Izbori, izbori, kosovki, vanredni – i gde su tu Hašimovi, Ramušovi i Vučićevi Srbi?

Imajući tu nesreću u sreći da žive tu gde žive u ovo doba kada se nepromenljive granice u Evropi brišu istovremeno dok se one u Jarinju i Brnjaku učvršćuju, i kada svi Evropljani uživaju u blagodetima slobode kretanja, osim onih sa pasošima Koordinacione uprave za KiM koji ne mogu ni u EU niti svojim kućama na Kosmetu, na način na koji im drugi nameću (EU, BG i PR) za njihovo dobro a koji im svakodnevno sve više komplikuje život do besmisla, zahvaljujući blagodetima takvog života, moji sugrađani u poslednjih pet godina su imali pravo da glasaju na 8 različitih izbora. Kada se tu dodaju drugi krugovi ili ponavljanje lokalnih izbora i za gradonačelnika Severne Mitrovice broj njihovog pojavljivanja na biračkim mestima raste do neverovatnih 12 puta.  S’  tim da nas u narednih nekoliko meseci već čekaju novi lokalni izbori na Kosovu, i ne bi me iznenadilo da novokrunisani predsednik reši da je sazrelo vreme za nove vanredne parlamentarne izbore.

Izgleda da mi ovde živimo rimsku maksimu “hleba i igara“ na savremeniji i sofisticiraniji način, bez gladijatora i lavova, u malo drugačijoj areni, koji se zove “izbora i igara“ pa zahvaljujući toj stalnoj tenziji, mobilizaciji i ovde patentiranom “kolektivnom glasanju sa direktorom za ruku“ nemamo vremena da se bavimo realnim životom i problemima koji nas svakodnevno guše i opterećuju, već smo gotovo svakog dana u nekoj kampanji svojevoljno ili zato što su one tu oko nas pa ih ne možemo izbeći. Time smo prevazišli i ono što mali Alek radi sa svojom  večitom kampanjom, jer je kruniše vanrednim izborima svake dve godine dok mi ovde glasamo na svakih 150 dana. Verujem da je to utopija kojoj On teži i rado bi preslikao ovo što mi imamo ovde na ostatak krnje Srbije… Tako bi vladao doživotno, a možda čak postao i božanstvo.

No dobro! Vanredni parlamentarni izbori na Kosovu. Nakon krize vlade Ise Mustafe zbog ne ratifikacije razgraničenja sa Crnom Gorom, ne formiranja ZSO, ne dobijanja vizne liberalizacije i uz pojačani nacionalizam i sve konkretniju panalbansku ideju. Biće karakteristični po tome da je došlo do ponovnog ujedinjenja UČK koalicije Hašim (Kadri Veselji)- Haradinaj- Ljimaj,  koji računaju da na porastu polularnosti Haradinaja zbog zadržavanja u Francuskoj zbog poternice Srbije i njegovoj zaoštrenoj antisrpskoj retorici izvojevaju pobedu, po  koaliciji “umerenijih“ LDK – “AKR“ Bedžeta Pecolija –“Alternative“ Mimoze Kusari  koji će “uspostaviti potpunu kontrolu nad severnim delom zemlje“ ako pobede i samostalnog veliko-albanskog Samoopredeljenja Aljbina Kurtija kome ovoga puta ideju izgleda kradu svi, ali njegovu popularnost ne treba potceniti. I to bi bilo to u najkraćem što se Albanaca tiče. Nama kosmetskim Srbima je svejedno ko od njih pobedi jer će svakako stanje biti sve gore kao i srpsko-albanski odnosi opterećeni briselskim dijalogom koji će sigurno biti nastavljen.

