Gas, energent 21. veka - „Južni tok“ ključan za bezbednosnu i ekonomsku stabilnost Balkana

Izgradnja Južnog toka imaće ključni značaj kako za bezbednosnu tako i za ekonomsku stabilnost Srbije i čitavog Balkana. Ovaj gasovod, kao jedinstven integracioni proces, povećaće odgovornost i međuzavisnost svih aktera koji učestvuju u njegovoj izgradnji, jer će u budućnosti svi oni imati jedinstven interes – da se obezbedi nesmetan protok i snabdevanje gasom. To će istovremeno doprineti povećanju stepena bezbednosti u čitavom regionu, a verujem da je to u interesu kako SAD tako i EU, rekao je Nenad Popović, potpredsednik Narodne skupštine i DSS, tokom predavanja „Geopolitičke i ekonomske implikacije gasovoda Južni tok“ koje je održao studentima Univerziteta Kolumbija u Njujorku (SAD).

Iako energetska bezbednost mnogima zvuči kao kao apstraktna briga, kako je objasnio, ona ne predstavlja samo identifikovanje pretnji već definiše odnose među narodima i ukazuje kako energetika utiče i na njihovu nacionalnu bezbednost.

- Osnovna definicija energetske bezbednosti je fizička sigurnost – zaštititi infrastrukturu, lance snabdevanja, rute razmene i očuvati mogućnost snabdevanja energentima na drugi način ukoliko je to potrebno. Međutim, ona znači i omogućiti da svetski energetski poredak sastavljen od međunarodnih institucija i nacionalnih organizacija funkcioniše nesmetano. Omogućiti investicije u ovom sektoru, povoljnu klimu za ulaganja kako bi bili sigurni da će i u budućnosti biti izvora energenata. Zemlje koje uvoze enregente misle o sigurnosti snabdevanja a zemlje koje izvoze eneregente o stabilnosti tržišta – ukazao je Popović.

Energetska nezavisnost, kako je istakao, bila je činjenica svetskog poretka vekovima.

- Ali ključna tačka gde energetska bezbednost postaje jedan od odlučujućih faktora u međunarodnim odnosima desila se 1911. godine kada je Vinston Čerčil doneo istorijsku odluku da se brodovi britanske mornarice ne tankuju ugljem već naftom kako bi bili brži od brodova sve nemačke mornarice koja je tih godina sve više jačala. Umesto uglja koji su sami eksploatisali u Kraljevstvu, odlučili su se za uvoz nafte koja je 6000 milja daleko, u tadašnjoj Persiji, današnjem Iranu. Na početku 21. veka, relativno tesna tržišta nafte kao i ranjive cene nisu više bila jedina briga ili opasnost po energetsku bezbednost. Pojavile su se nove, nestabilnost u zemljama koje obezbeđuju energente, terorizam, ponovno rađanje nacionalizma, porast cena, geopolitička rivalstva – rekao je Popović i ukazao da će potreba za energentima porasti za više od 30 odsto u narednih 20 godina. Od toga porast će biti 45 odsto u zemljama u razvoju, dok će u narednih 20 godina, zavisnost EU od uvoza energenata porasti za čak 20 odsto.

- Devetnaesti vek je bio vek uglja i drva, 20. vek nafte a 21. vek je vek prirodnog gasa. U 2030. godini oko 80 odsto energenata će činiti fosilna goriva : gas, nafta i ugalj. Gas će 2050. ostaviti iza sebe naftu i postati glavni energent na svetu. On ima sve preduslove da bude gorivo budućnosti: savremene tehnologije za eksploataciju i na zemlji i u moru, relativno nisku cenu, visoku ekologičnost, relativno jeftin transport, čak i prekookeanskim brodovima. Zato je gas danas ključan za energetsku bezbednost kao i borbu protiv klimatskih promena. Gas je univerzalno, globalno gorivo budućnosti – objasnio je Popović i dodao da zato i ne čudi što su pre tri godine ruski „Rosnjeft“ i američki “Ekson” potpisali ugovor o zajedničkoj eksploataciji nafte ispod Arktika, projekat vredan 500 milijardi dolara a pre dve godine „Rosnjeft“ postigao sporazum sa Britiš Petroleumom po kojem je BP prodao „Rosnjeftu“ 50 odsto akcija u zajedničkoj kompaniji TNK-BP čime je „Rosnjeft“ postao najveća naftna korporacija na svetu.

- Stalni rast potražnje za energentima, uz jak privredni rast Kine, doveli su do povećanja interesovanja za geopolitičke implikacije energetske bezbednosti kako na Zapadu tako i na Istoku – rekao je Popović.

Međutim, kako je objasnio, EU ima asimetričan odnos sa Rusijom kada je energetika u pitanju. Ta asimetrija se ogleda pre svega u tome što je za Rusiju ključna „bezbednost potražnje“, a za EU „bezbednost snadbevanja“. Rusiji su neophodni tržište EU i sigurni, dugoročni ugovori koji bi obezbedili siguran priliv novca. Sa druge strane, EU je neophodna sigurnost u vidu aranžana koji će omogućiti dugoročno nesmetano, sigurno i finansijski što povoljnije snadbevanje gasom.

