Odžaci bez proevropskog krova

Prekomponovanje lokalne vlasti u Odžacima, maloj i nedovoljno razvijenoj opštini Zapadnobačkog okruga, centralna je tema kojom se već više od pola godine bave zagovornici uspostavljanja identične vlasti po vertikali – od republike preko pokrajine do opštine.

U stvari, Odžaci su, uz još samo dva izuzetka u Vojvodini, najtvrđi orah za proevropski orijentisane političke stranke u kojima preovlađuje stav da jedino ako se uspostavi vlast u opštini po ugledu na onu u Novom Sadu i Beogradu, opština ima šanse da napreduje. Pa se to sve češće predočava građanima, a do sada je nekoliko pokušaja završilo fijaskom. To, da se mora živeti po zadatim principima je kanda i istina, jer mnogo toga, mesecima i godinama, na volšeban način mimoilazi i zaobilazi ovu opštinu sa četrdesetak hiljada stanovnika u kojoj bezmalo dve decenije vlast, na ovaj ili onaj način, čine Srpska radikalna stranka, najčešće u koaliciji, sa socijalistima. Zagovornici ideje o prekomponovanju vlasti u Odžacima ne libe se da primene sve moguće metode i mere, ne bi li ostvarili svoj naum, smatrajući da je ''u ratu sve dozvoljeno''.

Kada već građani na izborima nisu rekli ''ono što je trebalo'' nekom vrstom dogovora i raznovrsnim pritiscima nameravaju da i ovde, kao i na desetini drugih mesta kojekude po Srbiji, uspostave demokratiju! Naravno, demokratija se dogovorom retko, ili gotovo nikada, ne uspostavlja, a oktroisana demokratija gora je od autokratije, pa i nekih drugih oblika vladavine sa kojima smo se u daljoj ili bližoj prošlosti u našem političkom miljeu susretali.

Sve se ovo dešava nakon majskih izbora prošle godine. Tada je u opštini je stvorena krhka koalicija. Dominirali su, a slika je i dan danas takva, uostalom kao i godinama pre, radikali, a podršku su im dali Socijalistička partija Srbije i stranka penzionera – PUPS. I sve dok adut nije stigao iz ''centrala'', i socijalisti i ''penzioneri'' uspešno su funkcionisali i u koordinaciji s radikalima, uz manje ili više problema i uspeha, suočeni s mnogobrojnim eksternim problemima, održavali kakav-takav kurs. I bez zdušnije podrške iz državnih fondova, a bez gotovo imalo stranih investicija (jer ko uopšte dolazi u Odžake i ko s radikalima dogovara ulaganja i razvoj?) opština je izborila mesto (prema podacima pokrajinskih organa) u grupi razvijenijih, odnosno, ni po kom osnovu ne spada u kategoriju nedovoljno ili nerazvijenih opština u Vojvodini. Ipak, ovde ne cvetaju ruže, a sve je više radnika koji ostaju bez posla, jer tranzicija je i ovde pokazala sve svoje negativne strane, pa je odnos zaposlenih i radno sposobnih koji traže posao gotovo izjednačen, a i penzionera je bezmalo isto toliko – te je sve u svojevrsnoj pat poziciji.

Lider demokrata u Pokrajin, Dušan Elezović, pompezno je najavio više puta da je radikalskoj vlasti u Odžacima odzvonilo i da za opštinu dolaze bolji dani – kao da će ih doneti čarobni štapić ili malo oblapornije zahvatanje u fondove koji su manje ili više za ovu sredinu godinama bili nedostupni, ili je novac stizao na kašičicu! Najnovija najava definitivnog odlaska radikala s vlasti u ovoj najzapadnijoj opštini Zapadnobačkog okruga, bio je kraj aprila. Od svega međutim, bar za sada, mesec-dva kasnije nema ništa, a najviše trpe građani.

Upravo to, ali i mnoge druge pojedinosti, jesu i razlozi što se u krilu ''penzionera'', ali i socijalista u opštini sve češće čuju disonantni tonovi. A sve to doprinosi da ''stamena'' koalicija sa Demokratskom strankom (koja je uz svoje tradicionalne koalicione partnere – nosilac ''promena'' u Odžacima), nikako da se uspostavi.

