vrha.

Kompleks Beogradskog sajma i ansambl Generalštaba i Ministarstva odbrane kao kulturno istorijsko nasleđe od zajedničkog interesa zaštićeni su Ustavom Republike Srbije. Očuvanje kulturnog nasleđa i razvoj građene sredine kolektivna je odgovornost svih građana Beograda i Srbije, celokupne stručne javnosti, profesionalnih arhitekata, urbanista i planera, a posebno javnih institucija grada Beograda i Republike Srbije i donosioca odluka kako na lokalnom tako i na najvišem državnom nivou.

U skladu sa svim rečenim, izričito zahtevamo:

• Ukidanje postojeće i donošenje nove odluke, koja odgovara prvobitnom rešenju Vlade Republike Srbije br. 633-5959/2008 od 15.1.2009. godine o proglašenju kompleksa Beogradskog sajma za spomenik kulture kao celine, kojom bi se zaštitile od rušenja Hale 2, 3 i 4, koje su po svakom osnovu celina sa Halom 1, i utvrdile mere zaštite za prostor Beogradskog sajma u celini. Takođe, tražimo postizanje širokog konsenzusa o javnom interesu u njegovom daljem planskom razvoju.

• Da se ansambl Generalštaba i Ministarstva odbrane restaurira i sanira u skladu sa već utvrđenim merama zaštite kulturnih dobara koje propisuju vraćanje u prvobitno stanje, kao i očuvanje njegove upravno administrativne namene. Takođe tražimo i viši stepen kategorisanja tog arhitektonskog dela u status kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.

• Stavljanje van snage svih odluka, sporazuma, ugovora i planova koji su direktno suprotni Ustavu, zakonima, i obavezujućim aktima države Srbije.

Sastavni deo ovog saopštenja je i Deklaracija o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba.

Radna grupa sa legitimitetom stečenom na velikom Forumu preko 350 arhitekata, inženjera različitih struka, konzervatora, urbanista, prostornih planera, pravnika, ekonomista, istoričara umetnosti iz cele Srbije 23.04.2024, izvršila je analizu dosadašnjih aktivnosti i dostupnih dokumenata vezanih za sudbinu kompleksa Beogradskog sajma i ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane. U toku analize su obrađeni i svi pristigli dopisi i zahtevi naučnih i stručnih institucija iz Srbije koje su reagovale na najavu rušenja i radikalnu promenu namene kompleksa Beogradskog sajma i ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane, kao i komentari i predlozi učesnika Foruma. Detaljnu analizu Radna grupa je izvršila preko sinteznog Izveštaja sa sedam aspekata i argumentima od značaja za sudbinu ova dva kompleksa. Na tom osnovu Radna grupa je definisala

DEKLARACIJU O SUDBINI BEOGRADSKOG SAJMA I GENERALŠTABA

1. Polazeći od „Agende 2030 za održivi razvoj" (UN, 2015) i ciljeva održivog razvoja kao globalno utvrđenog razvojnog okvira koji je među 193 država članica potpisala i Republika Srbija, preko drugih globalnih dokumenata koje je takođe potpisala Republika Srbija, Ustava Republike Srbije kojim se određuju načela održivog razvoja (Član 94 i Član 97 Tačka 9), i serije Zakona i strategija kojim se utvrđuju načela održivog razvoja, ocenili smo da se dosadašnja realizacija projekta "Beograd na vodi" kao i nagoveštena planska rešenja investitora Beograd na vodi d.o.o. kreću putem sasvim suprotno od načela i ciljeva održivog razvoja.

2. Projekat „Beograd na vodi" inicijalno je utemeljen na kršenju Ustava i zakona Republike Srbije, pa se i sve kasnije aktivnosti na njegovom proširenju moraju posmatrati kroz tu prizmu. Njegova neustavnost i nezakonitost se ne mogu konvalidirati nikakvim naknadnim aktivnostima i/ili propisima i ne mogu se posmatrati izolovano u odnosu na prethodne faze ovog projekta. Neustavnost projekta ogleda se u usvajanju Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta "Beograd na vodi". Ovim zakonom je utvrđen javni interes za realizaciju jednog u potpunosti privatnog projekta komercijalne sadržine, na koji se na bilo koji način ne može primenjivati institut eksproprijacije, koji suprotno Ustavu RS u ovom slučaju ograničava privatnu svojinu.

