Briselski sporazum – diplomatski galimatijas sa potencijalno fatalnim posledicama

Dejan Zlatanović: Moje ime je Dejan Zlatanović, a sa nama je Đorđe Vukadinović, doskorašnji narodni poslanik, politički analitičar i glavni i odgovorni urednik „Nove srpske političke misli“. Gospodine Vukadinoviću, kako komentarišete ovaj sporazum koji je je juče u ime Srbije potpisao Aleksandar Vučić u Vašingtonu? Na šta se obavezao predsednik Srbije tim sporazumom?

Đorđe Vukadinović: Ovo što je juče potpisano u Vašingtonu, zaista će ući u istoriju. Aleksandar Vučić uvek priča da je nešto „prvi put u istoriji“ i da je nešto „istorijsko“ i kada, naravno, nema veze sa tim. Ali ovo, nažalost, jeste istorijsko i ući će u diplomatske anale kao primer kome je teško naći pandan po besmislenosti, apsurdnosti i gotovo tragikomičnosti onoga što je potpisano.

Sada uopšte ne govorim o posledicama po Srbiju, o tome ćemo naravno, govoriti kasnije (kakve su i da li su loše, a jesu, i koliko su loše), nego govorim čisto o formi tog sporazuma. Dakle, svako ko je prošao pored Ministarstva spoljnih poslova, svako ko je prošao pored Pravnog fakulteta, ili Fakulteta političkih nauka, svako ko iole zna šta je diplomatija i šta su diplomatski, međunarodni sporazumi – svi će vam reći to isto: da je reč o jednoj farsi i jednoj karikaturi koja ne zadovoljava osnovne elemente da se smatra (sem, naravno, poposledicama po potpisnike, naročito po jednog potpisnika), ozbiljnim, međunarodnim, diplomatskim i političkim sporazumom.

Dakle, to je jedan galimatijas. To je jedan bućkuriš. To je jedan miš-maš svega i svačega, stvari od kojih su neke štetne direktno i opasno, neke su možda značajne, ali nemaju direktne veze jedne sa drugima i nekih koje su prosto samo komične, i za koje je besmisleno da se nađu jedne pored drugih u ovakvom sporazumu.

Dakle, koliko god se ja trudio, a verovatno i vaši drugi sagovornici, teško ćemo ilustrovati svu apsurdnost tog teksta. I zato pozivam sve koji ovo gledaju da ga pročitaju. Postoji engleska i srpska verzija na sajtu Nove srpske političke misli, a i drugi su ga portali objavili, Sputnjik i drugi, ali integralni sporazum. Da vidite šta sve tu stoji. I onda vidite da tu ima od poziva na implementaciju onih prethodnih Grenelovih sporazuma između Beograda i Prištine (odnosno između Srbije i Kosova*) o železnici i o saobraćajnoj infrastrukturi, o „autoputu Mira“(kako ga zovu) koji očigledno odgovara samo Prištini i NATO paktu, a na koji se Srbija obavezala još početkom godine, a sada se to potvrđuje.

Dakle, imamo nešto što se tiče potvrđivanja postojećih dogovora između Beograda i Prištine, koje je isto na jedan čudan način Grenel isforsirao u američkoj ambasadi u Berlinu. Zatim, imate deo koji se odnosi na, pazite – 5Gmrežu! Zapravo, to je antikineski segment u kojem se ne vidi kakve veze to ima sa sporazumom koji potpisuju Beograd i Priština, uz posredovanje SAD. A onda imate deo koji je takođe opasan i ponižavajući, a koji se tiče obaveze potpisnika (naravno, misli se pre svega na Srbiju), da „diversifikuju svoje energetske izvore“, odnosno svoj energetski sistem. To je jasna aluzija na potrebu da ne budemo više oslonjeni na Rusiju i Moskvu, nego da faktički ili uzimamo skupi američki tečni gas koji oni reklamiraju, ili iz nekih drugih, ne-ruskih izvora. Dakle, opet nešto što se tiče direktno Rusije, odnosno odnosa Srbije sa Rusijom. O ovoj 5G mreži možemo misliti šta mislimo, ali besmisleno je – i, naravno, ponižavajuće – da se u okviru jednog ovakvog sporazuma zahteva i traži zabrana, ne samo 5G mreže, nego i delova infrastrukture za njenu gradnju, pa čak i da tamo gde je već montirana ta infrastruktura bude razmontirana– zato što to Amerika traži i zato što to njoj trenutno odgovara u ovom njihovom ekonomskom, i ne samo ekonomskom ratu protiv Kine.

