Iz medija sam saznao da sam smenjen, u Šapcu nije bilo ni haosa i panike - SNS koristi krizu da preuzme grad

Posle poplava, na redu je sanacija stanja, ali i utvrđivanje odgovornosti! Kako je i sam predsednik Vlade Aleksandar Vučić istakao, Tužilaštvo prikuplja obaveštenja o eventualnoj odgovornosti za poplave u Srbiji i sve će biti ispitano. Jedan od prozivanih u celoj priči je i gradonačelnik Šapca Miloš Milošević, koji je odlukom Vlade smenjen sa mesta komandanta Štaba za vanredne situacije (mada on tvrdi da to zakonski nije moguće). Milošević je nakon smene podneo i ostavku na mesto gradonačelnika, što su neki provladini mediji iskoristili kao povod da ga optuže da je Šabac ostavio na cedilu usred poplava. Šta je stvarna istina, da li je zaista vladala panika u Šapcu, da li je bilo potrebno da dođe hiljade volontera iz drugih delova Srbije i ko je odgovoran, u intervjuu za Novu srpsku političku misao govori Miloš Milošević, šabački gradonačelnik u ostavci.

NSPM: Zašto ste i kako smenjeni sa mesta komandanta Štaba za vanredne situacije u Šapcu?

Miloš Milošević: Smenjen sam na neobičan način. Naime, o smeni sam saznao iz saopštenja za medije, u petak, 16. maja uveče. Radili smo normalno – postupali po instrukcijama nadležnih i pomagali ljudima. Zorana Mihajlović dolazi uveče oko 11 sati i tom prilikom smo se Dušan Petrović, ja i članovi Štaba za vanredne situacije nalazili u drugoj kancelariji. Potom je izdato saopštenje po kom sam ja smenjen sa mesta komandanta štaba zbog nesavesnog rada. Niko me prethodno ništa nije obavestio o tome. Zorana Mihajlović je ušla u kancelariju gde zaseda Štab za vanredne situacije i iznela saopštenje u kom piše da sam smenjen „zbog nesavesnog rada“.

Podnošenjem ostavke sam hteo da sprečim i najmanju mogućnost da se čitava situacija zloupotrebi za neko „spontano okupljanje naroda“, pa da se na talasu smene sa mesta šefa Štaba za vanredne situacije izdejstvuje i „spontana“ smena gradonačelnika.

Gde ste Vi tada bili?

- U tom trenutku ja nisam bio u sali. Tu su se nalazili brojni ljudi – iz vojske, Žandarmerije, šef poslaničke grupe SNS u Narodnoj skupštini gospodin Babić i neki ljudi iz republičkog SNS, ali i mnogo ljudi iz lokalnog SNS. U zgradi Gradske uprave bilo je raznog sveta.

Da li ste imali ikakvu kritiku te večeri, pre razrešenja, na račun Vašeg rada?

- Ne. Apsolutno ništa. O smeni sam saznao od medija.

Šta ste dalje uradili?

- Pokušao sam da uđem u salu u kojoj je bila i Zorana Mihajlović. Na vratima je stajao jedan član SNS koji je obukao majicu na kojoj je pisalo Žandarmerija. Rekao mi je da ne može da me pusti u salu, ali da uđem na druga vrata. Ušao sam na druga vrata u salu, prišao Zorani i pitao da li je tačno da sam ja smenjen sa mesta načelnika Štaba za vanredne situacije. Ona je to potvrdila. Kada sam pitao ko je nov komandant, pokazala mi je na gospodina Birmančevića koji je sedeo nedaleko od nje. Reč je o lokalnom funkcioneru SNS. Potom smo, međutim, saznali da je na čelu štaba Zoran Babić, ali je vrlo brzo to mesto preuzeo general Diković.

Da li ste pitali ministarku Mihajlović zašto ste smenjeni?

- Bila je ogromna gužva. Ona je zamenik predsednika Vlade i nije mi bilo ni na kraj pameti u tom trenutku da išta pitam.

Šta ste dalje radili te noći?

- Ostao sam, zajedno sa članovima smenjenog štaba, do šest ujutru narednog dana, u subotu. Međutim, za moju smenu je malo ko znao. Mene je stalno zvao ministar Selaković gde da isporuči ljude koje oni dovoze, da li je reč o zatvorenicima ili ljudima iz Ministarstva pravde, ne sećam se. Zovu me ljudi iz MUP-a Srbije, sa aerodroma Batajnica. Tim ljudima su odmah bili potrebni odgovori i nije bilo vremena da im sad objašnjavam da sam smenjen, pa šta se desilo, pa kome da se jave... Doduše, ministar Selaković je kasnije prestao da zove. Očito je „malo kasno“ saznao da sam smenjen.

