Početna strana > Rubrike > Politički život > Lako je biti Če Gevara na Dorćol placu - Jedan deo opozicije sednicu o KiM izbegao da se ne bi videlo kako, zapravo, nemaju stav o Kosovu, ili im se stav ne razlikuje mnogo od Vučićevog
Politički život

Lako je biti Če Gevara na Dorćol placu - Jedan deo opozicije sednicu o KiM izbegao da se ne bi videlo kako, zapravo, nemaju stav o Kosovu, ili im se stav ne razlikuje mnogo od Vučićevog

PDF Štampa El. pošta
Đorđe Vukadinović   
ponedeljak, 09. septembar 2019.

Zagovornik ste izlaska na izbore. Zašto?

- Zato što mislim da je to, u datim okolnostima – a one po opoziciju nipošto nisu sjajne – verovatno najmanje loša opcija. A i zato što su alternative još lošije. Mislim da ovako ishitreno i bez dublje analize plasirana priča o bojkotu za sada koristi samo Vučiću, a slabi poziciju opozicije. On pred javnošću, a posebno pred strancima, ispada kao neko ko je “konstruktivan” i nudi dogovor, a opozicija deluje “avanturistički”, cepa se, polarizuje i dodatno slabi. Sem toga, ne zaboravite da se, uz parlamentarne, održavaju i lokalni izbori. Bojkotom vi praktično bez borbe prepuštate SNS-u vlast u svakom gradu i svakom mestu u Srbiji.

Praktično, bojkot je prvo lansiran, a tek onda je usledilo nekoliko rasprava i okupljanja u najširem opozicionom formatu koja su više služila tome da se stvori utisak kako bojkot podržavaju svi

U opoziciji vlada prilična kakofonija kada je u pitanju stav prema bojkotu. Da li je bilo pokušaja da se organizuje najširi mogući opozicioni skup gde bi se o tome razgovaralo?

- Realno, priča o bojkotu je poput letnjeg požara nametnuta sa društvenih mreža i iz kruga jednog opozicionog saveza. I plašim se da će imati i efekte slične šumskom požaru. Praktično, bojkot je prvo lansiran, a tek onda je usledilo nekoliko rasprava i okupljanja u najširem opozicionom formatu koja su više služila tome da se stvori utisak kako bojkot podržavaju svi. Pa, ako je zbilja tako – odlično! Šta vas onda briga ako vas u tome možda ne slede jedan analitičar ili jedan glumac? (Pri čemu, ja čak nemam ni stranku – a videći kako stranke u Srbiji funkcionišu i izgledaju, nemam ni preteranu želju da je pravim.) Naravno, problem je nešto drugo. Mnogi stranački neopredeljeni, ali pro-opozicioni glasači misle slično meni. A da ne govorimo o tome da je i DS, na primer, po pitanju bojkota vrlo podeljen. 

Da li mislite da postoje uslovi da opozicija izađe na izbore i dobije fer uslove – ujednačenu medijsku zastupljenost, priliku da predstavi program...?

Lako je – i lepo – biti Če Gevara na Dorćol placu i u medija-centru. Ali malo teže na ulici, selu, u prašini i prašumi. 

- Naravno da ne postoje fer izborni uslovi – i nisu postojali ni na jednim izborima od dolaska SNS na vlast. To za mene nije sporno. U tom smislu, nije uopšte trebalo izlaziti ni na jedne dosadašnje izbore, kao ni na jedne buduće, dok je SNS na vlasti. A ja vas onda pitam – a kako mislite da ih sa vlasti skinete? Revolucijom? Motkama? Dugim cevima? Niti mi se taj način preterano sviđa, niti vidim da, sem na rečima i na tviteru, ima mnogo spremnih revolucionara.  Lako je – i lepo – biti Če Gevara na Dorćol placu i u medija-centru. Ali malo teže na ulici, selu, u prašini i prašumi. Zato kažem, samo uporna borba za svaki glas i svakog čoveka. To vam je “Turski scenario”, a morate priznati da je tamo još teže biti opozicija.

