Početna strana > Rubrike > Politički život > Izlaganje na sednici Skupštine o KiM (2) – Da li u britanskom parlamentu postoji jedan poslanik koji bi prihvatio nezavisnost Foklanda? Šta biste Vi kao opozicionar rekli za vlast koja je potpisala Briselski sporazum?
Politički život

Izlaganje na sednici Skupštine o KiM (2) – Da li u britanskom parlamentu postoji jedan poslanik koji bi prihvatio nezavisnost Foklanda? Šta biste Vi kao opozicionar rekli za vlast koja je potpisala Briselski sporazum?

PDF Štampa El. pošta
Đorđe Vukadinović   
utorak, 13. septembar 2022.

Žao mi je što nisam dobio priliku odmah da odgovorim. Ipak, sada, srećom mogu da izvučem nekoliko poenti.

 Bez obzira na to što ste se vi, gospodine Vučiću, verovatno trudili da ostavite utisak tolerantnosti, ja neću odgovarati na ono što je, rekao bih, ipak bilo neprimereno i nekorektno - napade i uvrede. Ovo je isuviše važna tema da bismo se vređali ili da bismo se neozbiljno i neodgovorno raspravljalli zarad prikupljanja poena za jednu ili drugu stranu, premda ste na moj račun izrekli mnogo toga neistinitog.

Zato hoću samo da ispravim dve činjenice, odnosno, reagujem na jednu neistinu i jednu poluistinu koje su izrečene. Dakle, u pitanju su stvari koje nemaju veze sa mnom ili kritikom mojih političkih prijatelja ili saveznika.

Prvo se tiče poluistine da su prethodna vlada i Borko Stefanović prihvatili aministrativni granični prelaz na Jarinju i Brnjaku. To je tačno. Međutim, postoji jedna dopuna tom podatku, a to je da je ova, vaša vlada, odnosno vlada ove većine, to implementirala, iako je obećavano suprotno. Dakle, implementirala je ova vlada i to uz velike otpore Srba i tadašnjih lidera Srba na Kosovu i Metohiji.

Imam pred sobom zaključak Vlade od 6. decembra 2012. godine, kog je potpisao predsednik Ivica Dačić, gde se govori o izradi tih prelaza. U tački 3 eksplicitno se kaže: "Vlada smatra da je postignut dogovor u skladu sa stavom Evropske unije o statusu neutralnosti i da ne prejudicira konačno rešenje statusa". Tu je i tačka 5: "Na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak neće biti naplate carina i drugih dažbina za robu namenjenu severnom delu Kosova i Metohije". A te carine se naplaćuju.

Druga izrečena stvar, koja je još opasnija i problematičnija, jeste vaše konstatovanje da je bilo upada ROSU i pre vašeg dolaska na vlast i naveli ste jul mesec 2011. godine. Da. Ali to je bio jedini slučaj i znamo kako se to po njih loše završilo, gospodine Vučiću. Dakle, hoću da kažem da je to činjenica, sviđalo se to vama ili ne. O odgovornosti prethodnih vlasti možemo govoriti i ovako i onako, a ja stvarno nisam neko ko će to da brani. No, činjenica je da tada ROSU, odnosno prištinski specijalci, nisu mogli ovako da vršljaju po Severu.

Vi kažete kako ste sada mnogo ojačali državu, i vojno i ekonomski i politički. Pa, kako smo je ojačali kada nam se sada svako malo, svakih nekoliko nedelja, dešavaju ovakve stvari? Vi dižete borbenu gotovost, prave se specijalne emisije po televizijama, pa se maltene čini kao da je počelo ratno stanje, a onda se povučemo. Potom vi najavite neke kao oštre mere, koje ćete saopštiti ne zna se kada, pa onda to opet prolongirate. To je prosto činjenica.

Da pred sobom imate Vladu koja je potpisala sporazum poput Briselskog i onda se ispostavi da šest tačaka, odnosno sve što se tiče Srba iz tog sporazuma, nije ispunjeno, a vlast neka je primenila sve što je bilo do njih – šta biste rekli? Zar ne biste grmeli ovde toliko da se niko drugi ne bi mogao čuti od vas?

Evo, ja vas gospodine Vučiću, najljubaznije pitam, a zaista sam bio najkorektniji mogući - šta biste vi, lično vi, nekada, kao predstavnik, ili šef i lider opozicije rekli na takvu situaciju? Šta biste vi rekli za Briselski sporazum? Ne vi onaj nekadašnji, pa da kažete: "Ja sam se promenio" (mada i to može da stoji kao pitanje), nego vi, ovakav kakav ste sada. Da pred sobom imate Vladu koja je potpisala sporazum poput Briselskog i onda se ispostavi da šest tačaka, odnosno sve što se tiče Srba iz tog sporazuma, nije ispunjeno, a vlast neka je primenila sve što je bilo do njih – šta biste rekli? Zar ne biste grmeli ovde toliko da se niko drugi ne bi mogao čuti od vas?