Kad je reč o Srbima i njihovim listama tu je već reč o priči koja sigurno baca u senku i ovo veliko ujedinjenje OVK-a i već od mnogih viđenog premijera Kosova Ramuša Haradinaja. Tu je već, da prostite, ono … lud zbunjenog… Hašimovi Srbi protiv Vučićevih Srba (u prethodnom sazivu su bili zajedno), pa Vučićevi protiv Ramuševih Srba (iako je mali Aca isto bio Vučićev do skoro, a i Petković se povampirio) uz to da smo svi koji nismo za Vučićeve Ramuševi Srbi iako se oni bore protiv Hašimovih i Ramuševih Srba za to da oni budu deo vlade Ramuša Haradinaja a ne neko drugi, jer vlast i beneficije nemaju alternativu. A i glasanje za vojsku je poslednji veliki biznis na Kosovu. Zar nije zbunjujuće? Čak i nama koji kosvski problem pratimo svakodnevno?

Ako postoji čovek i politička opcija ili stranka koja je opstanku i budućnosti Srba na Kosovu u bilo kojim okolnostima nanela najviše štete i ugrozila čak i ona makar proklamovana prava koje je Ahtisari ponudio svojim planom, to je Slobodan Petrović i njegova Samostalna liberalna stranka.  U svom tekstu pred predhodne parlamentarne izbore na Kosovu sam detljano opisao zašto je bilo bolje saditi tikve sa đavolom nego praviti koaliciju sa njim. Da nije bilo njega i dalje bi postojala “nadgledana nezavisnost Kosova“ sa sve međunarodnim predstavnikom na čelu, Srbi bi imali rezervisana mesta u skupštini Kosova, svoj javni servis za teritoriju Kosova a da nije u sastavu javnog servisa RTK, i ono najvažnije odredba kosovskog Ustava koja kaže da u slučaju sukoba kosovskih zakona i Ahtisarijevog plana preovladava ovaj drugi. Pored toga dok je većina Srba bojkotovala izbore na Kosovu ova ekipa je razradila sistem krađe glasova do savršenstva. Sve ovo je dovoljan razlog da se pomenutom gospodinu sudi za veleizdaju, a ne da se on slobodno šeta po centralnoj Srbiji. Međutim, ko da mu sudi kad je ekipa oko AV na istom putu.

“Jedino Srpska“ ili “Srpska 2“ bez Jablanovića i Vulinovih poslanika, pojačana “preletačima“,  kadrovima koji su nepravedno osuđenog čoveka ostavili na cedilu kada je bilo najteže uliva takvu sigurnost da će za njih glasati samo onaj ko je lud ili onaj koga direktor povede za ruku.  Dobro, ne smeju se izuzeti i oni koji imaju lični interes da ovom šakom jada ovde vladaju ovakvi, koji je komplementaran sa interesima AV. Iako je jedinstvo preostalih Srba na Kosovu stvarno preko potrebno, ideja jedinstvene “Srpske liste“ je izgubila smisao onda kada su za prethodne parlamentarne izbore zajedno sa Petrovićem i SLS-om napravili zajedničku listu, što je gore nego da su sa đavolom lično dogovore pravili (Iako jesu potpisali koalicioni sporazum sa Hašimom, a onda i dali kvorum kada je postao predsednik. Sreća pa je on samo Zmija). Od verzije 1 “Srpske liste“ je ostalo sećanje nja njihovo beskrekorno jedinstvo, kao i na sve one koji su to jedinstvo oslikavali. Teško je ne setiti se Jablanovića , Petrovića, Mire Jevtić, 4 Vulinova poslanika manje poznatih imena, mnogo smena na čelu iste i tako bliže i dalje. Samo cinici ne primećuju zajedništvo . Ukoliko Ramuš Haradinaj formira novu vladu Kosova, i održi reč “Srpska lista“ će umesto da simbolizuje jedinstvo Srba na Kosovu boriti se da održi jedinstvo unutar SNS-a na KiM-u, teškom mukom.

Ova nova ili ona prva “Srpska lista“ je dokaz da se vlasti u Srbiji, odnosno novovaspostavljeni nadpredsednik Vlade tj. predsednik Srbije, budući Erdogan, sprda sa Srbima na Kosovu i da o njihovom opstanku brine kao o lanjskom snegu (iako se po njemu može slikati po nekim Feketićima), jer je izabrao  da nas stvarno predstavljaju najbolji među nama. Kad uporedimo ljude iz “Koalicije Povratak“ i ove nesretnike sa sve preletačima ostane jedino da zaplačemo od muke. Ali koliko su kvalitetni, na toj listi nije bilo mesta za Olivera Ivanovića. A i ono istina je! Nismo mi kao Albanci. Ramuš ubica po sopstvenom priznanju, će zahvaljujući kućnom pritvoru u Francuskoj biti premijer, ali zato za Olivera koji je neosnovano bio u zatvoru preko tri godine nema mesta na “jedinstvenoj“ listi jer su na njoj kvalitetniji, dokazaniji, uspešniji, obrazovaniji i kompetentniji. Da  Aleksandra Vučića (i njegove satelite) brine stvarno o budućnosti Srba na Kosmetu, a ne da samo time ispira usta u svojim one men show -ima državna lista na kosovskim izborima ne bi izgledala ovako.  Očigledno da su mu potrebni klimoglavci koji će za šaku eura i malo beneficija koje poslanička funkcija donosi prihvatati sva pogubna rešenja kao ona dosadašnja iz Brisela kojima AV plaća svoj opstanak na vlasti (ne više evrointegracije Srbije). Tako su i po takvoj direktivi iz Beograda omogućili da Hašim Tači postane predsednik Kosova. Tako će verovatno zbog ZSO-a prihvatiti i vojsku.

I za ovako tužnu, neki će reći i smešnu listu, čija je jedina svrha da za gospodara Vučića slepo izvršava njegove naloge, država (Srbija) će iskoristi sve oprobane mehanizme, kojima  su se već služili prethodnih godina koristeći zavisnost svih ovde od institucija Republike Srbije na Kosmetu da “ubedi“ što više radnika javnih preduzeća, škola, fakulteta, primalaca socijalne pomoći, pa čak i nezaposlenih da kolektivno glasaju za ove stručne, kvalitetne i pravno potkovane lokalne kadrove SNS-a i prilepke. Pretnje, ucene, isterivanje sa posla, dobronamerni saveti, glasanje sa direktorom, lažna obećanja.

Jablanović, Rašić i Slaviša Petković su prema nekim pričama su tzv. “Trojanski konji“ albanskih političkih elita ali i nekih zapadnih ambasada. Pouzdanost takvih informacija je uvek teško utvrditi, ali svakako su “mali igrači“ koji se bore da osvoje po jedan mandat. Njihovo delovanje nije ništa manje pogubno od napred navedenog dvojca ali pošto će glavni sukob biti na relaciji “Srpska“ – “SLS“ o njima ne bih trošio previše reči.  Na kraju krajeva istog tog Jablanovića zajedno sa sve tatom isti taj Beograd je selektovao za perjanice “Srpske 1“ zar ne?! Iako se sada baš trude da ga oblate.

Dolazimo do suštine. Javna je tajna da je glas srpskog poslanika za ukidanje nadgledane nezavisnosti Kosova vredeo milion evra, danas se čuju slične priče kada je reč i o glasanju za vojsku Kosova. Možda je tu uzrok zašto se ovoliko “kvalitetnih“ srpskih lista ovog puta prijavilo za izbore.Na svim listama sam video neke ljude koji su tu očigledno zbog svoje dobre namere da pomognu o(p)stanku zalutali, i na njih se ovo pisanije ne odnosi iako sam siguran da su oni zloupotrebljeni da bi privukli više glasova u korist nosioca lista , ali da nikada neće biti poslanici.

A kako stvari stoje ko god da od ovih odlučuje o vojsci kao i budućnosti Srba na Kosovu teško nama…

PS. Blago onim radnicima institucija Republike Srbije na Kosovu koji nemaju kosovsku ličnu kartu. Oni neće morati sa direktorima na glasanje jer je ovoga puta to jedino moguće samo uz KS ličnu kartu…