Ne zaboravite da su 2016. samo jedan procenat glasova i zajednički nastup u “drugom krugu”, tj. ponovljenim izborima na nekim biračkim mestima sprečili Vučića da ima parlament potpuno očišćen od “nepodobne” opozicije. A sada bi trebalo da mu to mi sami bojkotom poklonimo

Šta mislite o komentarima da onaj ko na izbore izađe “nije prava opozicija”?

- Mislim da su takve kritike nepravedne i činjenično pogrešne. U suštini, to je svojevrstan ultimatum i stavljanje pred svršen čin svakoga ko odstupa sa nekog imaginarnog kursa. Ako nećeš kako mi (trenutno!) hoćemo – znači da nisi “prava opozicija”. Sa podjednako prava bih i ja mogao reći da neki bojkotom zapravo “pomažu Vučiću” da očisti skupštinu od opozicije i da na miru može da obavi neke stvari koje je nameravao ili obećao da će obaviti. Ne zaboravite da su 2016. samo jedan procenat glasova i zajednički nastup u “drugom krugu”, tj. ponovljenim izborima na nekim biračkim mestima sprečili Vučića da ima parlament potpuno očišćen od “nepodobne” opozicije. A sada bi trebalo da mu to mi sami bojkotom poklonimo – u ime prilično mutne i utopijske ideje kako će to, tobože, “ubrzati slom režima”.    

 

Kritike na račun onih koji su protiv bojkota idu i u smeru da protivnici zaziru i od gubitka poslaničkih prinadležnosti?

Čini mi se da sam svojim diskusijama i – naročito – poslaničkim pitanjima svoj boravak u Skupštini opravdao. Da je svako učinio makar toliko, možda bi sada opoziciona stvar stajala malo bolje i ne bi moralo da se hvata za bojkot kao slamku spasa

- Pa to je (ne)ozbiljno isto kao kada bih ja rekao da neko hoće da bojkotuje zato što mu je to komotnije nego da se “smara” u skupštini i zato što “zazire” od gubitka svojih poslova i svog načina života?!  Ja sam u skupštini svega tri godine – a od toga sam skoro šest meseci solidarno bokotovao rad u plenumu, iako nisam potpisnik tzv. “sporazuma s narodom”. I čini mi se da sam svojim diskusijama i – naročito – poslaničkim pitanjima taj boravak opravdao. Kažu mi – a šta si time postigao? Pa, ako ništa drugo, barem sam više puta “oznojio” predstavnike vlasti, dopro do nekih ljudi koji jedino u tom TV prenosu mogu da vide nekog iz opozicije, otvorio neke teme, naterao institucije da daju odgovore na neka pitanja. Da je svako učinio makar toliko, možda bi sada opoziciona stvar stajala malo bolje i ne bi moralo da se hvata za bojkot kao slamku spasa.

Koliko je važna podrška međunarodne zajednice kada je reč o (ne)izlasku na izbore? Može li se bez toga?

- Ja svoje stavove nikada nisam zauzimao shodno tome šta kaže neko spolja, sa istoka ili zapada. Ali svako ko hoće da se bavi politikom u Srbiji o tim stavovima  mora da vodi računa. Nije odgovorno potpuno ignorisati te poruke, mada ih, naravno, ne treba tretirati kao “sveto pismo”. No, paradoksalno je da zagovornici bojkota, s jedne strane, kažu kako ih ne zanima stav međunarodne zajednice o tome, dok, s druge strane, u svojim akcijama itekako računaju na spoljnopolitički efekat i reakciju istih tih međunarodnih krugova.  

Bavite se istraživanjima, brojkama... Šta bi značilo uspešan bojkot? Koji procenat (ne)izašlih?