 (Uzvratiću vam kompliment i kažem da ste vešt govornik – ali, naravno, imate i sve moguće resurse, čime se još pojačava efekat tih vaših govora, a i teško je dobiti priliku da vam se odgovori.) Dakle, šta biste vi rekli? Kako biste vi grmeli? Kako biste ih nazivali - da li izdajnicima ili nesposobnjakovićima, sami odaberite izraz - da šest godina neki sporazum stoji potpisan, a da ste od svih tačaka vi, odnosno vaša vlada, ispunili sve, a ovi drugi ništa?

Vi ste, gospodine Vučiću, 25. avgusta 2015. godine čestitali građanima Kosova i Metohije posle, uslovno rečeno, drugog Briselskog sporazuma, sporazuma sa Isom Mustafom. Citiram vaš tvit: "Mislim da naš narod na Kosovu i Metohiji ima razlog za zadovoljstvo. Postigli smo dobre sporazume. Večeras se uspostavlja Zajednica srpskih opština". To su vaše reči tog 25. avgusta 2015. godine, da se uspostavlja Zajednica srpskih opština, a Marko Đurić je tada izrekao ono čuveno 5:0, odnosno kako smo ih "pobedili sa 5:0".

Sada je 2019. godina, što znači da je od tada prošlo još malo pa četiri godine. Nema ni Z od Zajednice srpskih opština. Naravno da su za to odgovorni oni. Ali, moram da vas pitam - zar nema i vaše odgovornosti za to što je do toga došlo? Zar ne bi bilo u redu da, na neki način, samokritički kažete: "Pogrešio sam", "Prevarili su me", ili, pak: "To je cena koju moramo da platimo"?

Bez obzira na sve razlike među nama, nemojmo, gospodine Vučiću, da nam se dogodi da ta “Zajednica sprskih opština” na kraju bude neka vrsta kompenzacije za pravno-obavezujući sporazum.

Bez obzira na sve razlike među nama, nemojmo, gospodine Vučiću, da nam se dogodi da ta “Zajednica sprskih opština” na kraju bude neka vrsta kompenzacije za pravno-obavezujući sporazum. Prosto vas pitam, skrećem pažnju i prijateljski upozoravam da ne dozvolite da nam nešto – što je njihova stara, neispunjena obaveza – ponude, to jest, bude ponuđeno kao kompenzacija za potpisivanje pravno-obavezujućeg sporazuma.

I drugo. Vi ste ovde puno i efektno pričali o mnogo toga. Ali, ja nisam čuo, ili barem ne dovoljno jasno, o tome da li postoji šansa i pod kojim uslovima je Srbija spremna da prihvati stolicu za "Kosovo" u Ujedinjenim nacijama.

Šta može biti kompenzacija za priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije? 

Izjave koje ste vi, pa i gospodnin Dačić, davali tim povodom su uvek malo neodređene. Vi kažete: "Mi nećemo bez ikakvog dogovora...", "Mi nećemo da priznamo jednostavno proglašenu nezavisnost, ako ne dobijemo neku kompenzaciju". Šta može biti kompenzacija za priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije? Šta može biti kompenzacija? Da li je ova podela, odnosno ovo razgraničenje, da li je možda to kompenzacija?

Dakle, najdobronamernije kažem, ako smo pogrešili kao država, odnosno vi kao vlast, jednom - nemojte da pogrešimo ponovo. Možemo se mi prepucavati. I vi možete vrlo efektno, uz medijske resurse koje imate, odgovornost prebacivati na opoziciju. Ali mi ovde pričamo o severu Kosova, gospodine Vučiću. A činjenica je da niti su Srbi na Severu KiM pre bili ovako nemoćni kao što su sada, niti je ROSU mogao ovako da vršlja, niti su naše pozicije bile ovoliko loše.

Niti su Srbi na Severu KiM pre bili ovako nemoćni kao što su sada, niti je ROSU mogao ovako da vršlja, niti su naše pozicije bile ovoliko loše

Ja ne sporim moguće dobre namere onih ovde koji su potpisali ili podržali Briselski sporazum. No, zar se, tokom svih ovih godina, nisu stekli uslovi da kažete svim "prijateljima" Srbije, kao što ste i najavljivali više puta: "Dosta je bilo! Nema smisla da se na ovakav način odnosite prema jednoj suverenoj i nezavisnoj državi". Na kraju krajeva, pričate o silnim prijateljima, a kao što vidite, kada u ključnim stvarima treba podržati Srbiju, onda tih prijatelja, bar ovih evropskih prijatelja, nešto i nema. Ostaju ovi ruski, ali njihov je uticaj, naravno, limitiran.

Zašto se stiče utisak da, kao da ste ovde, svesno ili nesvesno, pripremali ljude i javnost – na šta? Na kompromis. Da, ali koji kompromis? Kao da su se svi, ili barem većina govornika uz retke izuzetke, trudili da objasne kako otprilike Kosovu nema spasa, da ne možemo da ga sačuvamo, a, to su vaše reči: "Neće nam dati ništa, čak nam ni podelu ne daju". I za to ste okrivili neke neodgovorne faktore u zemlji i inostranstvu.

Da li je zaista moguće, najpre da je da je to platforma, koju nismo čuli - da je plan razgraničenje? Ivica Dačić, čije izjave imam ovde, doslovno jednog dana, 19. februara, kaže: "To jeste platforma", a onda 20. februara kaže: "Razgraničenje s Kosovom nije zvaničan predlog, nego ideja državnih zvaničnika". U dva dana, dve različite izjave. Da li je to zaista naš predlog? Da li je to tajni plan? Ili nije? Uostalom, vi ste rekli da su taj "plan" odbili i građani Srbije, misleći verovatno na rezultate anketa, a s druge strane, da javnost i međunarodni faktori ne prihvataju podelu.

Ako se reši problem Kosova i Metohije na način na koji to hoće zapadni deo međunarodne zajednice, odmah će nam otvoriti pitanje Republike Srpske. I vi to znate, verovatno, jednako dobro kao i ja

Kada sam rekao: "Ne branimo mi Kosovo, nego Kosovo brani nas", na to se ovde niko nije osvrnuo. Ali to nije bila samo fraza. Zašto? Ne samo iz simboličkih, istorijskih i svih mogućih razloga i značaja Kosova i Metohije za srpski narod i srpski identitet, nego i iz vrlo realnih, praktično-političkih razloga. Ako se reši problem Kosova i Metohije na način na koji to hoće zapadni deo međunarodne zajednice, odmah će nam otvoriti pitanje Republike Srpske. I vi to znate, verovatno, jednako dobro kao i ja. Pa, nije li onda bolje da zategnemo ovde u granicama svojih mogućnosti, ne lupajući u ratne bubnjeve, ali ne popuštajući i ne dozvoljavajući da damo više nego što se mora‚ ne pristajući na to?

Da li vi verujete da postoji ijedan poslanik u britanskom parlamentu koji bi prihvatio nezavisnost Foklanda – i ili Malvini – od britanske krune? A šta znači Kosovo Srbiji, a šta su Foklandi za Veliku Britaniju?

Da li vi verujete da postoji ijedan poslanik u britanskom parlamentu koji bi prihvatio nezavisnost Foklanda – ili Malvini – od britanske krune? A šta znači Kosovo Srbiji, a šta su Foklandi za Veliku Britaniju? Bez obzira na sve razlike, nijedan jedini bitanski poslanik ne bi to prihvatio. A kod nas se, pod različitim izgovorima, zapravo provlače, a i ovde smo ih čuli i juče i danas, predlozi kako je Kosovo i Metohija balast kojeg se treba osloboditi.

Dakle, završavam: Da li je Rezolucija 1244 na snazi? Da li je ova skupštinska rezolucija od 13. januara 2013. godine na snazi?

I, o čemu ćemu mi ovde glasati, na kraju krajeva? Da li postoji neki dokument o kojem se glasa, ili samo glasamo o vašem usmenom izveštaju? Da vam nećemo, možda, ovim glasanjem dati opet zeleno svetlo i mandat za neke dalje pregovore na osnovu platforme za koju niko od nas nije čuo, niti srpska javnost zna šta se u njoj nalazi? Znači, teoretski, moguće je unazad podržati izveštaj o prethodnom radu, ali ne shvatam da to može biti i mandat za buduće aktivnosti i buduće pregovore.

Hvala.

Videti još:

Đorđe Vukadinović: Pre 2012. i Briselskog sporazuma ROSU nije mogao ovako da vršlja po severu KiM; Da li još uvek važi da svako rešenje za KiM mora biti u skladu sa Ustavom i Rezolucijom 1244?

Đorđe Vukadinović: Nisam oslobodio Fljoru Brovinu i znam šta piše u Miroslavljevom Jevanđelju – ali ne znam da li za Vučića još važi Ustav Srbije i Rezolucija 1244, kao ni o čemu se, zapravo, u skupštini glasalo

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner