"Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje" i druga Srbija

Biljana Kovačević Vučo, u ime JUKOM-a, i Sonja Biserko, u ime Helsinškog odbora u Srbiji, podneli su krivičnu prijavu protiv Dobrice Ćosića, zbog "izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje". Diskriminisana rečenica, iz njegove knjige "Vreme zmija" (str. 211), glasi: "Taj socijalni politički i moralni talog tribalnog varvarskog Balkana uzima za saveznika Ameriku i Evropsku uniju protiv najdemokratskijeg, najcivilizovanijeg, najprosvećenijeg, balkanskog naroda - srpskog naroda".

"Mi smo imali ceo politički, policijski i vojni vrh pred Haškim tribunalom, a izostala je bilo kakva, čak i moralna osuda, onih ljudi koji su stajali iza toga i još stoje", objasnila je svoje motive Sonja Biserko. "Ovo je prilika da se skrene pažnja na nešto što Ćosić nije prvi put rekao negativno o Albancima, a to je govorio i o drugim narodima". I državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić, rekao je da "ima osnova da se posumnja da (Ćosić) širi rasnu i versku mržnju i da stavlja u superiorniji položaj jednu naciju u odnosu na drugu"1.

Osim zbog samoreklamerstva, u kome toliko uživaju, Biljana Kovačević i Sonja Biserko očigledno da sve ovo pokreću i kako bi sudskim gonjenjem još malo zagorčale život starom piscu. One valjda žele da demonstriraju da je ovo vreme kada tzv. druga Srbija, sa svojim advokatskim timovima, može sudski da kinji koga želi – čak i zbog jedne rečenice zapisane u dnevniku pre deset godina. Međutim, ako druga Srbija ima volje, strpljenja i resurse da vodi pravni rat protiv "patriotske Srbije", nije jasno zašto je ova, "normalna" Srbija toliko pasivna i ne preduzima ništa kako bi prestalo verbalno terorisanje koje nad ovom nacijom sprovode predstanici "druge Srbije"?

Zaista je neobično da se od svih advokata i, uopšte, pravnika, sa makar elementarnim osećajem za nacionalno, nije našao ni jedan da podnese tužbu zbog "izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje" protiv raznoraznih "denacifikatora" i "modernizatora"? Primera za tako nešto ima mnogo. «Nije potrebno da kao neki biološki otpad zagadimo Evropsku uniju», kaže, recimo, Nikola Samardžić u jednom razgovoru za "Peščanik". "Šta će nam Evropska unija ako će ubice iz Rusije da kupuju kapital u Srbiji i da seju ovde svoj prljavi novac? (...) Šta ćemo u Evropsku uniju kada imamo dominantnu versku organizaciju (SPC – A. S) koju više ne predstavljaju duhovnici, intelektualci i isposnici, nego ratni huškači, lopovi i pedofili? (…) U tome je objašnjenje njihovog ustezanja ne samo da nas prime u svoje punopravno članstvo, nego i da nas tretiraju kao normalne ljude (…) Da li im je potrebno i naše smeće? Ja ne verujem"2. Ako je ona Ćosićeva rečenica "izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje", šta je onda tek ovo? Nazvati Srbe "biološkim otpadom" i "smećem", predstavnike ruske države "ubicama", a velikodostojnike SPC "ratnim huškačima, lopovima i pedofilima"? – zaista lep primer građanističke "uljudnosti" i "tolerancije"!

«Taj narod je", kaže za Srbe i Petar Luković, "neobrazovan, primitivan, on se ne kupa, (...) ništa ne pamti, ne zna za koga da glasa i kad glasa uvek glasa za pogrešnog, ne ume da čita (…). Odvratno mi je, odvratno mi je kad vidim ovaj narod»3. «Taj smrad krezubi, bezpari, bez posla, bez ičega, on ne voli ni pare, jer zna da ih nema, a ne voli ni Srbiju, jer ni nje nema, te velike Srbije, on voli samo svog Putina. Marš bre u pičku materinu!», takođe je uljudan i tolerantan Marko Vidojković4. «Narod je kolektivni kreten», postavlja svoju dijagnozu Petar Luković5. «Ja ne govorim o deset psihijatara, govorim o nekoliko miliona psihijatara, po dva psihijatra na svakog Srbina. Jedan da ga drži, a drugi da mu čekićem objašnjava kako treba da se ponaša»6. Da li u ovim iskazima ima bar jedan element za krivični prijavu zbog "izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje"?

Pošto su već Srbi takvi kakvi jesu, nije ni čudo da druga Srbija prema njima poziva na sve oblike nasilja. «Neće u Srbiji biti ništa bolje dok se ne zadime lomače svete španske inkvizicije!», kaže Nenad Prokić7. «Srbija nije imala svoj građanski rat", žali Nikola Samardžić, "kao srećnije nacije, koji bi doprineo pojašnjenju osnovnih nedoumica»8. Nije li možda i pozivanje na nasilje - špansku inkviziciju i građanski rat – krivično delo? I ne zaslužuje li ono makar privatnu prijavu zbog krivičnog dela pozivanja na nasilje?

Ali, zamislite da neko, recimo, podnese neku sličnu prijavu zbog krivičnog dela klevete protiv Dinka Gruhonjića, zbog njegovog čuvenog opisa Srbije, iznetog irskoj novinarki: "Teško je verovati da može da postoji takva koncentracija zla na tako malom prostoru"9. Ne bi li se sva novinarska udruženja EU i SAD podigla da jadnog Dinka zaštite "od nacionalističkog progona"? Šta bi se, takođe, desilo kada bi neko opis Republike Srpske koji daje Teofil Pančić - "gnusna državolika krasta", "perverzna tvorevina", "glomazna crkotina razjapljena nasred puta", "sramotni iscedak", "morbidna izmišljotina", "nastala putem zla i zarad zla"10 – pročitao kao uvredu čitave jedne (kon)federalne jedinice i svih njenih stanovnika, i tužio ga za "izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje"? Da li bi to bila "opravdana borba protiv govora mržnje", ili bi ipak to bilo "ugrožavanje elementeranih novinarskih sloboda"? I, da li bi se i vatreni poziv Sonje Biserko na "ukidanje Republike Srpske"11, mogao shvatiti kao "huškanje" i "poziv na nasilje" - jer se "ukidanje" RS doista ne može izvršiti bez velikog nasilja?

Verovatno bi se kao kleveta ili uvreda mogla shvatiti i izjava Latinke Perović, da se u Srbiji "dešava obnova ideologije fašizma i nacizma do nivoa pretenzija da on postane vladajuća ideologija"12. Fašizam u Srbiji vladajuća ideologija?! Uh, zaista ružna kleveta, i prema Srbiji i prema našoj javnosti. Ili izjava Pavela Domonjija, da je pitanje pred kojim Srbija danas stoji: "Hoće li Srbija biti pristojno uređena, građanska država (što valjda nije? – A. S), ili će Srbija biti rasistička, smrdljiva i primitivna balkanska močvara" (što valjda jeste?!).13 "Rasistička, smrdljiva i primitivna balkanska močvara" – baš karaktersitičan "drugosrbijanski" opis ove zemlje!

Šta tek da kažemo o mnogobrojnim uvredema na račun SPC i pravoslavih vernika – ima li i tu možda mesta za krivičnu prijavu zbog "izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje"? Tako SPC, kaže Staša Zajović, "osnivačica" Žena u crnom, navodno propoveda da "pravoslavni hrišćani smeju ubijati one koji nisu Srbi: zapovest `Ne ubij!` odnosi se isključivo na Srbe, a ne i na druge"14. Zaista neverovatno neistinita i neverovatno uvredljiva tvrdnja! A Svetlana Lukić, pak, veli da je "u Patrijaršiji (...) još uvek otvoren konkurs za prvo pristojno ljudsko biće»15?! Baš građanistički tačno i tolerantno! A na blogu B-92 "Kvirija", koji vode Predrag Azdejković i Boban Stojanović vidimo fotomontažu, u kojoj je glava patrijarha Pavla stavljena na telo neke razgolićene pevaljke16, ili karikaturu zlog derana koji mokri (očigledno, simbolički, po vernicima SPC – jer se ovaj blog zove "Srpski pravoslavni blog") sa potpisom: «A sad i malo svete vodice»17! Opet građanistički pristojno i uljudno, nema šta! Ali, takva vrsta "pristojnosti" zaista zaslužuje nešto više od javne osude.

Ovo je samo provizorni izbor uvredljivih izjava i napisa naših "drugosrbijanaca", od kojih bi se neki očigledno mogli kvalifikovati i kao "izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje". Naravno, predmet te mržnje nisu Albanci ili Hrvati, već Srbi, ali time valjda to krivično delo nije ništa manje? Svakako je dobro da u našem javnom govoru bude što manje nesnošljivosti i isključivosti, ali ta vrsta javne urednosti ne sme biti jednosmerna. Srbi, Srbija, pravoslavni vernici, žitelji Republike Srpske... takođe imaju pravo na zaštitu od uvreda, jednako kao i pripadnici svih ostalih etničkih i verskih grupa. Navika da se beskrajno ruži ova zemlja i ovaj narod jednako je rđava i štetna kao i navika da se uvredljivo govori o drugima.

Podnošenje privatne tužbe protiv Ćosića, zato, predstavlja značajan presedan u našem javnom životu. Od sada će se intelektualci čak i u knjigama morati držati "političke korektnosti". I dalje mislim da je kritika pred javnošću najbolji način zaštite od svih vrsta verbalnog nasilja. Ali, ne možemo imati dva aršina – jedan za Ćosića, a drugi za "drugosrbijance", jedan za vređanje Srba, a drugi za vređanje nacionalnih manjina. Ako "druga Srbija" tužbom Ćosića uvodi sud kao novo oružje u borbi protiv svih onih koji joj se ne dopadaju, onda treba da zna da se to oružje lako može okrenuti i protiv nje. U Srbiji je možda došlo vreme da se razmisli i o osnivanju svojevrsne Antidifamacione lige – udruženja koje će uporno i sistematski podnositi prijave protiv uvreda ili mržnje izrečene prema srpskom narodu. Ako prijava protiv Ćosića treba da igra ulogu predohrane da se slični "ispadi" sutra ne bi ponovili, onda nema razloga da se ne misli da i prijave protiv "drugosrbijanskih" verbalnih nasilnika neće imati neki efekat. Ako već neko hoće da se ide u tom pravcu, onda će se stvarno i ići. Ali, gde ima više razobručenosti i "prljavog jezika" - u "drugoj", ili u "normalnoj" Srbiji? I ko li će, onda, u tom sudskom preganjanju izvući deblji kraj?