- Bojkot bi se mogao smatrati realno uspešnim ukoliko bi se izlaznost na izborima mogla spustiti na tridesetak odsto. Formalno, ni to ne bi bio razlog da se izbori ponište, ali bi ipak predstavljalo ozbiljan problem za vlast koja bi se nakon toga formirala. Ali to – govorim ovo kao analitičar i neko ko se dugo bavi izborima i istraživanjima – naprosto nije moguće. Drugim rečima, izlaznost će biti sigurno preko četrdeset odsto. A ukoliko bi, kojim čudom, opozicija mogla mobilisati milion glasača koliko je otprilike potrebno da bi bojkot bio uspešan, onda bolje da ih izvede na birališta i osvoji neke opštine i gradove. Ne zaboravite da je običnom glasaču iz neke manje sredine lakše  da izađe na izbore i iza paravana možda čak zaokruži opoziciju, nego da ne izađe uopšte. 

Da li je bojkot uspeo ako na izbore izađete vi, DSS, Šapić, SRS, SMS, PSG, LDP, LSV...?

- Mislim da to više zavisi od izlaznosti, nego od spiska onih koji su ili nisu bojkotovali. Ako izađe 45 odsto upisanih u birački spisak (a to je realno znači barem deset procenata više, s obzirom da se mnogi nalaze u spisku, a ne žive u zemlji i praktično ne mogu da glasaju) izbori će biti uspešni makar niko od ovih koje pominjete ne izašao. Na stranu što se na tom spisku pomalo mešaju babe i žabe. To jest, ima nekih koji nesumnjivo jesu opozicija i onih koji to u ove četiri godine jednostavno nisu bili.  

 

Ako odlučite da idete na izbore, s kim biste mogli da se udružite?

- Moj prevashodni cilj je da časno završim ovaj mandat. Kritikujem loše poteze vlasti i, koliko mogu, utičem na opoziciju da ne pravi greške kakve su do sada pravljene. A ukoliko budem izlazio na izbore, izaći ću u okviru jednog ozbiljnog “suverenističkog” bloka uglednih ličnosti, stranaka i pokreta čiji će cilj biti borba protiv ekonomske i političke kolonizacije, odnosno institucionalna, nacionalna, demokratska i demografska obnova zemlje. Iako moram priznati da još uvek nisam prežalio, a ni sasvim odustao od zalaganja za jednu zajedničku opozicionu listu – koja, uzgred rečeno, takođe stoji u “sporazumu s narodom”, a sada je više niko ne pominje. 

Iskreno govoreći, mislim da je jedan deo opozicije tu sednicu izbegao zato da se ne bi videlo kako, zapravo, nemaju stav o Kosovu, ili da im se taj stav ne razlikuje mnogo od Vučićevog

Bili ste i na sednici Skupštine posvećenoj Kosovu i zbog toga ste trpeli kritike? Da li danas mislite da ste ispravno postupili?

- Apsolutno. Ta sednica je bila veoma gledana i bila je odlična prilika da se podvrgne kritici Vučićeva neodgovorna i protivustavna politika prema KiM, počev od Briselskog sporazuma, pa do ove aktuelne priče o “razgraničenju”. Danas sam još ubeđeniji da sam bio u pravu. A u to me uveravaju kako reakcije ljudi koje svakodnevno srećem, tako i neformalni razgovori sa nekim opozicionim poslanicima koji su svesni da je učinjena greška. Uostalom, tamo smo prvi put posle tri godine konačno imali Vučića “na tacni” i – najmanje –tri sata vremena na raspolaganju za opoziciju da mu se u lice kaže ono što mislimo da treba. A ne da ga jure po parkovima, šatorima i svim mestima – gde njega nema. Iskreno govoreći, mislim da je jedan deo opozicije tu sednicu izbegao zato da se ne bi videlo kako, zapravo, nemaju stav o Kosovu, ili da im se taj stav ne razlikuje mnogo od Vučićevog.

(Blic)

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, do kraja 2019. biti postignut sporazum Beograda i Prištine?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner