Tako se ne pregovara ni na pijaci - najsramniji potpis u „novijoj“ i starijoj srpskoj istoriji

Integralni tekst obraćanja Đorđa Vukadinovića članovima Vlade na sednici skupštine 27. juna 2019. godine:

Sledeći je Đorđe Vukadinović. Izvolite.

ĐORĐE VUKADINOVIĆ: Zahvaljujem.

Tuđa ruka svrab ne češe

Ovde nema većine kolega iz opozicije i mislim da je to šteta. Ali je poznato da oni bojkotuju i zbog čega bojkotuju skupštinske sednice. Ali primećujem, gospođo predsednice Vlade, da su i vaši redovi nešto malo proređeni, odnosno nijednog od potpredsednika Vlade ne vidim tu oko vas. Ali, nije problem što nema potpredsednika Vlade, nego što su to upravo ljudi kojima sam hteo da postavim neka pitanja. Pa ćete, shodno principu „komandne“ odgovornosti, vi morati da preuzmete umesto njih.

Dakle, nema gospodina Ivice Dačića, prvog potpredsednika, nema gospodina Nebojše Stefanovića, nema Rasima Ljajića i nema Zorane Mihajlović. Sva četiri potpredsednika su pretpostavljam opravdano odsutni. Da, nema čak ni gospodina Vladana Vukosavljevića koga sam takođe hteo nešto da pitam.

Zato ćemo da krenemo od najlakšeg i najjednostavnijeg. Pitam vas koja je vaša procena, a  pretpostavljam da to nije moglo bez vaše odluke, odnosno odluke Vlade, nametnula ili prelomila da ministar Đorđević ode na putovanje na Maldive radi učestvovanja na Forumu pod nazivom: Investiranje u otporne i održive Maldive“. I koji je to važan državni posao bio da se do Maldiva zaputi baš ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da bi promovisao ili doprineo investiranju u "otporne i održive" Maldive? Ako je baš trebao neko da ide, imamo  ministra spoljnih poslova, ili imamo ministra turizma i ministra sporta, pa su možda pre mogli oni.

Bilo kako bilo, to je manje važno, ali može da bude zanimljivo. Moje drugo pitanje, koje je  nešto važnije, jeste – to možda može ministar Mali da odgovori – zašto država prodaje svoj udeo u Komercijalnoj banci? To sam pitao i pre neki dan ovde, očekujem o tome i pismeni odgovor, ali možda nije loše ni ovako uživo.

Verujem da je tu u pitanju neka ekonomska filozofija koju ministar Mali uvažava i usvaja i pretpostavljam da je on tu dosledan, jer je svojevremeno bio angažovan i u Agenciji za privatizaciju početkom 2000-ih godina. Ali znam da je ova vladajuća većina svojevremeno takođe mnogo puta vrlo ubedljivo kritikovala praksu tadašnjih, nekih drugih vlasti, da prodaju i rasprodaju državnu imovinu. Posebno su bili osetljivi na prodaju banaka. A mi smo došli u situaciju da praktično više i nemamo banke, sem Poštanske štedionice, sa domaćim vlasništvom.

Tuđa ruka svrab ne češe. Ako je loš menadžment banke, ako loše radi, promenite rukovodstvo, pa dajte druge sposobne ljudi koje, navodno, imate u svojim redovima.

PREDSEDNIK: Hvala, nastavićete u sledećem, isteklo je vaših tri minuta.

.......

PREDSEDNIK: Dodatno pitanje? Izvolite.

ĐORĐE VUKADINOVIĆ: Gospodine Mali, možemo da pogledamo stenogram, ja sam bio vrlo precizan. Ja sam rekao – „prodaje državni udeo“. Znači, prodaje se državni udeo, nisam rekao „većinski“, nego sam rekao „svoj“, dakle, državni udeo u „Komercijalnoj banci“.

Tako se ne pregovara ni na pijaci

Bilo kako bilo, vi ste vrlo elokventni, a i praktično ste pokazali svoje finansijske sposobnosti i ja se tu ne mogu sa vama takmičiti. Ali je interesantno to što i vi i drugi predstavnikci Vlade uvek imate isti manevar. Dakle, ili su to „uradili prethodnici“, nešto zabrljali, pa vi sada samo morate da - šta ćete drugo – nevoljno realizujete ono što su oni već uradili. Ili morate „zbog reformi“. A kada je nešto dobro, onda se time zakitite i kažete – evo, vidite, mi smo to sve uradili. To kažete strancima: Bidite, to je dobro, mi sprovodimo reforme koje prethodnici nisu hteli. A domaćoj javnosti i građanima, opet, kažete – pa, moramo, jer su to ovi prethodnici se na to obavezali i zabrljali. Dakle, bilo da je reč o ekonomiji, bilo da je reč o Kosovu, uvek je isti model.

Gospođo Brnabić, da li su vas prethodnici naterali i da prodajete „RTB Bor“? I da li je „PKB“, recimo, prodat zato jer ste "morali zbog prethodnika"? Samo navodim primer dve sporne i, po meni, vrlo problematične aktuelne prodaje, gde se država odriče važnih poluga uticaja, na kraju krajeva, i prihodovanja. A da li će to neko da zloupotrebi, kao što reče gospođa Brnabić, to je uvek moguće.

