Vučić, Trepča i međunarodno pravo

Na još jednoj u nizu svojih konfuznih i pomalo bizarnih konferencija za štampu  11. oktobra 2016  , premijer Vučić je najviše vremena posvetio  namerama vlasti u Prištini da preuzmu  severni deo  velikog  kombinata rude '' Trepča''. Prema  tumačenju  premijera, donošošenje zakona o ''Trepči'' u kosovskom parlamentu  nema nikave veze sa Briselskim sporazumom   jer se u njemu i ne ''spominje''  kombinat olova i cinka. Po njemu, osnovni cilj Briselskog sporazuma između vlasti u Beogradu, sa jedne strane,  i vlasti u Prištini i EU, sa druge strane,  jeste formiranje ZSO.  Zato premijer  kritikuje profesore prava (kod kojih je '' dobijao desetke''), koji, kako kaže,   ''naokolo pričaju gluposti ''. [1] Na kraju je poručio da će jedan od odgovora na kritike i na  probleme u kojima se Srbija  našla biti ''sedmodnevni rad'' vlade  u kasarni u Nišu.

Nasuprot Vučiću,  jedan od najvećih srpskih i jugoslovenskih pravnika,  profesor međunarodnog prava Milan Bartoš (1901-1974) dekan Pravnog fakulteta u Beogradu  , akademik SANU,  član komisije  OUN za međunarodno pravo,  član delegacija SFRJ na zasedanjima OUN, kao i autor preko 200 naučnih  članaka iz međunarodnog prava , profesor Haške akademije za međunarodno pravo i stalni predavač na seminaru OUN za međunarodno  pravo u Ženevi ,  smatrao je  da ako postoje neslaganja strana oko cilja ugovora , uzimaju se kao merila 1. tekst ugovora 2. većinsko mišljenje strana ugovornica  i 3. primena ugovora u praksi.  I ako pogledamo sva tri merila čuvenog profesora Bartoša videće se da, najblaže rečeno, osnovni  cilj Briselskog sporazuma nije  bilo formiranje ZSO.

U članovima 7-9 Briselskog sporazuma se izričito navodi  da će na ''Kosovu postojati jedna policija''.  Policija sa ''severa Kosova'' treba da bude integrisana u okvire kosovske policije. Plate će isplaćivati jedino kosovska policija. U članu 10 se slično predviđa za ''pravosudne vlasti'' na severu Kosova . U članovima 11-15 se predviđa održavanje lokalnih albanskih izbora na severu Kosova , zatim se Srbija obavezuje da neće blokirati takozvano Kosovo u pristupanju EU i da će zaključiti dogovor o telekomunikacijama ,predviđa se  i formiranje trostrane  međunarodne komisije za implementaciju .

Dakle,   9 od 15 članova   Briselskog sporazuma  ima za cilj jačanje  suverniteta Prištine na severu Kosova i gašenje srpskih institucija. A to je više od 50 % članova Briselskog sporazuma . 

Dakle,  prvo, ili tekstualno /jezičko tumačenje Briselskog sporazuma pokazuje da njegov osnovni cilj nije bilo formiranje ZSO.

Drugi kriterijum, odnosno „ispunjavanje sporazuma u praksi“, takođe dovodi do sličnog zaključka. Implementacija Briselskog sporazuma   je dovela  do toga da je  kosovska policija  danas prisutna od  administrativne granicie na Jarinju i Brnjaku do  mosta na Ibru .  Samo  slep  čovek nije u stanju da uoči njihove uniforme i brojne  patrole na deonici dugoj oko 50 kilometara  od Jarinja do Kosovske Mitrovice. Srpsko pravosuđe je prestalo sa radom na istoj teritoriji. Kosovski parlament i vlada su dobili mnogo  veći legitimitet nakon izbora održanih na severu u  srpskim sredinama nego što su imali pre Briselskog sporazuma .  Na administrativnim prelazima je uspostavljen carinski režim  karakterističan za državne granice. To priznaje i premijer na konferenciji za štampu rečima  da  „strahuje da na prelazima može biti ''zabranjen uvoz'' materijala nepohodnih za rad Trepče. Konačno, ZSO nije formirana već tri i po godine nakon Briselskog sporazuma

Treće, tumačenje  koje daju strane potpisnice Briselskog sporazuma takođe pokazuje da osnovni cilj nije bio formiranje ZSO.  Vlasti u Prištini i EU tumače na potpuno suprotan način od Beograda Briselski sporazum. Prema njima,  Briselski sporazum  je značajan korak ka priznanju ''kosovske nezavisnosti''  ili ''dobrosusedskih odnosa ''. Dakle, za njih je to međunarodni pismeni sporazum između tri strane, od kojih dve priznaju nezavisnost Kosova. 

Kada se imaju u vidu tri prethodno navedena kriterijuma profesora Bartoša,  kao i pravne činjenice nastale na  Kosovu i  Metohiji u periodu od tri i po godine  nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, onda se može  zaključiti sledeće. Vlasti u Prištini  su nakon potpisivanja i implemenatacije trostranog međunarodnog ugovora sa Beogradom  koji im je omogućio jednostrano preuzimanje carinskih, političko/izbornih, policijskih i pravosudnih nadležnosti na  severu Kosova, donele pravni akt koji je u skladu sa primenom i duhom tog  Briselskog sporazuma. Na takav zaključak ukazuje i ono što je izostavljeno iz teksta Briselskog sporazuma. Prvi put nakon 1999. godine jedna srpska vlast je izostavila iz dokumenta o Kosovu pozivanje na Rezoluciju 1244. To  nisu uradile čak ni vlasti  prozapadne Demokratske stranke u periodu do 2012. godine .

Ova pravna činjenica može objasniti i na prvi pogled neshvatljivo odbijanje  od strane  premijera  predloga da se problem ''Trepče '' iznese pred  Savet bezbednosti UN.  Razlozi poput onih ''nisam cirkuski premijer da bih trošio narodne pare''   i u  SB  UN se ide samo  ''kad je ugrožen mir''   nemaju  veze  sa pravom i praksom .  Višednevni odlazak premijera u SAD u septemebru i učestvovanje na  konferenciji sa Ćamilom Durakovićem i Bilom Klintonom , na kojoj je zajedno sa njima poslao poruku da je protiv referenduma u RS (koji je inače podržala Rusija)  je sigurno više koštao ne samo politički već i finansijski od odlaska na sednicu SB UN.

Prema Povelji UN  i prema tumačenju Međunarodnog suda pravde rezolcucije SB UN su obavezujuće .  Pred SB UN se ne raspravlja samo o ratu i miru kao što tvrdi premijer . Pred SB UN   podnosi izveštaj  Privremena administrativna misija Ujedinjenih nacija na Kosovu. Misija je osnovana 10. juna 1999. godine upravom  Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti. Snage KFOR-a su uspostavljene po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.  Generalni sekretar UN je dužan da SB UN podnosi izveštaj o radu organa i misija UN  na Kosovu i Metohiji  na sva tri meseca.  U tom kontekstu,  Velika Britanija i SAD su zatražile da se ti izveštaji prorede i da budu jednom na 6 meseci . Britanski predstavnik u Savetu bezbednosti UN  je u avgustu  2016.  godine ocenio da su incidenti na Kosovu "niskog nivoa" i poziva na smanjenje broja sednica i broja izveštaja o Kosovu, da bi Savet bezbednosti mogao da se bavi, kako je rekao, "važnijim pitanjima". Dakle, ideja da se problem  preuzimanja ''Trepče '' koji je doveo do izlaska na ulicu nekoliko hiljada radnika, blokiranja saobraćajnica i porasta tenzija na severu Kosova,  iznese pred SB UN  je  bila korisna i  u skladu sa međunarodnim pravom i suverenitetom Srbije.

Konačno,  pomalo neukusna  podsećanja o „desetkama na fakultetu“ nisu ozbiljan argument. Poznato je i da najbolji studenti  nakon određenog vremena nerada gube znanje koje su pokazali na ispitu, pogotovo ako se dalje ne usavršavaju i ne bave naučnim istraživanjima. Posle nekoliko godina njihovo znanje je samo fragmentarno, a posle nekoliko decenija od završetka fakulteta sasvim površno. Isto tako, pozivanje na neprestani rad u stilu protestanske  etike iz XIX veka je takođe podložno ispitu vremena. Harvardski profesor nemačkog porekla  Hebert Markuze je tvrdio da je ta  radna etika u XX veku bila uveliko prevaziđena usled tehnološkog napretka ali i vulgarizovana od strane komunističke propagande.