Opet se u jednom danu zadužujemo za skoro 450 miliona evra, a ministri i vladajuća većina to slave kao „veliki uspeh"

(...)

Sabrao sam samo zaduženja po osnovi danas predloženih zakona, odnosno potvrđivanja sporazuma i došao do toga da je reč o cifri, sa ovim što će sada biti predloženo i što će verovatno biti usvojeno, zadužujemo kao država za novih 440 miliona evra

Što se tiče ovog predloga seta zakona, meni tu upada u oči (takođe mi je žao što nema gospodina Malog da sa njim prođemo ovu malu matematičku operaciju), pa sam sabrao samo zaduženja po ovoj osnovi, odnosno po osnovi danas predloženih zakona, odnosno potvrđivanja sporazuma i došao do toga da je reč o cifri, sa ovim što će sada biti predloženo i što će verovatno biti usvojeno, zadužujemo kao država za novih 440 miliona evra.

Ne vidim zašto ministar Mali, u svom uvodnom obrazloženju to prosto nije rekao, jer moguće je da su to sve sjajni krediti, moguće je da je to sve vrlo opravdano. O tome ćemo suditi, sudiće građani i sudiće stručna javnost, ali je činjenica da ovim što je danas na dnevnom redu, mi se kao država zadužujemo 440 miliona evra.

Konkretno, za poljoprivredu 45 miliona i 600 hiljada evra, od Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Zatim, 21 milion evra za konsolidaciju i unapređenje tzv. zemljišne administracije, a to se na našem jeziku kolektivnom kaže katastar, za poslove katastra, 21 milion evra, takođe, mislim, od Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Za poljoprivredu 45 miliona i 800.

Zatim, dosta indikativnih 219 miliona i 200 hiljada evra za potrebe infrastrukture, odnosno putne infrastrukture i tu se misli na ovih nekoliko puteva od lokalnih tamo Tutin-Sjenica, čini mi se, do ovih drugih važnijih, ali svi su važni za one građane koji žive na toj teritoriji u centralnom delu Srbije.

To je kredit koji se povlači od turske banke, što je takođe dosta interesantno, jer je bilo postavljeno pitanje – zašto? Tim pre što se pominje u samom sporazumu, spominje se da će izvođač biti turski, dakle, turski izvođač. Investitor je naš, ali je turski izvođač, kao i kreditor, i to nije slučajno. I da se ne lažemo, najčešće tako i biva, to je bio slučaj sa Azerbejdžanom i nekim drugima, da se daje kredit, ali je uslov da izvođač bude iz njihove države. To je vrlo razumno i racionalno sa stanovišta tih zemalja, a ja ću objasniti i zašto. Ali nisam siguran da li je uvek najracionalnije sa stanovišta nas kao zemlje koja taj kredit uzima.

Dakle, još jednom, daju kredit i uslov im je da izvođač nekada zvaničan, a nekada nezvaničan, bude njihov. Turski kredit, turska banka, turski izvođač. Verovatno će oni angažovati neke podizvođače i kao podizvođače neke naše kompanije, ali to je nešto što moramo imati na umu.

Radili su to, kažem, mnogo puta i drugi, da ne bude sada samo da smo se na sirote Turke ovde ostrvili, radila je to svojevremeno i „Alpina“, odnosno austrijski, takođe, konzorcijumi, odnosno banke koje su davale svoje kredite, pa uslovljavale, kažem, što formalno, što neformalno time.

Dakle, 219 miliona i 200 hiljada evra od Turske banke kredit, plus 100 miliona, gubimo se u računici, 100 miliona, doduše garancije ovoga puta, za vozove, nabavku novih vozova, državne garancije. Znajući stanje u sektoru železnice, to je, takođe, nešto što pada na teret ili što će vrlo verovatno pasti na teret države ukoliko se ne desi neko čudo.

Konačno, u ovom samo setu, 54 miliona evra od, ovoga puta, Banke za razvoj Saveta Evrope za izgradnju „Tiršove 2“, odnosno klinike, kredit u iznosu od 54 miliona evra, što je kad sve saberemo 440 miliona evra novih zaduženja.

 (...)

Ako je stanje tako dobro, stanje u budžetu i perspektiva privredna tako povoljna, zašto se ne odreknemo dela ovih kredita, jer ne znamo šta će biti kroz pet, deset ili petnaest godina?

Dakle, moje pitanje, ja ću gledati da sad tu završim ne ulazeći u druge aspekte ove složene teme, jeste – ako je stanje tako dobro, stanje u budžetu i perspektiva privredna tako povoljna, zašto se ne odreknemo dela ovih kredita, jer ne znamo šta će biti kroz pet, deset ili petnaest godina? Da li se stvaraju zalihe ili ne stvaraju? Da ne bude baš kao sa ovim pomenutim kreditima iz Titovog vremena koji su stigli na naplatu, ili bar deo njih stigao na naplatu, kad nije bilo više u životu ni Tita ni većine onih koji su te kredite uzimali.

Znam da će, verovatno, tu neke kolege reći da je to super, i verovatno oni koji se bave tim reći da je odlično kada je kredit 20 godine, ali ja kao običan čovek i građanin sam malo zabrinut i pitam se ko zna šta će biti za tih 10, 15 ili 20 godina, pogotovo da ne pominjemo sudbinu onih koji su na izgled pre 10 godina uzimali strašno povoljne kredite u švajcarcima, govorim sada o građanima koji su uzimali na izgled strašno povoljne kredite u švajcarcima, pa su sada zapali u problem i oni i svi, na kraju krajeva, pa je Skupština morala da preduzima neke mere da bi uspela da koliko, toliko olakša muke tim ljudima.

Dug je uvek zao drug, gospodine ministre, a ako su nam perspektive tako sjajne i svetle, zašto se bar deo ovoga ne finansira iz prihoda? Zašto se predlažu stavke poput čuvenog nacionalnog stadiona i grupe drugih stadiona u visini od nekoliko stotina miliona evra i izdvaja novac u budžetu za te potrebe

Dug je uvek zao drug, gospodine ministre, a ako su nam perspektive tako sjajne i svetle, zašto se bar deo ovoga ne finansira iz prihoda? Zašto se predlažu stavke poput čuvenog nacionalnog stadiona i grupe drugih stadiona u visini od nekoliko stotina miliona evra i izdvaja novac u budžetu za te potrebe, gospodine ministre i gospodo iz vladajuće većine?

Preko 200, 250 miliona se opredeljuje za te svrhe, za nacionalan stadion. Mogli smo više od pola ovog predloženog zaduženja skloniti i finansirati od onog novca koji se predviđa, koji je odvojen ili opredeljen za izgradnju nacionalnog stadiona. Da ne govorim o drugim mogućim stvarima i o drugim mogućim stavkama i uštedama.

Dakle, uopšte neću, završavam time, da poreknem i neke pozitivne stvari koje se rade, niti mi to pada na pamet. Da pohvalim konkretno, kada je reč o političkom aspektu, kada je reč, recimo, ovoj politici „odpriznavanja“ ili borbe za povlačenje priznavanja Kosova, ja to uvek pohvalim i istaknem kao rezultat.

Isto tako, neki od ovih puteva koji se grade ili su izgrađeni su za svaku pohvalu, ali mi se čini da je sad to prešlo malo u manirizam i da se malo zanelo, kako bih rekao, ovi rezultati koji u ovim bilansima, koje stalno ovde čujemo su izgleda malo možda i zaneli i samu Vladu ili vladajuću većinu i da su onda pomislili da može sve, da mogu i nacionalni stadioni i da može put, maltene, auto-put kroz svako selo, kroz svaki kraj Srbije, da mogu zgrade i stanovi jeftini za sve, pa onda se ispostavi da su jedva počeli, a još ništa nije završeno, a treba da bude završeno tih stanova jeftinih za pripadnike službe bezbednosti i tako dalje.

Dakle, još jednom i završavam time, da li je bar nešto od toga moglo da bude nekom preraspodelom unutar budžeta, nekim uštedama moglo da bude određeno, a ne da se jednom danu, jednim glasanjem, zapravo, država Srbija zaduži za novih 460 miliona evra, gospodine ministre.

Hvala.

(Izlaganje Đorđa Vukadinovića na sednici Narodne skupštine 28. januara 2020.)

(NSPM)