Početna strana > Rubrike > Politički život > Katastar ruši legalizaciju?!
Politički život

Katastar ruši legalizaciju?!

PDF Štampa El. pošta
Svetlana Nikolić   
utorak, 02. maj 2023.

Za potrebe novog kruga legalizacije koja je u najavi u RGZ-u je za 4 miliona eura iz kredita Svetske banke, nabavljen novi satelitski snimak! S obzirom na više stotina hiljada predmeta u katastru, uglavnom bespravnih objekata i suvlasničkih parcela na  kojima se tokom minulih godina nije odmaklo u legalizaciji, ovi objekti i u novom krugu ostaće ispod “radara“! RGZ danas posluje kao velika interesna kompanija, van pravnog sistema, po instrukcijama vrha režima, Svetske banke i NALEDA-a.?! Katastar je kao bastion, nedostupan! U toku je i gašenje pojedinih katastarskih službi! Ako se po pitanju interesovanja građana izuzme zakon o legalizaciji iz 2003, i kasnije još četiri zakona koji su najavljivali masovnu legalizaciju bespravne gradnje, sa velikom nadom dočekan je Zakon o ozakonjenju 2015. Ovaj zakon je bio atraktivniji od prethodnih jer se država odrekla sredstava na ime naknada za građevinsko zemljište, pa su izdaci na ime taksi gotovo simbolični. Uz određene uslove i svojinski osnov, gromoglasno je predstavljeno da će samo objekti “vidljivi na satelitskom snimku 2015 godine“, biti ozakonjen! Za buduću gradnju, mimo redovne procedure, zakon je predviđao obustavu radova i rušenje.

 I dok su mali investitori poverovali da će ovim zakonom rešiti dugogodišnji problem, u nadlažnom sekretarijatu u srpskoj prestonici se valjao krupan biznis! Zakon koji je uz povlašćene uslove trebalo masovno da ozakoni objekte izgrađene do 2015.i bezuslovno stavi tačku na divlju gradnju, drugačije se “čitao“ u praksi. Po sistemu dlake u jajetu, u oblasti u kojom decenijama vlada haos odlagano je rešavanje hiljade predmeta tzv. malih investitora. Pod drugim aršinima istovremeno, po ubrzanoj proceduri i povlašćenim uslovima ozakonjivane su višespratnice koje po ranijim ni novim propisima nisu ispunjavale uslove kao i objekti koji su za potrebe tržišta nicali preko noći i posle 2015.! U srpskoj prestonici poslednjih godina osvanulo je na stotine hiljada kvadrata uz višestruko kršenje propisa i na uštrb gradske kase. U Srbiji danas ima 2,5 miliona bespravnih objekta. Od 2003. kada se izlazilo sa cifrom od milion bespravnih objekata, do danas je rešeno oko 400 000 zahteva.Načinom na koji se dve decenije rešavala bespravna gradnja, najmanje se odmaklo u legalizaciji onih koji su gradili za svoje potrebe.

Polovinom 2021. A. Vučić najavio izradu novog zakona koji će doneti kraj mukama običnim smrtnicima.Tom prilikom primetio je da će masovna legalizacija omogućiti državi da naplati mnogo više poreza “jer će u poreski sistem ući dva miliona objekata“, a građani će moći da prave “normalne kupoprodajne ugovore”.Rekao je da će se legalizacija sprovesti po “automatizmu“, i da postoje "problemi u strukturi sistema, kako da se to izvede”.

Imajuću u vidu dosadašnji rad uprave i sudova,nedostatak svojinskih akata i višegodišnju blokadu katastra pitanje je da li osim deklarativne namere aktuelne vlasti, postoji realniji osnov za rešavanje statusa bespravne gradnje? Nadrealna je i projekcija datuma,po kojoj će legalizacija masovno biti završena do kraja 2023.

Nekadašnji državni sekretar Ministarstva za građevinarstvo i infrastrukturu, dipl. ing. arh. Milan Miljević, kaže da legalizaciju treba sprovesti po što kraćem postupku.

-Ukoliko postoji kršenje zakona jer je neko gradio pre 20-30 godina,investitori ne mogu da snose posledice trajno.U najvećem broju slučajeva to su objekti građeni za vlastite potrebe,ali su van pravnog poretka, nemaju tržišnu vrednost. Njihovi vlasnici decenijama trpe štetu, a to je period kada zastarevaju i najteža krivična dela. 

