Hoće li SSP stvarno pomoći proevropskim snagama u Srbiji

Kad neki tim u američkom fudbalu tesno gubi u poslednjim sekundama igre i udaljen je od gol linije, jedina mogućnost koju ima zove se dodavanje "Pomozi, Bože". To znači da bacite fudbalsku loptu što dalje možete u polje i molite se Bogu (otuda, "Pomozi, Bože") da neko iz vašeg tima nekako uhvati loptu i ubaci se u završnu zonu za pobednički tačdaun. To uspeva jednom u sto pokušaja, ali pošto je to jedina šansa koju neko ima, nema mnogo izbora nego da se pokuša.

Boris Tadić dobio je nedavne predsedničke izbore u Srbiji jer je uspeo da ih predstavi kao referendum o "evropskom putu ili izolaciji". To je dovelo do veoma visoke izlaznosti birača i na kraju do ne baš udobne tesne pobede predsednika Tadića i "proevropskih snaga".

Na nesreću po DS/G17 plus, ankete pokazuju da ova strategija nije bila (u najmanju ruku do sada) ni blizu toliko delotvorna u sadašnjoj kampanji za parlamentarne izbore 11. maja. Izgleda da birači ignorišu ovaj ili-ili scenario i da su spremni da glasaju prema tradicionalnim partijskim opredeljenjima. Postoji rastući osećaj rezignacije i obeshrabrenosti među onim Srbima kojima "evropska" budućnost izgleda sve udaljenija umesto sve bliža. Ovo znači da će, izuzev ako se od danas do izbora ne dogodi neka velika promena u stavu birača:

- Većinu u novom parlamentu činiti partije čija je osnovna orijentacija "nacionalistička". To uključuje radikale, Socijalističku partiju i koaliciju DSS/NS.

- Veoma je verovatno da će iste tri partije formirati vladajuću koaliciju.

- Da bi DS/G17 plus formirale vladu prema verovatnoj izlaznosti birača u ovom trenutku, morale bi da se nagode bilo sa DSS ili sa Socijalističkom partijom, što bi na kraju donelo istu vrstu disfunkcionalne vlade koja postoji već nekoliko godina. Imajući u vidu velike razlike koje postoje među njima - i prilaz DSS i SPS Kosovu - teško je zamisliti kako bi ovo moglo da funkcioniše ako DS/G17 plus nameravaju da ostanu lojalne svojim političkim ubeđenjima.

Suočene s ovom obeshrabrujućom situacijom, DS/G17 plus pokušavaju da izvedu srpsku varijantu dodavanja "Pomozi, Bože". Nadaju se da će, ubeđivanjem Evropske unije da napravi "putnu mapu" kako Srbija može dospeti na "belu listu" za šengenske vize i uputi poziv da se potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) bilo pre izbora ili odmah nakon njih, biti dovoljno da ubedi birače da je evropski put otvoren i da su konkretne koristi realnost a ne daleko i nejasno obećanje. Sastanci u Briselu između trenutka kad se piše ova kolumna (utorak popodne) i kada ona bude publikovana, odlučiće o tajmingu ovog procesa i "uslovima" koji će ići uz njega. Nada je da će ovi koraci pomoći da se predstojeći izbori još jednom pretvore u referendum o "izolaciji ili evropskoj integraciji". Napadi premijera Koštunice na SSP, sporazum o "putnoj mapi za vize" i taktičkim potezima Evropske unije u celini očigledno spadaju u ovu vrstu cenarija.

Postoji, međutim, nekoliko problema u vezi s ovom strategijom "Pomozi, Bože":

- Evropska unija je toliko neskriveno pokazivala svoja opredeljenja na predstojećim izborima i svoje motivacije u nuđenju SSP da je to, bar među nekim Srbima, postalo kontraproduktivno. To je postalo posebno pitanje u kampanji.

- I "mapu za vize" i SSP pratiće uslovi i zahtevi koji će njihovu stvarnu primenu učiniti problematičnom. To će oduzeti mnogo njihovih vrednosti. Čak je prva osoba Kancelarije za evropske integracije srpske vlade priznala da "Srbija ima da obavi još mnogo posla pre nego što dospe na belu listu". I Holandija i Belgija stavile su jasno do znanja da će stvarna primena SSP zavisiti od srpskog ispunjavanja starog uslova "pune saradnje sa Haškim tribunalom".

- Dugoročno gledano, nuđenje SSP i sporazuma o vizama u predizbornom periodu ispolitizovalo je oba dokumenta na nezdrav način. Mogućnosti da ovakav prilaz naiđe na odjek kod birača učinile su da Vojislav Koštunica i drugi daju izjave kao što su "Oni koji kriju ove činjenice postali su saučesnici stvarnog cilja Solaninog sporazuma (SSP), a to je razbijanje Srbije i njeno priznavanje jednostrane nezavisnosti ove lažne tvorevine" i da će svako ko potpiše SSP biti "saučesnik u komadanju Srbije". Mada je tačno da bi Koštunica i radikali u svakom slučaju na kraju bili protiv SSP i "mape za vize", tajming ponuda učinio je da to postane izvesnost, a upotrebljena retorika umnogom će otežati da ovi pojedinci i partije ikad promene svoj kurs. To mora da utiče na srpske odnose s EU, bez obzira na ono što se dogodi na budućim izborima.

- Konačno, i veoma važno, kampanja DS/G17 plus uložila je toliko mnogo energije da ubedi EU da ponudi SSP (dodavanje "Pomozi, Bože") i odbrani ga protiv stalnih napada DSS da nisu organizovale zaokruženu, snažnu kampanju za bavljenje specifičnim pitanjima koja brinu glasače i detaljno objasne šta su tačno opasnosti koje bi donela pobeda radikala. Veliki procenat birača nezadovoljnih rezultatima postmiloševićevske ere s pravom će pitati zašto bi partijama koje su bile na vlasti u većem delu ovog perioda trebalo dati još jednu šansu.

Činjenica je da je koalicija DS/G17 plus dopustila svojim protivnicima da diktiraju dnevni redi izborne kampanje. Pored toga, ona je vodila letargičnu kampanju, bez osećaja za hitnost i krizu, koji su joj potrebni da privuče birače da iziđu kao što su to uradili na predsedničkim izborima. Njena najavljena spremnost da posle izbora razgovara o mogućim koalicijama s DSS i SPS, uprkos radikalnim razlikama u političkim gledištima s ovim partijama, otkriva percepciju da više brine o vlasti nego principima. Zato je, izgleda, jedina preostala alternativa šutnuti taj fudbal u vazduh i reći... "Pomozi, Bože".

(Danas)