Međutim, ja tad sam donosim odluku da je najvažnije da se zaštite grad i građanstvo od izlivanja Save i zato nisam hteo da posvećujem pažnju na to da li sam smenjen i zašto. Očekivao sam da će mi neko dostaviti odluku ili rešenje o mojoj smeni i da će uslediti objašnjenje.

Da li je Vama uručeno neko rešenje o smeni sa mesta Komandanta štaba?

- Ne! Do dana danas ništa mi nije uručeno! Ne znam ni kako će da mi uruče, pošto po zakonu ne mogu nikako da smene gradonačelnika sa mesta komandanta Štaba za vanredne situacije! Međutim, nisam reagovao jer sam smatrao da nije trenutak da oko toga dižemo prašinu.

Ipak, Vi ste narednog dana podneli ostavku?

- U nedelju pre podne dolazim u zgradu Gradske uprave i sa saradnicima gledam televiziju. Pratimo snimak sa sednice Vlade na kojoj se premijer više puta vraćao na Šabac. Vidim ja tu da je možda dobar potez da podnesem ostavku i da tu temu gurnem u stranu kako ne bi došlo do nekog „spontanog okupljanja naroda“. Prosto, smatrao sam da nije vreme da se mobilišu ljudi iz stranke i da se ide u neke političke priče. Zato sam doneo odluku i dao objašnjenje da podnosim ostavku da bi se izbegla politizacija pitanja smene gradonačelnika sa mesta komandanta štaba, imajući u vidu da je najvažnije da svi budemo usredsređeni na zaštitu teritorije, stanovništva i imovine. Uz to, u obrazloženju navodim da je važno da se po prestanku vanrednog stanja utvrdi odgovornost svih članova štaba, a posebno mene kao komandanta.

Ušao sam na druga vrata u salu, prišao Zorani i pitao da li je tačno da sam ja smenjen sa mesta načelnika Štaba za vanredne situacije. Ona je to potvrdila. Kada sam pitao ko je nov komandant, pokazala mi je na gospodina Birmančevića koji je sedeo nedaleko od nje. Reč je o lokalnom funkcioneru SNS. Potom smo, međutim, saznali da je na čelu štaba Zoran Babić.

Da li je iko vršio pritisak na vas da podnesete ostavku na mesto gradonačelnika?

- Ne. Niko nije vršio pritisak.

Pa zbog čega ste onda podneli ostavku?! Naime, ako nije bilo prikladno da vi okupljate sada ljude iz stranke i vidite šta da radite, isto tako nije bilo vreme ni da SNS – pod pretpostavkom da su možda imali takvu ideju – okupljaju svoje ljude. Zbog čega ste mislili da bi SNS organizovao „spontano dešavanje naroda“, kada je valjda i njima prioritet da se reše poplave?!

- Meni je bilo očigledno da su gospodin Birmančević i članovi SNS nastojali da zloupotrebe situaciju.

Kako Vam je to bilo očigledno? Na osnovu čega?

- Po tome što kao da nije bila nijedna druga javna zgrada u Šapcu, nego su našli baš u mojoj kancelariji da se okupljaju. Ljudi iz SNS su zauzeli kancelariju, tu su primali ljude, organizovali svoje sastanke, čak su doveli i svoju kafe kuvaricu i konobara.

Kako su se odnosili prema Vama?

- Vrlo korektno, kada je reč o onima sa kojima sam se sretao. Niko mi nije ništa rekao, niti dobacio. Pogotovo je bio korektan general Diković.

Ali pazite, vrlo je nezgodno kada ste gradonačelnik i kada neko govorom i izjavama, konkretno premijer, stvorio paniku u tvom gradu. Kada Vama neko u tom trenutku kaže: „Ti si nesavestan, pa ćeš da letiš“. Veoma je nezgodno...

Da li je bilo panike u Šapcu dok ste Vi upravljali Štabom za vanredne situacije?

- Nije bilo niti panike, niti haosa. Ja sam već 10 godina gradonačelnik i meni je ovo treća vanredna situacija. Mi smo već 15 godina na vlasti u Šapcu! Pa sve znamo – i ljude, i kako stvari stoje i gde se šta nalazi.

Kada ste smenjeni, i kada je to obznanjeno, kako su reagovali ljudi iz „Srbijavoda“ i drugi sa kojima ste radili i čija ste naređenja sprovodili oko poplava?

- Kakvi reagovali, nisu me ni videli više. Nisam imao pristup nijednom mediju, nikome.

Ipak, bilo je kritika. Primećeno je da su ljudi čekali, da je bilo zastoja, slaba organizacija volontera... Da li su uopšte Šapcu bili potrebni volonteri iz Beograda?