Projekat „Beograd na vodi" inicijalno je utemeljen na kršenju Ustava i zakona Republike Srbije, pa se i sve kasnije aktivnosti na njegovom proširenju moraju posmatrati kroz tu prizmu

3. Na isti način građevinsko zemljište i grubo oštećeni objekti ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane prepuštaju se nezakonito inostranom investitoru, s pravom da se na njemu interveniše arhitektonsko-urbanističkom transformacijom po privatnoj volji, zanemarujući činjenicu da su objekti Zakonom zaštićeni kao javno kulturno dobro i to po tri osnova.

4. Projektom investitora Beograd na vodi d.o.o, umesto urbanističkog plana koristi se prostorni plan područja posebne namene (PPPPN) koji je naknadno zakonski tendenciozno regulisan u korist ovakvih projekata (Član 21, stav 5), čime su derogirana Ustavom (Član 2) utvrđena prava suvereniteta jedinica lokalne samouprave (gradske opštine Grada Beograda), uz prećutnu saglasnost uprave Grada Beograda. Prepuštajući imovinu građevinskog zemljišta. od preko 320 hektara, država omogućava inostranom investitoru iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je ugovorima sa državom u potpunosti pravno zaštićen, da uspostavi eksteritorijalnost na teritoriji Beograda, sa planskim i arhitektonskim rešenjima koja u svemu odudaraju od okruženja i načela održive arhitekture i urbanizma.

5. Odlukom Vlade Republike Srbije (2024) o izmeni i dopuni PPPPN radi proširenja projekta "Beograd na vodi" na 327 hektara, obuhvaćeni su i objekti i kompleksi od javnog značaja od kojih je najveći i najznačajniji kompleks Beogradskog sajma, koji je prema idejnim rešenjima inostrane kompanije predviđen za rušenje i pretvaranje u stambeno naselje sa poslovnim dodatkom. Umesto očuvanja i zaštite Beogradskog sajma kao jedinstvene celine, idejno rešenje nudi bezlični kompleks stambeno poslovnih zgrada. Time se remete funkcionisanje, komunalni sistem, identitet i socijalna kohezija Beograda i Beograđana, kojima Beogradski sajam predstavlja javno dobro od posebnog značaja.

Osim toga, proširenjem obuhvata PPPPN i novom izgradnjom u savskom priobalju može biti značajno ugrožena već ozbiljno narušena zelena infrastruktura grada, sa dodatnim negativnim posledicama na kvalitet vazduha, regulaciju temperature i rizikom od poplava pri olujnim kišama, što za posledicu ima ugrožavanje zdravlja stanovnika grada.

6. Ansambl Generalštaba i Ministarstva odbrane kao urbanistička celina, utvrđena i prepoznata kao reper identiteta Beograda, sa izuzetnim autorskim idejama moderne arhitekture, u rukama potencijalnog inostranog investitora kreće u pravcu njegove arhitektonsko-urbanističke devastacije, menjajući izgled i karakter kompleksa, umesto da se restaurira prema originalnom projektu arh. Nikole Dobrovića. Čuvajući svoju istoriju i tradiciju i preko umetničkih dela poput restauriranih zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane, Srbija bi sačuvala i značajan deo svog nacionalnog identiteta, koji pritom nema nikakvo ideološko određenje.

7. Što se tiče Beogradskog sajma kao celine prema originalnom planu i projektima, postoji mogućnost intervencija - rekonstrukcije i unošenja novih ili obnove starih sadržaja (TV studio u muzej, rekreacija, zeleni pojas prema reci Savi, i dr), u saradnji sa službama zaštite kulturnih dobara. Isto tako, početna ideja investitora Beograd na vodi d.o.o. da Halu 1 na Beogradskom sajmu pretvori u operu i balet je, pored toga što nije proučena tehnički, funkcionalno i umetnički, građevinski neprihvatljiva jer totalno zanemaruje konstruktivna rešenja zabeležena kao jedinstvena u svetu.

8. Konačno, za oba projekta postoji izuzetan interes javnosti, ne samo stručne, pa se u tom smislu njihova realizacija ne sme vršiti/obavljati neposrednim pogodbama i dogovorima sa odabranim investitorima, na netransparentan način i bez aktivnog učešća javnosti i struke oslobođene političkog pritiska.

Prema navedenom smatramo da bi osnovni cilj Beograda i njegovih 17 gradskih opština trebalo da bude:

UKLjUČITI BEOGRAD NA KOLOSEK ODRŽIVOG URBANOG RAZVOJA uz četiri konkretna zahteva:

• Ukidanje postojeće i donošenje nove odluke, koje sadrži i materijalno odgovara prvobitnom rešenju Vlade Republike Srbije (br. 633-5959/2008 od 15.1.2009. godine) o proglašenju kompleksa Beogradskog sajma za spomenik kulture kao celine, (koja je nezakonito stavljena van snage 22.1.2009.) koja bi uključila Hale 2, 3 i 4, koje su po svakom osnovu celina sa Halom 1, i utvrdila mere zaštite za prostor Beogradskog sajma u celini.