Smatra da je “nelegalan“ samo objekat kome je u toku gradnje izdato izvršno rešenje o rušenju. ”A ne da država nečinjenjem dozvoli gradnju, a onda to retroaktivno proglasi nezakonitim. Neka se formiraju komisije,izvrši popis i utvrdi vlasništvo,da država i građani imaju koristi“.

Na pitanje da je to izvodljivo s obzirom na nerešene imovinske odnose i spornu evidenciju katastra nepokretnosti, kaže da su činjeni veliki propusti. 

-Prihvatali smo ideje Zapada koje oni u sopstvenim zemljama nisu primenili i niko u regionu! Ukinuli smo Zemljišnu knjigu i ostao nam je samo katastar, koji nema znanja ni ovlašćenja da utvrđuje svojinu,već samo da evidentira podobne ispave, i pošto nema ko da utvrđuje vlasništvo osim sudova u skupim parnicama predmeti se gomillaju. RGZ raspolaže satelitima, ali vlada haos.Neka država plati geodetskim agencijama, neka zađu po Srbiji i reše problem, kaže Milan Miljević.

U Advokatskoj komori Srbije(AKS) ocenjuju da se legalizacija ne može spovesti potezom pera, jer postoje brojni postupci koji su u toku pred sudovima i katastrima.

-Problem je nastao ukidanjem zemljišnog suda i uvođenjem jedinstvenog katastarskog sistema koji obuhvata crtež, podatke zemljišta i nosioce prava. Ali za dvadeset godina od uvođenja tog sistema, u pogledu upisa prava nismo videli da ta stručnost u katastru postoji, tamo se uvek govori samo o crtežu i objektu, a najteži deo posla je rešiti imovinske odnose. Ne znamo da li bi za upis u katastar bili korišćeni samo satelitski snimci i da li bi legalizacijom bili obuhvaćeni svi objekti koji se u postupku ozakonjenja?! Ali masovna legalizacija “digitalizacijom“,kako to   najavljuju u RGZ-u mora biti urađena u dogovoru sa strukom, ocenjuje član UO AKS, adv.Tanja Arsić.

Kao primer dobro digitalizacije navodi Hrvatsku i Sloveniji gde su “digitalizovane stare zemljišne knjige,prikazan pregledan i jasan sistem, koji dokazano dobro funkcioniše više godina i decenija unazad“..

-Nismo protiv digitalizacije, uz odgovarajuće programe,ali ne ovakve koje su radili It stručnjaci. Kod nas je problem i vlasnički list, zbog nedovoljne razumljivosti i tačnosti, čiju pretpostavku tačnosti sud u brojnim imovinskim sporovima ne priznaje.

 AKS je zahtevala je da se RGZ stavi pod nadzor resornog ministarstva. Pri Vladi RS je osnovana radna grupa za izmenu Zakona o upisu u katastar nepokretnosti, koja od formiranja nove vlade nije aktivna.Od strane AKS u javnosti je ukazivano na kršenje propisa i pravnu nesigurnost čiji je generator RGZ.

- Prilikom upisa, ne može da se primenjuje samo Zakon o postupku upisa katastra i vodova već i Zakon o upravnom postupku, po kome advokatima i strankama mora biti omogućen pristup kancelariji službenika katastra i uvid u spise! O kakvoj pravnoj sigurnosti govorimo, kada je to pravo danas uskraćeno? Stranka danas nema saznanja šta se dešava u njenom predmetu. Niti svi građani u Srbiji poseduju digitalne veštine da se mogu obratiti E- šaltreru ! Odgovori koji stignu E-poštom su tipski! RGZ ne reaguje, ne odgovara i ne postupa po urgencijama! Predmeti se gomilaju, vrata katastra u Srbiji su godinu dana zaključana!, ukazuje adv. Tanja Arsić.

Napominje, da kod nas ne postoje odgovarajući propisi o stvarnim pravima.  “ I ne postoji osnov da se poveruje da će legalizacija biti rešena na način koji iznosi RGZ, jer ništa što je do sada tamo urađeno nije urodilo plodom“.