- Na bazi naređenja koje sam ja dobio od direktora Republičke direkcije za vode, gospodina Pješčića, u četvrtak na petak (15. na 16. maj), morao sam da postupim po sledećem: „U reonu Čevrntija obezbediti 200 ljudi, i to – 150 za punjenje peska u džakove i pet traktora sa po 10 ljudi za raznošenje džakova po nasipu“. U ta četiri sela u reonu Čevrntije živi 12.000 stanovnika. Dakle, više nego dovoljno ljudi.

Pratimo snimak sa sednice Vlade na kojoj se premijer više puta vraćao na Šabac. Vidim ja tu da je možda dobar potez da podnesem ostavku i da tu temu gurnem u stranu kako ne bi došlo do nekog „spontanog okupljanja naroda“.

Dalje, naređeno mi je da se u reonu „Zorke“ postavi 7.000 džakova. Kompleks „Zorke“ ima 1000 ljudi, znači oni mogu da postave šta god hoće!

Dakle, jasno je diktiran broj ljudi koji je bio potreban, a na nama iz gradske uprave je da te ljude mobilišemo i pomognemo u kontroli, što smo i činili.

U čemu se ogleda ta kontrola?

- Sa ljudima idu i stručnjaci iz „Srbijavoda“ koji koordinišu ljude, objašnjavaju im da džakove pune do dve trećine, na koji način da ih vezuju...

Još u sredu uveče, 14. maja, zamenik gradonačelnika je određen da upravlja ljudskim resursima sa kojima grad raspolaže, a to su zaposleni u javnom sektoru u Šapcu i koji su radno sposobni da pune džakove. Njih ima 1440 na spisku.

Hoćete da kažete da ste imali dovoljan broj ljudi?

- Na bazi onoga što nam je rečeno i traženo iz „Srbijavoda“ mi smo imali dovoljno ljudi!

Da li je Vama, dok ste još uvek bili na čelu Štaba za vanredne situacije, neko uopšte pomenuo da nedostaju ljudi i da se organizuju dobrovoljci iz Beograda?

- Ne! Ja sam na terenu Čevrntije, obilazim ljude. Čak mi tada ljudi iz „Srbijavoda“ saopštavaju da menjaju taktiku odbrane i da ni 300 ljudi koje smo angažovali na nasipu tamo ne treba, i da će mašinama da se zemljom nadvisi nasip! Dakle, još su tražili da se povuku ljudi.

Suština moje uloge je da autoritetom gradonačelnika građanima ulijem sigurnost i sprečim širenje bilo kakvih glasina ili neposlušnost. Pogotovo što sam na toj funkciji 10 godina i gotovo sve ljude poznajem, i sve direktore i načelnike sam ja postavio. Zato smatram da je smenjivanjem mene i svih nas iz štaba dodatno ugrožena bezbednost građana u Šapcu, pogotovo što je potom u prvo vreme štab pravljen samo od aktivista SNS.

I dalje je, ipak, čudno da, ako već niko nije vršio pritisak na vas, Vi podnosite ostavku na mesto gradonačelnika?! Šabac je značajan grad i prosto deluje kao veoma značajno mesto da biste se naprsno povukli sa mesta gradonačelnika.

- Možda sam prenaglo reagovao, ali sam u tom trenutku mislio da je to ispravno. Ali, ja i dalje imam većinu odbornika. Moja ostavka ne mora da bude usvojena. Sada mora da se zakaže sednica, pa da vidimo da li će imati većinu da me smene, a neće.

Podnošenjem ostavke sam hteo da sprečim i najmanju mogućnost da se čitava situacija zloupotrebi za neko „spontano okupljanje naroda“, pa da se na talasu smene sa mesta šefa Štaba za vanredne situacije izdejstvuje i „spontana“ smena gradonačelnika.

Kada će biti sledeća sednica Skupštine grada?

- Pošto sam ostavku podneo 19. maja, sednica mora da se održi u roku od 30 dana, dakle, najkasnije do 19. juna.

Šta će biti vaš stav na toj sednici? Hoćete povući ostavku, predložiti nekog novog?!

- To ću sada videti sa saradnicima. Ukoliko mi se sve ne bude smučilo, možda ću i povući ostavku. Mi i dalje imamo stabilnu većinu, i to već godinama. Konkretno – u koaliciji koju čine Zajedno za Srbiju, Zapadna Srbja i DS imamo 45 od 69 odbornika. Dakle, ne postoji način da smene vlast. Mada, sada je pitanje da li će uvesti privremene mere pod nekim izgovorom...

Sada kada se situacija malo smirila, da li Vas je kontaktirao neko iz državnih organa, državne uprave, da se razjasni pitanje smene sa mesta komandanta Štaba za vanredne situacije?

- Lokalni miševi koji su zaposeli moju kancelariju još u vreme poplava, još uvek ne izlaze iz moje kancelarije. Već danima, 24 sata, dakle i sada dok pričamo, lokalni članovi SNS imaju takozvani Štab za vanredne situacije sa lažnim pečatom i sastanče.

Već danima, 24 sata, dakle i sada dok pričamo, lokalni članovi SNS imaju takozvani Štab za vanredne situacije sa lažnim pečatom i sastanče... Napravili su pečat koji u središtu ima grb Republike Srbije, sa sve orlom i krunom. Originalni pečat stoji kod mene i imam ga samo ja, a na njemu se nalazi grb grada Šapca!

Na osnovu čega tvrdite da imaju lažni pečat?

- Ma, napravili su pečat koji u središtu ima grb Republike Srbije, sa sve orlom i krunom. Originalni pečat stoji kod mene i imam ga samo ja, a na njemu se nalazi grb grada Šapca!

Ako je reč o lažnom Štabu za vanredne situacije, zbog čega niste reagovali?

- Mediji su za mene bili zatvoreni. Ipak, ni sam nisam hteo da dižem prašinu. Idem na to da sačekam da se ukine vanredno stanje u Šapcu, koje je još uvek na snazi, kao i u Sremskoj Mitrovici. Šapcom već kolaju priče kako sam ja uhapšen, da sam u 29. novembru i ne znam šta...

Koji će Vaši dalji postupci biti?

- Čekam da vidim na koji način će da obrazlože moju smenu sa mesta Šefa štaba za vanredne situacije, kada tako nešto uopšte nije moguće po zakonu. Ne mogu pravno ni da donesu rešenje kako su imenovali ovaj lažni štab. Sad čekam da se ukine vanredna situacija i da se vidi ko je odgovoran.

Zašto je saslušan predsednik opštine Krupanj ili Obrenovac, a ne i predsednik opštine Koceljeva koji se uvažava s Vučićem?

- Imate saslušanje predsednika opštine Krupanj. Pravo je pitanje koliko predsednik opštine može biti odgovoran što se pojavila bujica i odnela kuće? Ali, on je iz SPS i zbacio je SNS iz koalicije pre mesec dana.

Sada sam navodno ja nesavestan, a Šabac je u poređenju sa drugim teško pogođenim mestima, poprilično suv grad!

Onda imate Koceljevu u kojoj je predsednik opštine Veroljub Matić, koji se međusobno uvažava sa Vučićem. On je imao poplavu, ali njega ne saslušavaju. Zatim je saslušan predsednik opštine Obrenovac, a nije Siniša Mali. Ali, informativni razgovor nije ništa strašno i sam sam tražio da se istina utvrdi.

Komandant štaba samo sprovodi ono što mu govore iz "Srbijavoda" i to sam i uradio

Ja jesam formalno komandant štaba, ali suštinski komandu imaju ljudi iz "Srbijavoda", iz sektora gazdovanja vodama. Oni su ti koji nalažu mere, a ja ih samo sprovodim. Tu nema mnogo razmišljanja, niti se ja uobražavam da kao komandant Štaba delim pamet. Prema Zakonu o vodama jasno se kaže da je za vodotoke prvog reda, u koje spada Sava, nadležan direktor Srbijavoda, i on je rukovodilac odbrana od poplava! Dakle, ja od četvrtka uveče slušam šta mi govori direktor Republičke direkcije za vode Miodrag Pješčić. Uz njega tu je bio i gospodin Puzović, direktor „Srbijavoda“, a tu je bio i gospodin Marić koji je direktor vodoprivrednog centra „Sava“. Oni su meni diktirali šta da se radi. Recimo, na određenu lokaciju postaviti 15.000 držakova s peskom; za to je potrebno toliko ljudi, toliko tehnike i slično. Na osnovu toga ja dalje izdajem komande predsednicima mesnih zajednica, hitnoj pomoći gde da stacionira vozila, kontaktiramo načelnika Policijske uprave Šabac da se zaustavi saobraćaj na putu, dajemo naredbu da se obezbede šleperi za prevoz peska... Dakle, ja sam doslovno sprovodio sve kako mi je rečeno da se radi od čelnih ljudi iz „Srbijavoda“ i iz Direkcije za vodu.

E, sad, da li su oni meni govorili jedno, a stanje na terenu je bilo drugo, ne znam. Ali, mislim da u takvoj situaciji i ja, i premijer i svi drugi trebalo bi da slušamo šta nam kažu stručnjaci „Srbijavoda“ koji su po zakonu zaduženi za odrabnu od poplave.

Mi smo vanredno stanje uveli u sredu, 14. maja. Od tog trenutka mi smo sprovodili Plan odbrane od poplave koji je donet u skladu sa Republičkim planom odbrane od poplava i tu nema nikakve improvizacije.

Razgovarao Milan Dinić