No, da ne bude da se raspravljamo, a da nismo pomenuli pitanje svih pitanja, a to je, naravno, Kosovo. Odsutnom potpredsedniku Ivici Dačiću sam hteo da postavim pitanje, a sada to pitam vas, vezano za njegovu izjavu od pre bukvalno dva dana, kada je Ivica Dačić rekao, citiram: „Srbija ne može da prizna nezavisnost Kosova na celoj njegovoj teritoriji“?! Šta znači da ne može da prizna nezavisnost Kosova – „na celoj njegovoj teritoriji“? Kakva je to izjava visokog državnog funkcionera? Nažalost, Dačić tu ide tragom Aleksandra Vučića, koji je, par dana ranije, u Minsku rekao: „Želja mnogih je da Srbija prizna nezavisnost Kosova, a da zauzvrat ne dobije ništa“. Kakve su to izjave, gospođo Brnabić? Jasno mi je da one verovatno idu u pravcu razgraničenja i priče o razgraničenju, ali oni devalviraju našu pregovaračku poziciju. One su, pre svega, neustavne. S  druge strane, otkrivaju i razotkrivaju šta je želja i ideja naših pregovarača. I, sa treće strane, kao što se vidi, na kraju nećemo dobiti čak ni to razgraničenje.  Dakle, kad vi unapred kažete – evo, dajte nam nešto, bilo šta.

Takve vaše izjave, vašeg predsednika i vašeg prvog potpredsednika, odnosno predsednika države i prvog potpredsednika Vlade, impliciraju da smo mi spremni da priznamo nezavisnost Kosova – pod uslovom da nam daju neku, bilo kakvu, kompenzaciju. To je neprihvatljivo, gospođo Brnabić. Ne samo ustavnopravno, nego i politički. Tako se ne pregovara ni na pijaci, a kamoli u svetskim poslovima. Hvala.

(....)

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

ĐORĐE VUKADINOVIĆ: Zahvaljujem.

Molim vas da skrenete pažnju predsednici Vlade – jer je prošli put imala takvu potrebu – da posle ovog mog komentara nema osvrta. Oni (vlada) imaju sve moguće vreme ovde i ono što je jedina mala privilegija poslanika to je da njegova bude poslednja, makar i u tih minut ili dva.

Najsramniji potpis u novijoj – i starijoj – srpskoj istoriji?! 

Dakle, gospođo Brnabić, ne možemo uzimati ono što vam odgovara iz prošlosti i onda se na to pozivati, i podvlačiti kontinuitet i diskontinuitet tamo gde nam odgovara.

Naravno da su prethodnici grešili. Ne bi bili bivši da su radili dobro. Niti se ja sa njima u svemu slažem.

Jednoga dana, ako se ja ikada budem pitao nešto u srpskoj politici (a verovatno neću mnogo) obećavam – vratićemo Bor 

Kao što ste primetili, nisam kritikovao privatizaciju, recimo, Železare u Smederevu. To je dobar projekat. Ali što se tiče Bora – da, nije dobar. Bor je profitabilan. Jednoga dana, ako se ja ikada budem pitao nešto u srpskoj politici (a verovatno neću mnogo) obećavam – vratićemo Bor. Učiniću sve da vratimo Bor državi Srbiji i građanima države Srbije.

Ima i drugih stvari, naravno. Zašto prodajete Lastu? Zašto se nameštaju tenderi za prodaju Laste? Ali pustimo sada to. Da se vratimo na pitanje KiM.

Kažete da se pozivate na činjenice. Mnogi su (povodom Kosova) razne stvari loše radili. To je tačno, ali je činjenica da do ove Vlade i Briselskog sporazuma kosovski specijalci nisu mogli da idu na sever KiM..

Dakle, Briselski sporazum je nešto najsramnije što je potpisao predstavnik države Srbije u – ja bih rekao – novijoj, pa i starijoj istoriji

Kad kažete da je sporazum oko Komercijalne banke bio loš. Evo, ja vam verujem na reč i verujem da je tako, tj. da ga je ondašnja vlada loše napravila. Ali, verujte, Briselski sporazum je još i mnogo gori, ako je uopšte moguće. Diletantski je ispregovaran, neoprezno potpisan i obija nam se o glavu.

Dakle, Briselski sporazum je nešto najsramnije što je potpisao predstavnik države Srbije u – ja bih rekao – novijoj, pa i starijoj istoriji. I odatle potiču sve loše stvari koje nam se sada dešavaju, uključujući i blokadu, uključujući i kosovsku vojsku.

Ne možete se vi sada kačiti i okrivljivati, ne znam, pitanje koje je tadašnji ministar spoljnih poslova postavio Međunarodnom sudu pravde i slično. Sve ovo što se sada na severu KiM događa posledica je primene, odnosno potpisa i primene Briselskog sporazuma – koji je, zapravo, uspostavio kontinuitet "države Kosovo" na celoj teritoriji.

Što se tiče statusa kvo…

PREDSEDNIK: Zahvaljujem. To je bilo vaše vreme za komentar.

(Beograd, Skupština Srbije 27. jun 2019.)

(NSPM)