-I kod jasne situacija, nakon pravosnažne sudske odluke ili rešenja, prilikom upisa nekog prava na nepokretnosti, tamo se dešavaju sulude stvari. Primera radi, kod prava službenosti normalno je da se upisuje kao teret kad je poslužno dobro, ali oni to upisuju kao teret i kod povlasnog dobra, što znači da ne prave razliku između prava i tereta! Kod jednostavnih situacija,upisa prava nakon sudskog rešenja, dešava se da upisom izvrše rokadu suvlasničkih udela za šta se po godinu dana čeka ispravka.Takve greške u zemljišnom sudu su bile nezamislive! Stalno podnosimo zahteve za ispravku, oni ne shvataju u čemu je problem?Ne znaju!

 Kaže, da se u katastru problemi po građane svakodnevno uvećavaju, jer se u toj ustanovi previše bave sobom! Donose se nove sistematizacije, pravilnici, direktive, formiraju grupe za “hitna dejstva“, pri čemu imaju stotine hiljada nerešenih predmeta, na hiljade katastarskih parcela u Srbiji, koje su pod blokadom godinama.

-U zemljišnim knjigama smo imali dvostranački postupak i nezavisnu sudsku vlast, u katastru upravni postupak gde službenici po hijerarhiji slušaju nadređene.To je ogromna razlika. Neshvatljivo je da direktor te ustanove, a što se tamo upravo dešava, direktivama menja odredbe pozitivnih propisa! U nadležnosti te ustanove je evidencija celokupne imovine države, javnih preduzeća, privatnih firmi i građana.A direktor ima diskreciona prava! Njegove direktive i pravila su veći izvor prava, nego sam propis! Ovako nešto nismo videli, zaključuje novosadski adv.Tanja Arsić.

Urušavanje katastra po meri NALED-a?

U sindikatu RGZ-a navode da niko ne zna tačan broj predmeta u katastrima! Kreće se od 450 000 (sa portala RGZ) do 1.200 000, s kojim je podatkom krajem 2022. izašao resorni ministar. Dok je na drugom stepenu, po žalbi u RGZ-u preko 30 000 predmeta. Broj građana koji snosi posledice nerešavanja predmeta daleko je veći.

 -Na drugom stepenu su predmeti sa kat. parcela gde često ima 30 -40 suvlasnika. Dok se predmet na drugom stepenu ne reši, nije moguće evidentiranje promena nijednog od suvlasnika na parceli.Najveći broj objekata koji nije uspeo da se legalizuje upravo je na suvlasničkim parcelama, s obzirom da su oni koji su gradili na na javnoj svojini, ne retko uspevali da nađu prečicu do ozakonjenja. Sa milion predmeta u RGZ-u, masovna legalizacija, pa i ona po “automatizmu“ nije moguća! Putevi legalizacije vode preko stanja na parceli i evidencije katastra, tu digitalizacija nije od pomoći !, ističe predstavnik sindikata “Nezavisnost“ Nebojša Pejčinović.

 Ocenjuje da je uvođenje digitalizacije 2015. bilo opravdano, jer je omogućilo lakši rad i sigurnost podataka.“Kasnije je instrumentalizovano u svrhu odliva sredstava za nabavku raznih softvera, što je dovelo do paradoksa: što više kredita od Svetske banke, to katastrofalnije stanje katastra“.

--Godine 2016. je prema podacima RGZ-a bilo 130 000 nerešenih predmeta, dok je u oktobru 2020. Zorana Mihajlović izašla sa cifrom od 720 000 predmeta. Ovaj broj se poklapa se izveštajem DŽavne revizorske institucije(DRI) pri Ministastvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu koja je u nadzoru nad RGZ-om 2019. godine evidentirala 312 307 predmeta u katastru kojima je protekao rok i naložila njihovo rešavanje od kojih mnogi do danas nisu rešeni!.

Prema istom izveštaju, od 01.jula do 31. dec. 2018. u katastru je primljeno 343.232 zahteva a rešeno 230 224. Dok je u 2019.godini primljeno 332 539 a rešeno 161 809. Što znači, da se godišnje primi više od 100 000 predmeta, nego što se reši!

-Sa digitalizacijom katastra broj nerešenih predmeta drastično raste, što nije zabeleženo nigde u svetu. Posle 150 miliona eura kredita i puno uloženog vremena zaposlenih, imamo sistem koji je usporeniji u odnosu na period pre deset godina.I selektivan u rešavanju. Ugovori overeni kod beležnika, koji se šalju E-šalterom, rešavaju se za pet dana. Dok se na rešavanje predmeta predatih na pisarnici, čeka mesecima i godinama!

Kažu da je Poverenik za dostupnost informacija, Savet za borbu protiv korupcije i sindikat u više navrata tražio podatke o predmetima i drugim aktivnostima RGZ-a, na šta se u u toj ustanovi oglušuju? Kritike su upućivane od AKS, JKS i Zaštitnika građana. Sindikat je protiv direktora RGZ-a podneo zahtev za pokretanje postupka Agenciji za sprečavanje korupcije i krivične prijave Odeljenju za organizovani kriminal Zbog sindikalnih aktivnosti ili iznošenja stručnih mišljenja koja nisu u skladu sa direktivama, zaposleni se progone u katastarske službe van mesta stanovanja.

- Oko 300 zaposlenih koji znaju posao je proterano, a po ugovoru su primljena lica koja nemaju nikakva znanja o katastru. Takođe, građani se masovno lišavaju imovinskih prava, oni koji nemaju računar fizički ne mogu da pristupe katastru! Nisu im dostupne usluge katastra! U službama katastra u Srbiji, svi telefoni su ukinuti?! Više stotine hiljada građana ne zna šta se dešava sa njihovim predmetom i podacima o nepokretnosti?!

Navode,da su se zbog višegodišnje blokade katastra, progona zaposlenih i sumnjivih

ugovora o nabavci softverskih programa, više puta obraćali premijerki i A. Vučiću. Bez uspeha! Prvom čoveku RGZ je decembra 2022, poveren još jedan mandat!   Sistematično urušavanje evidencije nepokretnosti, kažu, odvija se godinama  “pod okom međunarodnih asocijacija, Svetske banke i “NALED-.a“. Ova NVO je prvog čoveka RGZ-a, 2019. proglasila za Reformatora godine.

- 2016. godine kada je Borko Drašković imenovan za vd direktora RGZ-a, “NALED“-u je uplaćeno 247 000 eura na ime određenih obuka zaposlenih u katastru, pri čemu predstavnici NALED-a koji su obučavali zaposlene nemaju nikakva znanja o katastru. “NALED” je angažovan i za sređivanje  adresnog registra za cifru koja do danas nije poznata! “NALED“ je podržalo i uvođenju E -šaltera, što se predstavlja kao veliki uspeh i domet RGZ-a. Kažu “nema više gužve u katastrima“! Međutim gužve nema, jer su vrata katastra zaključana!

Za novi krug legalizacije, nabavljen je i novi snimak! 

- Za potrebe ozakonjenja 2015.godine, RGZ je nabavio satelitski snimak za 996 000 eura. Sada je od istog brenda i preko iste firme “Vecom“doo, RGZ kupio nov satelitski snimak istog formata za  4 miliona eura, dakle za cifru- 4 puta veću!  Legalizacija koja se najavljuje, mimoići će stotine hiljada onih koji godinama čekaju na rešavanje u katastru. A kome je namenjen novi snimak, nije teško pogoditi?!

 Uporedo sa prestižnom “digitalizacijom“ na teret građana, u toku je je gašenje katastarskih službi u unutrašnjosti poput: Bosiljgrada, Priboja, Zvornika , Ljubovije, Batočine, Ražnja itd. Do sada je ukinuto 25 katastarskih službi! 

- Gase se radna mesta, od celih službi ostaje jedan šalter. Preko noći se ukidaju institucije i ljudi nagone da napuštaju te krajeve! Možda je ideja Borka Draškovića da Srbiju svede na dva okruga?, zaključuju u sindikatu “Nezavisnost”!

Bastion bespravlja !

Prema podacima Upravnog sud, protiv RGZ-a je zbog “ćutanja“ uprave, u 2020. godini   podneto 667 tužbi, u 2021. 1059, a u 2022. god.1775 od čega je ukupno usvojeno 127.   Međutim ni ovaj zanemarljiv broj presuda u korist građana, RGZ nije sproveo, zbog čega je pred upravnim sudom protiv RGZ evidentirano 93 predmeta prinudnog izvršenja (po “Ui” upisniku. ). U AKS ističu da “statistika broja usvojenih tužbi zbog “ćutanja” katastra i neefikasnost upravnog suda ukazuju na alarmantne sistemske probleme u državi” !

