«Da bude bolje»

Videli ste. Trpen-spasen. Pre ili kasnije, svemu dođe kraj. Izborna tišina samo što nije. Još dan-dva, pa eto i izbora. A onda će, razume se, sve biti drugačije. Doduše, treba još samo da vidimo da li će nas u narednom periodu usrećivati oni koji koji su to činili tokom ove poslednje, ili pak oni iz prethodne decenije, ali nema nikakve sumnje da će biti promena i da će da bude bolje – naročito za one koji na izborima budu izabrani.

Sećate se onih obaveznih scena na dan glasanja kada sve televizije izveštavaju o tome kako su biračka mesta otvorena na vreme i glasanje se odvija bez većih nepravilnosti, a uzbuđeni reporteri presreću birače sa večno istim pitanjem – šta očekujete od ovih izbora? Uvek mi je bilo pomalo smešno i tužno dok gledam sugrađane, mahom one starije i ubogije, kako se zbunjeno meškolje pred kamerom i na kraju ispaljuju vazda isti odgovor – Da bude bolje!

A šta mučenici drugo i da kažu? Kao prvo, pitanje je užasno glupo i zaista je teško ne njega dati bilo kakav suvisao odgovor. Sem toga, čak i ako bi rekli nešto drugo – na primer: „očekujem da će da pobede moji, zato što su ovi drugi sve sami izdajnici, kriminalci, narkomani i lopovi“ – te njihove reči niko ne bi objavio zbog izborne ćutnje koja traje sve do zatvaranja birališta.

Zato se svi foliraju i dovijaju onako kako znaju. Novinari postavljaju uvek isto imbecilno pitanje, a pitani primerci biračkog tela uvek iznova daju isti stereotipni odgovor – „Očekujem da nam bude bolje“. I tako to ide još od onih Miloševićevih „prvih višestranačkih demokratskih izbora“, pa sve do dana današnjeg.

A bolje nam, pošteno govoreći, nekako baš i ne biva. Izuzev, naravno, onima kojima je očigledno uvek dobro ko god da na izborima pobedi. (Zbilja, kako to da kamere nikada na biralištu nisu uhvatile Kostića, Miškovića, Ceptera i ostale lidere srpskog biznisa? A baš bi me interesovalo da čujem kakvo je njihovo mišljenje o budućnosti i perspektivama srpske države i privrede.) Svi ozbiljni pokazatelji i gotovo svi ozbiljni stručnjaci govore da mi kao zemlja, zapravo, već godinama živimo bolje nego što zaslužujemo, da se, izgleda, širimo malo preko gubera i da čak i ovaj relativni i sumnjivi napredak u životnom standardu koji smo u poslednje vreme ostvarili nije rezultat neke zdrave ekonomske politike već rasprodaje „porodičnog srebra“, odnosno krckanja plodova rada i znoja, ne samo prošlih, nego i budućih generacija. Drugim rečima, malo je verovatno da nam realno može biti mnogo bolje, ali takvi stavovi se veoma teško probijaju u javnosti, naročito u vreme predizborne kampanje. A Srbija je, kao što znamo, vazda u nekim kampanjama.

No, u svakom slučaju, pokušajmo da gledamo stvari iz vedrijeg ugla. I zato još u ovih nekoliko okoloizbornih dana uživajte u iluziji o sopstvenoj važnosti. Uživajte u svesti kako, na kraju krajeva, nešto ipak i od vas zavisi. Radujte se stotinama hiljada novih radnih mesta koja tek što se nisu otvorila i većim platama koje su nam obećane. Radujte se novim mostovima, stanovima, školama i vrtićima. Radujte se besplatnim vizama, velikim donacijama i novim investicijama koje će konačno preporoditi srpsku ekonomiju. Radujte se što ćete živeti u bogatoj i prosperitetnoj zemlji koja će biti poštovana i na istoku i na zapadu i koja će, tako ojačana, uspeti da odbrani srpsko Kosovo i Metohiju. Radujte se brzom ulasku u Evropsku uniju i specijalnim vezama sa Rusijom. Radujte se borbi protiv kriminala i korupcije, efikasnoj administraciji, sigurnim ulicama, zelenim površinama i visokim penzijama.

Sve u svemu – radujte se. E, ali ukoliko ste ipak dovoljno pametni, dovoljno iskusni, ili makar dovoljno stari da više ne verujete u predizbornog deda mraza, dakle, ukoliko niste u stanju da baš lakoverno progutate sve ove dečije radosti srpske preizborne demokratije, onda barem pokušajte da se nasmejete glupostima kojima pokušavaju da vas pridobiju – ili da vas zaplaše. Uostalom, pomislite na to da uvek može biti i gore – što u ovom našem slučaju nije samo načelna (stoička) filozofska mudrost, nego i životna istina zasnovana na nacionalnom iskustvu i realnim ekonomskim procenama.

I, razume se, ne zaboravite da pokupujete što pre ono jeftino ulje koje se, slučajno, nekako baš pred izbore konačno pojavilo u prodavnicama. I da zgrabite oberučke ovu predizbornu crkavicu koja nam je ovih dana udeljena po raznim osnovama. Dakle, uzmite sve što vam život pruža, ali neka vam u ušima odjekuje poznati eho onog drugog, starog, ali u Srbiji, očigledno, vazda aktuelnog stiha – „Zlo se piše, dobro biti neće“.