Јелена Милић – Целог живота се борим да Србија буде 51. држава САД. Руси и Милорад Додик тренутно Вучићу највише раде о глави

Ђорђе Вукадиновић: Било је разних гостију у овим емисијама, са некима сам се слагао скроз, са већином донекле, а било је и оних са којима се нисам слагао. Али ово ће бити емисија у којој први пут имам госта, тачније гошћу – са којом се практично не слажем ни око чега!

Дакле, мислим да ћемо тешко наћи једну или две ствари око које се можемо сложити. Можемо се сложити око тога који је данас дан, колико је сати, какво је време, али око тема оних о којима иначе разговарамо у овим емисијама и о којима ћемо сада разговарати – скоро никакве сагласности нема. Мој и ваш вечерашњи гост је Јелена Милић, директор Центра за евроатлантске студије.  

(...)

Ђорђе Вукадиновић: Да ли мислите да ће Србија ући у НАТО?

Јелена Милић: Сматрам да у наредних пар година, од тренутка када се формализују односи са Косовом, Србији треба пар година да се консолидује  и да види на коју ће страну у спољнополитичком смислу. За почетак, би било идеално да се „прешалта“ и буде земља као што су Финска или Шведска, са транспарентнијим буџетима, са бољом сарадњом са НАТО и да учи позитивна искуства (...) Чини ми се да власт довољно не промовише све добре ствари које ради, а да опозиција то идеално користи.

(...)

Мислим да је управо улога и цивилног сектора и такозване самопроглашене „прогресивне опозиције“ да коригује власт и да је усмерава да буде конзистентнија. И то је уствари простор који недостаје. Имајући у виду колико, чак ни гомила тинк-тенкова и организација цивилног друштва који се баве европским интеграцијама, колико је ћутљива на елементарне ствари у вези тога и колико је опортуна и проруски оријентисана такозвана демократска опозиција. (...)

Ђорђе Вукадиновић: Ви сте негде, заправо, више пута рекли да су Вучићу тренутно највећи проблем Руси и Милорад Додик и да му они раде о глави?

Јелена Милић: Политички му тренутно највише раде о глави. Ако је искрен у ономе што жели – да Србију фокусира на мир, на регионалне интеграције, на европске интеграције, тренутно су му Руси и Милорад Додик међу највећим непријатељима.

(…)

Ђорђе Вукадиновић: Имам  утисак да сте ви одскора, такорећи,  омиљени аналитичар Александра Вучића...

Јелена Милић: На основу чега сте то закључили?

Ђорђе Вукадиновић: Зато што сте ви једна од ретких које он позива у емисије и ко има прилику да разговара са њим. Друго, са колико уважавања говори о вама. И на крају крајева, по томе како он на један, по мени, заобилазан, лукав, ја бих рекао – и перфидан начин, заправо, заговара ставове који нису далеко од ваших. Да ли имате осећај да он, у суштини, није толико различит од вас по питању евроатлантских интеграција Србије, али да се због свог бирачког тела мало „фемка“ и суздржава да каже шта мисли?

Јелена Милић: Мислим другачије и мислим да је различит од мене. Он као председник Србије има право да има четири или пет опција на које игра. И ако је у једном моменту приметио да је једна од тих опција оно за шта се Центар за евроатлантске студије свих ових година јавно и отворено залагао, не видим да је то сада нити приближавање Центра за евроатлантске интеграције претерано Вучићу, нити Вучићево потпуно приближавање ставовима Центра за евроатлантске студије. Али јесте нека врста легитимизације те опције и мислим да је био задњи час да се тако нешто деси. (...)

Ђорђе Вукадиновић: Ви, за разлику од неких других, нисте несклони идеји о „разграничењу“ Александра Вучића, не бежите од неке врсте поделе или „корекције граница“ између Србије и „Косова“...

Јелена Милић: Не бежим и трпим реперкусије због тога...

Ђорђе Вукадиновић: Ево видите, опет сте негде на Вучићевим позицијама (...)

Јелена Милић: Не знам шта је био циљ. Да ми импутирате и да ме унаказите у јавности тиме да ја подржавам Вучића? Подржавам оно што наслућујем као политику покушавања везивања Србије за евроатлантски свет... Ја се целог живота борим да Србија буде 51 држава САД. Тамо је све најбоље... ја овде видим тренд у последњих пар година и тај тренд подржавам.

Ђорђе Вукадиновић: Ја овде имам гомилу ваших изјава и цитата који кажу овако: „Спремност Вучића на дијалог у Бриселу је највећа храброст и патриотизам“ (9. новембар 2018.), „Није време сад за протесте, финализација преговора са Приштином требало би да има приоритет“, „Мудро је што Вучић није отворио све карте у преговорима о Косову“... па онда упозоравате Вучића на опасност која му прети од Русије и Додика итд. Хоћу да кажем да скоро у свакој од ових изјава ви браните и хвалите Вучића, а критикујете опозицију. Можда сте ви у праву, није забрањено критиковати опозицију, нити подржавати Вучића. Али то је просто чињеница и не знам зашто се због тога љутите. Дакле, враћам питање: „ Да ли грешите ви или господин Лазански? Да ли Александар Вучић обмањује вас или  господина Лазанског? Или своје русофилно јавно мњење? То је моје кључно питање.

Ђорђе Вукадиновић: Да ли грешите ви или господин Лазански? Да ли Александар Вучић обмањује вас или  господина Лазанског? Или своје русофилно јавно мњење? То је моје кључно питање

Јелена Милић: Начин деловања господина Лазанског у Српској јавности је дискутабилан и ја то не кријем. Ми се методолошки, принципијелно и вредносно разликујемо. Али ја подржавам јер видим промену тренда и не бих била аналитичар ни патриота да не констатујем оно што ја видим као национални и државни интерес државе Србије – а то је да се повеже јаче са Сједињеним Америчким Државама. (...) Дакле, да одговорим:  не мора (Вучић) нужно да лаже ни мене ни Лаазанског, јер он је у позицији да може и мора да игра и на црвено и на црно...Он ће можда за нешто да се одлучи ако буде више нас који на ту сграну будемо гурали. (...)

Ђорђе Вукадиновић: Ако сам добро разумео, Ви, заправо, хоћете да кажете – хајде да му помогнемо, па ако нас европејаца и евоатлантиста буде довољно, можда ћемо успети да га преузмемо од Лазанског и од Милорада Вучелића.  

Јелена Милић: Не отимам се са Лазанским и русофилима око Вучића, али видим позитиван тренд

Јелена Милић: Ма, не њега. Него да подржимо јачање и пут Србије ка политичком западу. Зар је то толико компликовано схватити?

Ђорђе Вукадиновић: Није. Али онда кажите то на прави начин. Овако испада мало као она девојка око које се отимате Ви и Мирослав Лазански да је изведете на прави пут.

Јелена Милић: Не ја се апсолутно не отимам о делове....

Ђорђе Вукадиновић:... Вучићевог тела?

Јелена Милић:... не, него о делове Вучићеве политике која допушта да Ана Брнабић узме орден од Додика, исти онај орден којим су одликовани осуђени ратни злочинци. (...) Али, понављам, не бих била ни добар аналитичар ни грађанин ове земље да не препознајем шта је  господин Вучић урадио у последње време, фискалну консолидацију, тешке  политичке одлуке (неке од њих сам навела), јачање сарадње са НАТО, говор „не“ Русима за многе ствари – све то стоји. (...)

Целу емисију „Црно бели свет са Ђорђем Вукадиновићем“ можете погледати овде:

(НСПМ)