Politički život | |||
Vučić se na vlasti održava zahvaljujući permanentnom zaluđivanju širokih biračkih masa, kao i podršci spoljnog faktora – koji ga je na vlast i doveo |
utorak, 05. januar 2021. | |
Proteklu godinu, definitivno, obeležila je pandemija koronavirusa, ali i brojna politička previranja čiji rasplet očekujemo u ovoj godini. Prvi put od uvođenja višestranačja u Srbiji, u parlamentu ne postoji opozicija i čini se da je Aleksandar Vučić zacementirao svoju vlast. Đorđe Vukadinović za Direktno.rs analizira fenomen Vučićeve vlasti i političke prilike u Srbiji. Kako biste u političkom smislu ocenili proteklu godinu? - Iako su proteklu godinu obeležile upravo maske i borba protiv epidemije, u političkom smislu u Srbiji ovo je bila godina definitivno palih maski. I kada je reč o vlasti, ali i kada su u pitanju mnogi opozicioni akteri. Dešavanja tokom korona krize, farsični izbori, potpisivanje Vašingtonskog sporazuma, prodaja preostalih državnih resursa – sve je to doprinelo ovom padanju maski. Sada se zaista može reći da kako stvari u Srbiji stoje ne vidi samo onaj ko neće da vidi. Koji su ključni razlozi koji održavaju Aleksandra Vučića na vlasti, uprkos katastrofalnim i pogubnim rezultatima njegove osmogodišnje vladavine? - Odgovor na ovo pitanje mogao bi biti čitava knjiga. Ali, u najkraćem, ključna su dva, odnosno tri razloga. Vučić se na vlasti održava zahvaljujući podršci spoljnog faktora – koji ga je, uostalom, na vlast i doveo – kao i zahvaljujući političkoj kontroli svih društvenih i finansijskih tokova, te medijskoj manipulaciji i permanentnom zaluđivanju širokih biračkih masa. Da li Vučićeva vlast može da se uporedi sa bilo kojom tokom moderne srpske istorije? - Bojim se da ne. Bilo je loših i nesposobnih vlasti. Bilo je okupatora i kvislinga. Ali ovako pogubne kombinacije nije bilo. U tom smislu je ovo što trenutno imamo zaista “prvi put u istoriji”. Na čemu počiva Vučićeva apsolutna vlast? Kako je Vučić jedini uspeo da fanatizuje svoje biračko telo do te mere da je spremno da sve učini za njega? - Mediji. Mediji. Mediji. I svakodnevno ispiranje mozga. Za opstanak ove vlasti Pink je važniji od žandarmerije i čitavog MUP-a. Kao i Željko Mitrović od Nebojše Stefanovića i Aleksandra Vulina. Kako je moguće da Vučić podjednako privlači i tzv. građaniste i nacionaliste? Da li je Vučićeva ideološka fleksibilnost ta čarobna formula moći?
- Ne znam da li je baš “čarobna formula”, ali svakako jeste jedan važan deo objašnjenja ovog – na prvi pogled – zaista neobičnog fenomena da za Vučića glasaju i javno ga podržavaju i tzv. nacionalisti i građanisti. Doduše, rekao bih da je Vaš izraz “ideološka fleksibilnost” dosta eufemistički i blag za ono o čemu je ovde reč. Naime, radi se o totalnom odsustvu bilo kakvog uverenja, ideologije ili sistema vrednosti – sve je podređeno trenutnom hiru i ličnom interesu. Zato, između ostalog, i borba protiv takvog sistema ne može počivati na jednostavnim ideološkim formulama. Jer će on, u svakom trenutku, prema potrebi, biti i veći “evropejac” i veći “rusofil” od bilo koga od nas. Zato treba raskrinkavati i taj lažni patriotizam, rusofiliju i evropejstvo, a ne jalovo se u tome sa njim takmičiti. Zašto ne postoji jači građanski i socijalni otpor Vučićevoj autokratiji? - To je ključno pitanje, na koje, rekao bih, opoziciona javnost još nema pravi odgovor. A plašim se da se ni samo pitanje ne postavlja na dovoljno jasan, otvoren i samokritičan način. Kao prvo, otpor nije jači jer je autokratija jaka. Ali, isto tako, nema ga dovoljno i zato jer postoji dosta raširena neverica u mogućnost promene – sve dok to neko “spolja” ne naredi. Plus je živo sećanje na neka prethodna razočaranja. Plus se ne vidi dovoljno jasna i atraktivna alternativa, a ima i dosta straha od režimske odmazde. Plus, što se često previđa, ovaj režim tendenciozno korumpira neke slojeve – pre svega one iz bezbednosnog aparata, kao i onaj najstariji i neobrazovaniji deo biračkog tela. Nekog korumpira jeftinim stanovima, nekog jednokratnom pomoću, a nekog zahvalama i pohvalama. Sve navedeno ne treba da bude razlog da se od borbe odustane, ali u velikoj meri objašnjava zašto je ta borba tako teška, a otpor još uvek nedovoljan.
Da li je dilema EU - Rusija za Vas realna i opravdana sa stanovišta srpskih interesa? S jedne strane vidimo da EU nije tako čarobna zajednica naroda koja deli zajedničke vrednosti i da je bazirana na korporativnim interesima, a sa druge Putina čiji model vlasti je usvojio i Vučić. Kako je moguće biti za Putina, a kritikovati Vučića? - Mogao bih Vam odgovoriti kontrapitanjem – kako je moguće biti za EU i podržavati Vučića? Kako je moguće biti protiv laži, cenzure i licemerja u Srbiji, a podržavati ih na globalnom planu, kada to upražnjavaju velike zapadne sile npr. prema Rusiji? Drugo, ja nemam idolopoklonički odnos prema Putinu, kao ni prema EU. Od njega – kao i Orbana i sličnih lidera – neću se učiti demokratiji, ali se itekako može naučiti dosta o borbi za očuvanje nacionalne i državne suverenosti. A Vučić, iako voli da se na njih poziva i da ih naziva prijateljima, upravo te suverenističke lekcije od njih nije naučio. Zato, zapravo, nazivati ga “srpskim Orbanom” ili “srpskim Ergoganom” za njega predstavlja nezasluženi komplliment. Kako bi trebalo da izgleda idealna opozicija i šta treba da ponudi građanima kao alternativu? - Ne postoji “idealna” opozicija. Traganje za “idealnim” opcijama je siguran put u propast i na ličnom i na političkom planu. Dovoljno je samo da bude drugačija i bolja od ove apsolutno loše vlasti. Ali, u svakom slučaju, ta alternativa mora u sebi sadržati jasan demokratski i nacionalni element. U protivnom neće imati šanse. Da li smatrate da će diktatura jačati kako Vučić bude osećao da gubi vlast? Verujete li u mirnu tranziciju vlasti? - Iskreno, mirna tranzicija i nenasilna smena ove vlasti bila bi pravo čudo. Ne kažem da je potpuno nemoguće, ali nije ni mnogo verovatno. Treba delovati tako da miran rasplet bude moguć, ali biti spreman i za najgori scenario. Šta vidite da nas očekuje u narednoj godini? - Mislim da nas zaista očekuje “godina raspleta”. I to u svakom smislu. Pri tome, da ne bude zabune, taj rasplet uopšte ne mora biti srećan i povoljan. Ali, ako se ne bude pokušalo, sigurno se neće ni uspeti. (Bivši narodni poslanik, politički analitičar i urednik “Nove srpske političke misli”) (Direktno.rs) |