Gej parada i ljudska prava

Razlike u shvatanju i doživljavanju problema homoseksualnosti leže upravo u dubokoj razlici između zapadne i istočne kulture, kao i ostalih svetskih kultura. Proces političke i ekonomske globalizacije znatno je potencirao ove razlike, posebno u domenu etike i pravnih nauka. Legalizacija individualnih prava homoseksualaca jeste potreba koju naše društvo obavezuje u skladu s demokratizacijom i približavanjem evropskoj zajednici. Međutim, neoliberalni koncept ljudskih prava, u kojem se civilna prava višestruko potenciraju na račun kulturnih, istorijskih i tradicionalnih prava i sloboda, sasvim je neodrživ.

Univerzalna ljudska prava

Koncept civilnih, kulturnih, ekonomskih i političkih prava i sloboda utisnut je u temelje univerzalnih ljudskih prava još 1948. godine. Ovaj koncept podrazumeva kontinuum ljudskih prava i sloboda u idealnom, to jest teorijskom smislu, a njegova implementacija u konkretne društveno-istorijske okvire nužno podrazumeva prilagođavanje, dakle i ograničavanje ovog koncepta u skladu sa ustavom, zakonom i drugim podzakonskim aktima koji definišu najoptimalniji društveni ambijent svake zajednice.

Dakle, koncept univerzalnih ljudskih prava često podrazumeva njihovu suprotstavljenost kada se plasiraju u konkretne društveno-istorijske okvire, pa je demokratska rasprava i odlučivanje najbolji put u rešavanju ovih konflikata. Nemoguće je insistirati samo na jednom vidu ljudskih prava, recimo građanskim pravima, a ne uzeti realni društveni kontekst u svakom pogledu, od istorijskog, kulturnog i tradicionalnog miljea, pa sve do religijskog okvira. To je suština svake demokratije: da na osnovu šire društvene rasprave, u finom balansu razumevanja i tolerancije, pronađe najoptimalniji modus postojanja.

Da li je gej parada ili njena zabrana povreda ljudskih prava

LGBT pokret je, spontano ili ne, prerastao u širi društveni pokret – „identity politics”, koji ovu populaciju stavlja u neku vrstu politički organizovane klase društva, čiji seksualni identitet i opredeljenje imaju političku konotaciju. Moramo priznati da nas je ovaj pokret sve naterao da razmišljamo o ljudskim pravima i demokratiji, te da sagledavamo važne civilizacijske i kulturne vrednosti Evrope.

Međutim, treba razlikovati pravo grupe na okupljanje u centru grada radi promovisanja njihovog kulturnog, političkog ili ekonomskog programa ili zahteva, od promotivnih aktivnosti kao što su parade i karnevali koje nemaju uvek politički, ekonomski i kulturni smisao i značenje. Razlika je ogromna i suštinska. Zašto?

Konflikt ljudskih prava u svakom društvu je prirodna stvar i predmet demokratskog odlučivanja

Podsetimo se činjenice da koncept univerzalnih ljudskih prava podrazumeva i neka druga prava i slobode osim onih građanskih. Dakle, u situaciji kada su ova prava i slobode u konfliktu, kao što je slučaj sa gej paradom, bilo bi fer i demokratski da se uticaj kulturnih, verskih i tradicionalnih faktora demokratske većine na donošenje konačne odluke uzme kao suštinska vrednost naše kulturne sredine i prilikom procene koje manifestacije i parade ima smisla održavati u samom centru grada. Taj proces je pitanje demokratske većine i same demokratije. Ovde se ne radi, recimo, o zaštiti jezika manjine, koji se a priori štiti od majorizacije, već o zaštiti ljudskih prava kako manjine tako i većine, te stoga to postaje predmet šire društvene rasprave i demokratskog odlučivanja.

Nije, naime, sporno okupljanje LGBT pokreta u centru grada radi promocije njihove političke agende koja se tiče borbe protiv diskriminacije, sa zahtevom za jednakost i slobodu izražavanja i političkog delovanja. Međutim, ogoljena demonstracija seksualne opredeljenosti i identifikacije pod plaštom političke agende, koja to u suštini nije, predstavlja narušavanje kulturno-religijskog ambijenta cele naše zajednice, koja je preduslov i smisao egzistencije većine i u isto vreme merilo naše slobode i demokratskog izbora.

Evropske vrednosti i ljudska prava

U tom smislu Amsterdamski ugovor iz 1997, koji revidira konvenciju o ljudskim pravima Evropske unije, ostavlja prostor da svaka članica Unije izglasa zakon koji će biti u skladu s dvama glavnim principima: ustanovljena tradicija države članice i internacionalni ugovori kojima se ta zemlja obavezuje. To je sama srž evropskih vrednosti o tumačenju i implementaciji univerzalnih ljudskih prava.

Homofobija i nasilje proističu iz sveopšte konfuzije i neobaveštenosti

Zabrana gej parade u centru grada nije kršenje ljudskih prava, već ima utemeljenje u međunarodnom pravnom sistemu i prihvaćena je kao princip u većini zemalja članica Ujedinjenih nacija. Internacionalni pravni sistem, iako nejedinstven i kontradiktoran, ostavlja prostor svakoj članici UN da u finom i fer balansu između individualnog, grupnog i kolektivnog prava – i kontekstualnosti njihovog rešavanja – odluči koje to vrednosti većine čine stub demokratskih vrednosti pojedinog društva i evropskog kulturnog prostora. Zamena teza dovodi do disbalansa u demokratskom odlučivanju, proizvodi nepotrebnu homofobiju i nasilje. Ukoliko demokratska većina odluči da se gej parada održi, svi treba da poštujemo tu odluku dostojanstveno i u miru. Učinimo da svi shvate suštinu ove parade i donesu odluku u kontekstu ljudskih prava i sloboda svih građana.