• Da se za ceo prostor Beogradskog sajma izradi i usvoji urbanistički (PDR), a nikako prostorni plan područja posebne namene (PPPPN), uz primenu odgovarajućih konsultacija i stručne argumentacije sa gradskim vlastima i investitorima, uz demokratsko učešće građana, a nakon rehabilitacije/povratka na prvobitnu Odluku o zaštiti Beogradskog sajma kao celine iz 2009. godine i nakon sprovođenja međunarodnog konkursa za obnovu, uređenje i unapređeno rešenje prostora Beogradskog sajma.

• Da se ansambl Generalštaba i Ministarstva odbrane kategoriše u status kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.

• Da se ansambl Generalštaba i Ministarstva odbrane restaurira i sanira u skladu sa već utvrđenim merama zaštite koje propisuju vraćanje u prvobitno stanje. Da se strateška pozicija pomenutog ansambla u zoni u kojoj su locirane i druge institucije od nacionalnog značaja (Vlada Republike Srbije, MIP, Apelacioni i Upravni sud) ispoštuje, te da se zadrži njena upravno— administrativna namena, ne dozvoljavajući intervencije i transformacije po željama investitora koje profanišu karakter ovog prostora.

• Da se stave van snage svi memorandumi, sporazumi i ugovori, kao i da se ukinu sve odluke koje su direktno suprotne zakonima, propisima i obavezujućim aktima države Srbije, a tiču se kompleksa Beogradskog sajma i ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane.

S poštovanjem,

Akademija inženjerskih nauka Srbije (AINS)

Akademija arhitekture Srbije (AAS)

Udruženje arhitekata Srbije (UAS)

Društvo arhitekata Beograda (DAB)

Društvo arhitekata Novog Sada (DANS)

Društvo arhitekata Niša (DAN)

Društvo arhitekata Zrenjanina (DAZ)

Društvo arhitekata Valjeva (DAV)

Društvo vranjanskih arhitekata (DVA)

Članovi stručne Radne grupe:

prof. dr Borislav Stojkov, arhitekta i urbanista

mr Bojan Kovačević, arhitekta

prof. Ivan Rašković, arhitekta

akademik, prof. emeritus Branislav Mitrović, arhitekta

prof. dr Dušan Najdanović, građevinski inženjer

prof. dr Jelena Ivanović Vojvodić, arhitekta

prof. dr Marija Maruna, arhitekta i urbanista

prof. dr Zora Živanović, prostorni planer

prof. dr Tanja Damnjanović Conley, arhitekta i konzervator

dr Slavica Vujović, arhitekta i konzervator

mr Lazar Kuzmanov, arhitekta

Vladislav Lalicki, arhitekta

dr Iva Čukić, arhitekta i urbanista

Ana Graovac, arhitekta i urbanista

Miljan Salata, arhitekta

Igor Mikitišin, arhitekta

Aleksandra Vukićević, pejzažni arhitekta

Jovan Rajić, pravnik, ekspert za pravo energetike i životne sredine

Dragomir Ristanović, arhitekta, ekspert za javne politike

Lana Trajković, student arhitekture

Anđela Šulić, student arhitekture

Matija Vujović, student arhitekture

Deklaraciju su podržali:

Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu (AFUBG)

Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu - Katedra za prostorno planiranje

Udruženje urbanista Srbije (UUS)

Društvo konzervatora Srbije (DKS)

Do.ko.mo.mo. Srbija (nacionalna sekcija - Međunarodne radne grupe za dokumentaciju o konzervaciju građevina, mesta i celina modernog pokreta u arhitekturi )

Evropa Nostra Srbija

Udruženje pejzažnih arhitekata Srbije (UPAS)

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI)

Ministarstvo prostora

Nova planska praksa

SFERA (Platforma za dijalog i promociju Arhitekture)

U Beogradu, 17.05.2024.

Videti još: Obrazloženje Deklaracije po aspektima — političko-demokratski, plansko-pravni, kulturološko-društveni, arhitektonsko-funkcionalni, ekonomsko-finansijski, građevinsko-konstrukterski, aspekt održivog razvoja i Agenda 2030 (PDF dokument)

(UAS, NSPM)