- U naglašenoj međuzavisnosti energetskih odnosa EU i Rusije jasno je da je EU potreban ruski gas. Sa druge strane i Gasprom je veoma zavisan od prihoda na izvoz gasa u EU koji čini oko 70 odsto njihovih ukupnih prihoda i kroz plaćanje poreza finansira više od 20 posto ruskog budžeta – smatra Popović.

Govoreći o geopolitičkim implikacijama gasovoda Južni tok, on je naveo da dok se nekada govorilo da “put iz Evrope ka Aziji vodi preko Balkana”, danas se slobodno može reći da “put iz Azije ka Evropi vodi preko Balkana”.

- Iz Evroazije stiže sve više energenata u Evropu, pre svega gasa, a balkansko čvorište postaje veoma važno u geopolitičkom smislu. Balkan je, zbog povoljnog geografskog položaja, gotovo nezaobilazan prostor u transportu energenata od izvorišta na istoku, do krajnjih korisnika na zapadu. Izgradnjom makar jednog strateškog cevovoda obezbeđuju se velike investicije u uslovima tekuće krize i nelikvidnosti, garantuje siguran budžetski priliv tranzitnih država, ali što je najvažnije – faktički se rešava pitanje energetske bezbednosti balkanskih država u 21. veku, čime se utiče na stabilizaciju političkog i ekonomskog sistema, stvara osnova za širenje industrijske proizvodnje i rast realne ekonomije, te tako povećava konkurentnost balkanskih država na globalnom tržištu – objasnio je Popović.

Kao jedini realističan projekat izgradnje gasovoda, uveren je, pokazuje se Južni tok.

- Gasovod Južni tok, zajedno sa gasovodom Severni tok, koji zajednički grade Rusija i Nemačka na Severnom moru, najveći je gasovod na svetu, koji treba da obezbedi dugoročnu stabilnost u snabdevanju gasom čitave Evrope. Šta će biti geopolitičke implikacije Južnog toka? Ovaj gasovod će pomoći da se osigura pouzdanost isporuka gasa u Evropu, jer će zaobići politički nestabilnu Ukrajinu. Zatim, Rusija će ojačati uticaj na prostoru Balkana, što će dovesti do njenih novih investicija u drugim oblastima, od građevinarstva do bankarstva. Takođe, EU i Rusija će morati da nađu modus-vivendi i da pregovaraju oko modaliteta nesmetane izgradnje Južnog toka, što će ojačati njihovu saradnju. Južni tok će ojačati međuzavisnost aktera koji učestvuju u njemu, što smanjuje mogućnost za tenzije i sukobe i na kraju, Srbija, centralna zemlja Balkana, koja je dve decenije strateški slabljena sukobima, sankcijama i tranzicijom, će ojačati – naveo je Popović.

Prema njegovim rečima, Srbija će tako postati važno evropsko geostrateško čvorište, iz kojeg može da crpi i ekonomski i politički uticaj s obzirom na sve veće potrebe za energentima u EU.

- Kao jedina zemlja učesnica ovog sporazuma koja nije članica EU, Srbija će od strane Brisela biti tretirana sa više pažnje, a njeni interesi sa više uvažavanja. Kada gasovod bude završen, Srbija više neće morati da plaća transport gasa preko drugih država, odnosno taksu od oko 30 dolara na 1000 kubika, što je nekoliko puta više od prosečne svetske cene za transport. S druge strane, zarađivaće po 200 miliona dolara od tranzitnih taksi već od prve godine. Posmatrano sa ekonomskog aspekta, izgradnja gasovoda Južni tok u Srbiji doprineće povećanju zaposlenosti i ukupne privredne aktivnosti u zemlji. U trenutku kada se Srbija suočava sa problemom nedostatka podsticajnih sredstava za pokretanje privredne aktivnosti i otvaranje novih radnih mesta, izgradnja gasovoda može da obezbedi investicije od preko dve milijarde evra i da direktno uposli nekoliko hiljada ljudi. Indirektno može da zaposli i nekoliko desetina hiljada, budući da će srpske kompanije izvoditi brojne prateće i uslužne delatnosti na izgradnji gasovoda – rekao je Popović i dodao da je ista motivacija vodila Nemačku kada je donela odluku da sa Rusijom gradi Severni tok.

- Neizvesno je da li je Hilari Klinton tražila od Angele Merkel da Nemačka „nađe alternativu za ruski gas“, ali možemo biti sigurni kakav bi bio odgovor Nemačke na takav zahtev. Nemačka je vođena u međunarodnim odnosima isključivo sopstvenim političkim i ekonomskim interesima. Srbija treba da se ponaša na sličan način i iskoristi istorijsku priliku da kroz učešće u Južnom toku obezbedi ekonomsku, političku i enetgetsku bezbednost za svoje građane. Srbija ovakve mogućnosti nije imala često u istoriji i zato je važno da ih iskoristi – zaključio je Popović.

(Predavanje Nenada Popovića pod nazivom “Geopolitičke i ekonomske implikacije gasovoda Južni tok” organizovano je u saradnji sa Hariman institutom za ruske, evroazijske i istočne studije iz Njujorka.)

(Ekonomski savet DSS)