Aktuelna vlast mesecima vešto uspeva da izbegne sve zamke, a glas socijalista, odnosno jednog od njih, Radeta Kocića – sada već bivšeg socijaliste i trenutno samostalnog odbornika – nikako da pripadne Socijalističkoj stranci. Socijaliste se u to (dobijanje tog mandata) uzdaju, a verovatno i potonji koalicioni partneri, mada je Sudu u Somboru, koji je nadležan, rekao svoje. Na taj način, odlukom suda, mandat je ostao u vlasništvu Radeta Kocića.

Istini za volju, i jedna i druga strana kao da su svesne činjenice da bi se odnos snaga u opštini veoma malo promenio da se npr. iznudi privremena uprava i da se zatim uđe u izbore. Uostalom, svojevremeni pokušaj opozicije u opštini da se izglasa nepoverenje aktuelnom predsedniku opštine Milanu Ćuku, inače i predsedniku opštinske organizacije SRS, pao je u vodu.

Zato u Odžacima već mesecima vlada i bukvalno – pat pozicija. Čas jedna, čas druga strana daje neku vrstu prividnog i privremenog kvoruma, pa se malo malo i nakratko održavaju krnje sednice opštinskog parlamenta. Počinju, i na prečac se prekidaju zbog toga što nedostaje jedan glas i niko ne želi da u nastavku započete sednice da kvorum. Nedvosmisleno je jasno da ova svojevrsna pat pozicija odgovara i jednima i drugima. Konačno, nedavno je predsednik odžačkih demokrata Veroljub Marković  nedvosmisleno to potvrdio, rekavši da se uzda u savest pojedinih odbornika i nada da će prevagnuti razum, pa će se izbeći prinudna uprava i novi vanrednim izbori.

Nastojanje proevropskih snaga da po svaku cenu dođe na vlast u ovoj sredini više je nego očigledna. Štaviše, u vreme i neposredno pred majske izbore u opštinu se, na volšeban način, iz pokrajinske kase (koja je u rukama Bojana Pajtića, odnosno Demokratske stranke, pre svega) slilo u opštu  bezmalo 200 miliona dinara. Bilo je tu novca za sve i svašta, za projekte koji su čamili u fiokama godinama, za sportske dvorane u školama, u zabitim selima opštine, za puteve, kapele – za, rečju – glasove. Međutim, poslovični, verovatno inat, žitelja Odžaka odneo je prevagu i radikali su odneli tesnu ''majsku'' pobedu. Sačinjena je krhka koalicija sa Socijalistima i PUPS-om i ona je i danas aktuelna, s tim da je koalicija SPS-PUPS, inače, kako se ovde ističe – čvrsta i jedinstvena, pokušava da se iskobelja iz zagrljaja radikala i prikloni, voljno ili ne, proevropskim snagama. Ovo im, međutim, mesecima ne polazi za rukom.

Za to vreme opština tavori, socijalna slika se pogoršava, građani su bez posla, tranzicioni gubitnici sve češće kucaju na vrata socijalnih ustanova i Agencije za privatizaciju. Jer, nagomilani problemi loše privatizacije gotovo da su nerešivi. Postali su lavirint iz koga se teško izlazi, uz činjenicu da je u Vojvodini svaka šesta privatizacija ukinuta, a 14.000 radnika ostalo „ni na nebu, ni na zemlji“. Deo njih je i iz ove sredine..

Jednostavno, demokratija je bez zaštite, ugrožava se na najvulgarniji način, otvoreno i neprimerenim kampanjama, ponudama koje se graniče sa dobrim ukusom i vaspitanjem, a računa se na kratko pamćenje građana koji godinama svoj glas daju radikalima u najvećem postotku.

Kažnjavanje građana, a zavrtanje slavina fondova, recimo, i neki drugi ''demokratski'' metodi, nije dozvoljena rabota, štaviše ona je sankcionisana. Pravo da se odluči kome će se pokloniti glas neprikosnoveno je, neprenosivo i neotuđivo. Svi oni koji pokušavaju da učine nešto drugo u neprilici su, jer gaze osnovna načela Ustava i prava čoveka i građanina.

Ali, kod nas je sve moguće, a putevi Gospodnji su nedokučivi, pa i da se dogodi ono ''što se dogoditi ne može'', nikoga ne bi iznenadilo.