Dakle, sve i da mislite sve najgore o Kini, ili Rusiji, i o, ne znam, 5G mreži, ili o energetskom sporazumu Srbije sa Rusijom – ovo je apsurdno, ponižavajuće, besmisleno, glupo. Ja bih rekao da se krste (ako su vernici, a ako nisu onda ne znam šta) bukvalno sve diplomate koji to čitaju, nezavisno od toga da li su američke, da li su ruske, evropske ili kineske, kada vide šta piše u tom „sporazumu“.

Dakle, imamo karikaturu i farsu od takozvanog „sporazuma“, a kamoli od „pobede“ – neću ni da govorimo tome kako ga predstavljaju režimski mediji. Dakle, naravno da je reč o porazu, ali je prvenstveno reč o jednoj farsi (a naravno i porazu, i to ponižavajućem porazu).

Bilo je nepovoljnih sporazuma. Bilo je čak i nekih elemenata poniženja, kao što je naprimer Kumanovski sporazum. Ali se ništa ne može meriti sa ovim

Srbija je tokom svoje istorije potpisivala razne sporazume, od kojih su neki bili nepovoljni, neki pod pritiskom, neki su bili ultimatumi (mada smo ultimatume uglavnom odbijali), dakle, bilo je nepovoljnih sporazuma. Bilo je čak i nekih elemenata poniženja, kao što je naprimer Kumanovski sporazum. Ali se ništa ne može meriti sa ovim iz Vašingtona. Pa, i Briselski sporazum je, ako hoćete, jedan štetan i loš, izdajnički, ili kapitulantski „sporazum“.

Dakle, ovo je kao Briselski sporazum – pa još mnogo gore! Briselski sporazum je karikatura u smislu da je apsurdan i u smislu da je besmisleno da se jedna strana obaveže na sve živo, a druga na skoro ništa – i onda ni to skoro ništa na šta se obavezala nije ispunila. A da ova druga, tj. srpska strana niti ima garancije, niti ima hrabrosti da opozove taj sporazum zato što Priština nije ispunila svoje obaveze. Dakle, i kod Briselskog sporazuma isto ima elemenata apsurda, ali ovaj Vašingtonski je, kao  što rekoh, sav apsurdan – i plus jedan dodatno apsurdan i ponižavajući aspekt koji govori o tome da se (pazite, u istom sporazumu) Srbija obavezuje da će premestiti svoju ambasadu do jula sledeće godine iz Tel Aviva u Jerusalim. To je naravno nešto što je Izrael uvek tražio od svih i uglavnom niko do Trampa, ili malo ko, im je u tome izlazio u susret. To je zahtev koji može da bude i legitiman – kažu „to je naša prestonica, mi na tome insistiramo“. Naravno, ima i razloga zašto većina evropskih zemalja to ne želi (a postoji i rezolucija UN koja to brani).

Za ono što je ovim sporazumom dobila Srbija nije bilo mesta u gornjem tvitu. Ali, kad razmislim, nema ni šta da se kaže. (Osim ako pod "dobitkom" ne smatramo neviđenu međunarodnu bruku, blam i poniženje - zbog kojeg nam se smeje ceo svet.)

— Đorđe Vukadinović (@djordjenspm) September 5, 2020

Dakle, ja sad ne govorim o opravdanosti ili neopravdanosti tog zahteva i želje Izraela da ambasade zemalja sa kojima imaju odnose budu u Jerusalimu. Ali je suludo i neverovatno da u istom papiru, u istom danu u kom se objavljuje da će Srbija (na kraju krajeva, to je potpisano, to je ova poslednja tačka dokumenta koji je Vučić potpisao), prebaciti svoju ambasadu u Jerusalim, a u istom trenutku Hoti potpisuje i premijer Izraela izjavljuje da će se uzajamno priznati, tj. da će Izrael priznati nezavisnost „Kosova“ i da će takođe ambasadu „Kosova“ otvoriti u Jerusalimu. (Ja sam u prvi mah pomislio da je u pitanju neka greška, ili da je Njuz.net! Nevolja je u tome što sa Vučićevom politikom i Vučićevim sporazumima, vi često mislite da imate posla sa Njuz.netom i sa nekim više ili manje duhovitim stvarima, ali onda vidite da je to nažalost - naša realnost.)

Prihvatamo prebacivanje ambasade iz Tel aviva u Jerusalim – a „zauzvrat“ Izrael priznaje nezavisnost „Kosova“! Ili obrnuto, Izrael priznaje nezavisnost „Kosova“, a mi, zauzvrat, onda, otprilike kao nagradu za to, selimo našu ambasadu u Jerusalim

Dakle, da li shvatate da u tom istom danu, u istom dokumentu mi, kako bih rekao, „zauzvrat“ činimo nešto do čega je Izraelu jako stalo, nešto što većina sveta, većina zemalja sveta iz ovog, ili onog razloga – ne čini. Prihvatamo prebacivanje ambasade iz Tel aviva u Jerusalim – a „zauzvrat“ Izrael priznaje nezavisnost „Kosova“! Ili obrnuto, Izrael priznaje nezavisnost „Kosova“, a mi, zauzvrat, onda, otprilike kao nagradu za to, selimo našu ambasadu u Jerusalim.

Eto, mislim i nadam se da sam barem u tom jednom detalju, a to je samo jedna u nizu problematičnih tačaka, pokazao koliko je ovo što je potpisano apsurdno.

I naravno, na početku i na kraju ono najvažnije, i u konkretnom slučaju najbolnije. Mada nemojte misliti da je i ovo ostalo potpuno bezbolno i nemojte misliti da će bilo ko u Moskvi, ili Pekingu baš sasvim ravnodušno gledati na ovo, jer to je poniženje i za njih – i to je šamar i njima. Na stranu što im, na prvi pogled, može ne biti važno šta sad tamo neka Srbija potpisuje. Ali ne može im biti svejedno da neko ko je njihov partner, neko za koga su oni, i Kina i Rusija, iz bilo kojih razloga – da li iz prijateljstva, ili interesa, uopšte u to sad ne ulazim – stali i zalegli u Savetu bezbednosti, dakle, nekim konkretnim stvarima, politički, diplomatski, pa i ekonomski pomogli toj Srbiji i definitivno stali iza Srbije (pa, i iza ove vlasti, na kraju krajeva) i da se sada taj neko, ta zemlja Srbija u sporazumu sa trećom zemljom, Amerikom, ili u dogovoru sa entitetom kakav je „Kosovo“, a uz posredovanje Amerike, kako hoćete da to protumačite, obavezuje da će prema vama (ne prema Zanzibaru, nego prema Kini ili Rusiji) povući neki restriktivan potez, bilo u vezi sa energetskim sistemom, ili u vezi sa telekomunikacijama.

Dakle, nije u pitanju samo naše poniženje i kapitulacija, nego je i šamar, naglašavam to, šamar i za Moskvu i za Peking. I ne verujem da će to tamo baš ostati neprimećeno

Dakle, nije u pitanju samo naše poniženje i kapitulacija, nego je i šamar, naglašavam to, šamar i za Moskvu i za Peking. I ne verujem da će to tamo baš ostati neprimećeno. Ali, kažem, to je jedan par rukava. A tek onda dolazi ono zbog čega su oni zapravo otišli tamo – a to je Kosovo. A da, zaboravili smo da pomenemo i kako će se potpisnici ovog sšprazuma zalagati da se u 78, ili ne znam već koliko zemalja, gde to nije još slučaj – „dekriminalizuje homoseksualnost“. Dakle, to znači da ćemo mi i „Kosovo“ zajednički da se zalažemo za dekriminalizaciju homoseksualnosti u onim zemljama u kojima ona još nije dekriminalizovana.

I kakve to sad veze ima sa sporazumom o Kosovu?! Kakve to veze ima sa pregovorima o Kosovu?! Kakve to veze ima sa našim odnosima sa Prištinom?!

5Gmreža, homoseksualnost, energetika, seoba ambasade u Jerusalim, priznanje Izraela, odnosno „Kosova“ od strane Izraela. dobro, hajde ova infrastruktura i tako dalje – sve vam je tu umešano

Dakle, vidite: 5Gmreža, homoseksualnost, energetika, seoba ambasade u Jerusalim, priznanje Izraela, odnosno „Kosova“ od strane Izraela. dobro, hajde ova infrastruktura i tako dalje – sve vam je tu umešano. E, dakle, sve u tom bućkurišu imate i na kraju, ili kao pretposlednju tačku imate i to – jedino što bi trebalo da bude tema, ali je loše rešeno, loše ispregovarano (ako je uopšte pregovarano, ako nije bio samo diktat), a to je da su oni uveli jednogodišnji moratorijum na aktivnosti u vezi sa priznanjem Kosova. Ali, pazite sad tu suptilnu formulaciju i suptilnu manipulaciju. „Kosovo“ se obavezuje da neće tražiti prijem u međunarodne organizacije, a mi se obavezujemo da nećemo – ni direktno, ni indirektno – raditi i lobirati protiv „Kosova“, odnosno priznanja „Kosova“ od strane drugih zemalja, niti protiv prijema „Kosova“ u međunarodne organizacije.

Dakle, oni neće formalno tražiti (to ne znači da neće neko tražiti u ime njih u narednih godinu dana), a mi narednih godinu dana nećemo, ni direktno, ni indirektno, ne samo boriti se protiv nezavisnosti „Kosova“, nego nećemo čak ni podržavati one koji nas podržavaju povodom Kosova. To deluje zakukuljeno kada se ovako pročita. Ali, kada razgrnete malo tu diplomatsku maglu, onda ostaje jedna vrlo ponižavajuća i uopšte ne simetrična obaveza. Ona samo naizgled deluje simetrično, jer se pominje „ovi će na godinu dana, a ovi će na godinu dana“, ali zapravo mi se obavezujemo da nećemo uopšte, dakle, uopšte raditi protiv nezavisnosti „Kosova“. Nećemo lobirati, nećemo voditi kampanju protiv nezavisnosti „Kosova“ – dok se „Kosovo“ samo obavezuje da neće „tražiti prijem“, tj. da ga neće formalno i zvanično tražiti.

Pa, molim vas – o čemu se tu radi?

Posle mnogo vremena, ta vašingtonska bruka spontano je ujedinila gotovo sve pol. aktere, od levice do desnice i od evroskeptika do evrofila. I, što je još važnije, razotkrila "naprednjačko-liberalnu" osovinu, koja uz pomoć par ambasada i stranih službi već godinama vlada Srbijom.

— Đorđe Vukadinović (@djordjenspm) September 6, 2020

Dakle, od početka do kraja, od provog do poslednjeg slova tog dokumenta – mi imamo jedan ponižavajući, jedan farsičan i apsurdan sporazum, odnosno dokument koji ne liči ni na šta, koji nema nekog uporedivog presedana, ili nešto sa čime se može porediti u dilomatskoj i međunarodnoj praksi, i koji očigledno služi samo i jedino – Trampovoj predizbornoj kampanji!

Nema nikakve sumnje da je to sporazum koji treba da Trampu donese nešto političkih poena i da se pokaže kako „on rešava probleme koje, eto, nisu uspele da reše demokrate“, i dovodi za sto da nešto zajednički potpisuju predstavnici Srbije i „Kosova“ (ili Beograda i Prištine), a usput je ubacio i malo šlihtanja homoseksualnom lobiju – i, naročito, jevrejskom lobiju. Znači, on je radio posao za pre svega svoju kampanju – i za Izrael. Radio je posao za Izrael, a jako mu je važna podrška jevrejskog lobija u ovoj kampanji i odradio je posao za svoju kampanju i prema srpskoj i prema albanskoj zajednici, a pre svega nekako diplomatski i medijski da se kaže da je eto, „on uspešan, a svi drugi kažu kako je on, eto, „smešan i neuspešan“ – kao što i jesu bili uglavnom neuspešni njegovi dogovori, tj. pokušaji sporazuma sa Severnom Korejom, sa Iranom, pokušaj rušenja Madura u Venecueli, itd... A da ne pričamo o Siriji.

Dakle, ne može se na spoljnjem planu pohvaliti bog zna čime i onda je, sada, poslednjih dana, bukvalno pred izbore, isforsirao sporazum između Izraela i Emirata – kao i ovaj sporazum između Beograda i Prištine. Sporazum koji je, kažem, jednim delom neprimenjiv, jednim delom se tiče naših odnosa sa trećim, ili četvrtim zemljama, jednim delom je ponižavajući, a u svakom slučaju je jedan diplomatski i pravni frankenštajn koji, kažem, zaista nas, odnosno Aleksandra Vučića, konačno ubacuje u istoriju, barem u tom smislu da je potpisnik jednog od najbesmislenijih sporazuma koji su potpisani u modernoj, i ne samo modernoj političkoj istoriji.

Dakle, bilo je pritisaka, bilo je nepovoljnih sporazuma, bilo je kapitulacija, ili polukapitulacija – ali ovakvog farsičnog dokumenta kao što je ovaj potpisan u Vašingtonu – zato i pozivam gledaoce da ga pogledaju, jer ma koliko se trudili, teško je dočarati njegovu apsurdnost – nije bilo!

Videti još: Dokumenti: Tekst Sporazuma o „ekonomskoj normalizaciji odnosa“ Srbije i Kosova*