Хашки трибунал настоји да представи Србе као народ злочинаца

Понижавања српског народа, која се шире из иностраних политичких, медијских и правних центара, не престају. Намера таквог односа према бићу српског народа је уграђивање колективне кривице у свест и историјско памћење нашег народа. Свако ко се осећа одговорним за опште бриге нације и државе не треба да буде наиван. Дискриминаторски однос према Србима се на разне начине и разним поступцима практикује у делу европске и светске јавности.

Понижавање српског народа одвија се упркос чињеници да је током разбијања СФРЈ вишеструко управо он трагично пострадао. Више од 200.000 Срба је протерано из Хрватске, дејством хрватске војске и њених иностраних помагача. Исти број Срба је протеран са Косова и Метохије заслугом НАТО агресије.

Део међународних политичара настоји на све начине да нам саопшти "истину" о узроцима и последицама ратних сукоба на простору бивше Југославије, а Хашки трибунал да судским одлукама то потврди. Они се представљају као експерти за геноцид. Та "истина" игнорише и потцењује научну истину о стварним друштвеним, политичким, правним и војним разлозима за разбијање СФРЈ.

Истина политике и суда има за циљ да на националнодржавни симболички начин представи српски народ као народ злочинаца који надмашује све колективне злочине у двадесетом веку. Да се криминализује српска борба за национална права и слободе. Да се насилно ревидира историјско наслеђе српског народа.

Већ две деценије игра се ова представа пред нашим очима. Да ли смо спремни да храбро, одлучно и научно одговоримо на неправде, увреде и понижавања народа коме припадамо? Морамо се тргнути из поспаности и морамо се одупрети систему дискриминације.

Позивамо српску научну заједницу да не окреће леђа проблемима југословенског наслеђа. Потребна је подршка државних органа истраживачима социјалног усмерења да се научним аргументима утврди истина о протеклим деценијама на овим просторима. Потребна је подршка и у разним облицима супротстављања назови-истинима и псеудонауци у ширењу антицивилизацијских предрасуда о Србима.

Морамо бити свесни наше будућности. Слика која се у неким европским медијским центрима, интелектуалним круговима и Хашком трибуналу ствара о Србима, далекосежно ће утицати на животе наших потомака. Отуда прека потреба да заштитимо наше самопоштовање, наше колективно достојанство и научну истину о улози српског народа и других народа и држава у ономе што се дешавало током разбијања СФРЈ.

Чланови научне заједнице Републике Србије

У Београду, 20. новембар 2012.

Данило Баста, САНУ

Проф.др Оскар Ковач, Београд

Проф.др Љубиша Митровић, Ниш

Проф.др Милош Ковачевић, Крагујевац

Проф.др Зоран Аврамовић, Београд

Проф. др Милан Брдар, Београд

Проф.др Ана Ланговић-Милићевић, Београд

Проф. др Божа Милошевић, Нови Сад

Др Живојин Ђурић, Београд

Проф.др Миомир Наумовић, Ниш

Проф.др Бојан Димитријевић, Нови Сад

Проф.др Мило Ломпар, Београд

Проф. др Миливоје Павловић, Београд

Др Зоран Марковић, Београд

Проф. др Слободанка Гашић, Београд

Проф. др Светлана Томин, Нови Сад

Др Славица Шевкушић, Београд

Проф.др Слободан Антонић, Београд

Проф. др Зоран Јевтовић, Ниш

Проф. др Воја Ковачевић, Београд

Проф.др Србобран Бранковић, Београд

Проф. др Никола Грдинић, Нови Сад

Проф.др Мирко Милетић, Београд

Проф.др Слободанка Ђолић, Београд

Проф. др Михаило Шћепановић, Београд

Проф.др Драган Бошковић, Крагујевац

Проф.др Слободан Бранковић, Београд

Др Нада Половина, Београд

Др Вељко Ђурић, Београд

Др Драго Његован, Нови Сад

Проф. др Рајко Куљић, Нови Сад

Проф.др Љубинко Милосављевић, Ниш

Проф. др Слободан Владушић, Нови Сад

Проф.др Љубиша Деспотовић, Нови Сад

Проф.др Урош Шуваковић, Косовска Митровица

Проф.др Валентина Питулић, Косовска Митровица

Проф. др Зоран Милошевић, Нови Сад

Проф.др Драго Пантић,Београд

Др Мирјана Радојичић, Београд

Проф. др Драган Бараћ, Београд

Проф. др Гордана Будимир Нинковић, Јагодина

Проф. др Зоран Миладиновић, Крагујевац

Др Радослав Гаћиновић, Београд

Проф. др Милан Тасић, Врање

Проф. др Сунчица Денић, Врање

Др Драган Петровић, Београд

Проф.др Растовић Александар, Ниш

Проф.др Жолт Лазар, Нови Сад

Проф.др Срђан Милашиновић, Београд

Проф.др Илија Марић, Београд

Проф.др Јанко М. Цвијановић, Београд

Проф. др Драгољуб Ђорђевић, Ниш

Проф.др Драган Никодијевић, Београд

Проф.др Драгиша Бојовић, Ниш

Проф.др Мирољуб Јоковић, Алексинац

Проф. др Александар Јокић, Portland, State University

Проф.др Зоја Карановић, Нови Сад

Проф.др Виолета Зубанов, Нови Сад

Др Миша Ђурковић, Београд

Др Слободан Вуковић, Београд