- Takođe nezamislivo je da neki organ ne poštuje sudsku odluku ! Kod nas se u jednom trenutku desilo da sud ne može da naloži organu da ispoštuje odluku, i to je bio prelomni momenat kada je RGZ postao država u državi! Danas, Upravni sud   kaže da ne može da naloži organu uprave,šta da radi.?! Pribegava autocenzuri, na štetu prava građana Srbije, kaže adv. Tanja Arsić ! Napominje da Srbija ide opasnim putem, je će država masovno plaćati odštete.“Ne samo zbog povrede prava na razuman rok u katastru već zbog kršenja čitavog spektra prava uskraćenih nerešavanjem predmeta u katastru, pre svega prava na dom“.

Prema podacima Zaštitnika građana, pritužbama na rad katasta tokom 2020. godine obratilo im se 389 građana, 2021. god. 536, a 2022. god. 528 građana.“Od 143 upućenih preporuka tokom 2022. RGZ je postupio u 22 %. Trend nepostupanja RGZ-a po pojedinačnim preporukama naročito je primećen u 2022”, navodi se u odgovoru Zaštitnika koji je povodom masovne diskriminacije građana, kršenje propisa i nepostupanja RGZ-a po preporukama, prošle godine uputio sistemsku preporuku resornom ministarstvu i RGZ-u.

U pokušaju da nešto više saznamo o novom krugu ozakonjenja,obratili smo se Ministarstvu za građevinu i RGZ-u, nije nam odgovoreno! Kao ni iz opštine Palilula, Voždovac i Rakovica, koje pokrivaju rubna podučja.Sistem je zatvoren! I u pogledu novih propisa - vlada muk.                                                                                                               

Jedna od “originalnih” ideja RGZ bila je uvođenje tzv “pametnih ugovora“!

- Preko advokatske komore Evrope smo saznali da tako nešto u prometu nepokretnosti nigde u Evropi ne postoji! Ni u Švedskoj! U katastru je stotine hiljada nerešenih predmeta a RGZ se bavi “digitalnim dostignućima “ kakva se ne primenjuju nigde u svetu!

Višegodišnja blokada predmeta doprinela korupciji 

Višegodišnja blokada predmeta doprinela je korupciji u najvišim strukturama. Izmenama sistematizacije,kompletan rad drugog stepena stavljen je nadležnost 5-10 ljudi, gde presudnu reč u dinamici rešavanja ima direktor. Sve u RGZ-u ima cenu? kažu u sindikatu.“I za povlačenje žalbe koja je na drugom stepenu, u RGZ -u postoji tarifa“?

RGZ budžetski ovisnik

Ne računajući sredstva iz budžeta i desetine miliona eura donacija Švedske, Norveške, Japana, i EU, samo po osnovu zaduživanja kod Svetske banke kroz RGZ je od 2004. do danas prošlo više od 130 miliona eura. Do 2016. je više zarađivao nego što je trošio. Danas, umesto samofinansirajuće profitabilne ustanove što je bila projekcija Svetske banke 2003. RGZ je budžetski ovisnik. 

Namera katastra da krši rokove

Nacrtom, novog Zakona o postupku upisa u katastar i vodove, RGZ predlaže ukidanje prekršajne odgovornost službenika, zbog izostanka upisa u prioritetnim situacijama u određenim rokovima, što po rečima adv. Tanje Arsić dokazuje nameru katastra da krši rokove!

 -Insistiraćemo ne samo na prekršajnoj odgovornosti službenika katastra već i objektivnoj odgovornosti države za naknadu štete zbog netačnog ili nepotpunog upisa, kao što je to uređeno recimo u Hrvatskoj, Sloveniji, jer RGZ je organ uprave, i za njegove greške mora da odgovara država, !

RGZ platio 180 000 eura za iznajmljivanje softvera na period od tri meseca - koji beleži broj otkucaja na tastaturi zaposlenih

Da bi merili učinak zaposlenih, RGZ je za softver koji beleži broj otkucaja na tastaturi, za period od tri meseca, 2020. platio 180 000 eura. Raspitali smo se u firmama u Beogradu i utvrdili da je cena iznajmljivanja tog programa 6-8 eura po radnoj stanici-jednom računaru. Što znači 3.000 računara koliko ima u zgradi RGZ-a, x 6-7 eura po računaru, to je 20 000 eura mesečno x 3 meseca jeste 60 000 eura. Kako je moguće da je RGZ to platio tri puta više i Svetska banka izađe sa tom cifrom?! pitaju se u sindikatu. 

 

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner