Bolnica sa dijagnozom - zašto je u subotičkoj bolnici tokom leta povećan broj mrtvorođene dece?!

Direktor može da izbegava odgovore na suštinski važna novinarska pitanja i odbija da učestvuje u medijskoj anamnezi ustanove kojom rukovodi na jedan blago rečeno loš način, samo zato što mu je sa viših instanci dozvoljeno da se bahato ponaša, a to nas već dovodi do dijagnoze samog sistema u kojem živimo koji pod hitno treba menjati u korist građana

Redakcija sajta Subotičke.rs dobila je od izvora, za kog opravdano smatra da je pouzdan, informaciju da je tokom leta u subotičkoj bolnici zabeležen povećan broj slučajeva mrtvorođene dece. Da stvar bude do kraja alarmantna, naš izvor tvrdi da je mrtvorođenčadi bilo najmanje deset i da se o tome tendenciozno ćuti.

Saznavši za ovu informaciju, u petak, četvrtog septembra, obratio sam se bolnici kako bih je proverio. To je, u mom slučaju, Sizifov posao, ali u novinarskom smislu nezaobilazan.

Admnistracija direktora subotičke bolnice Slobodana Puškara nikada mi, osim jednom – što je bio izuzetak koji potvrđuje predočeno pravilo, nije odgovorila na ni na jedno novinarsko pitanje.

Admnistracija direktora subotičke bolnice Slobodana Puškara nikada mi, osim jednom – što je bio izuzetak koji potvrđuje predočeno pravilo, nije odgovorila na ni na jedno novinarsko pitanje

Nakon što sam saopštio da je povod mog obraćanja isuviše ozbiljan, sekretarica mi je ljubazno odgovorila da je direktor zauzet, ali da će mu, svakako, preneti poruku. Zahvalio sam se, iako sam mogućnost da mi se Puškar javi svrstavao u kategoriju koja teži transcedentnom.

Puškar mi se, međutim, telefonski ukazao za manje od pet minuta. Saslušao me je kao stari znanac, što nas dvojica u neku ruku i jesmo. Ćutao je dvadesetak sekundi kada sam mu rekao zašto sam ga tražio. Rekao je, na kraju, da mu prosledim pitanja imejlom i da će na njih odgovoriti, što sam odmah i učinio.

Evo mojih pitanja upućenih bolnici čevrtog septembra:

Da li je istinita informacija do koje je došla redakcija sajta Subotičke.rs da je u subotičkoj bolnici tokom leta ove godine na svet došlo više, prema mom izvoru desetoro, a verovatno i više, mrtvorođene dece?

Ako je informacija istinita, a broj manji od deset, koliko je tačno mrtvorođene dece došlo na svet?

Ako je informacija istinita, šta je Opšta bolnica preduzela da se utvrdi uzrok smrti kod novorođenčadi i da li su o tome obavešteni državni organi, uključujući dakako i pokrajinske?

Slična pitanja, prosledio sam i Puškarevom šefu, pokrajinskom sekretaru za zdravstvo Zoranu Gojkoviću, ali je njegovom pi-aru neprekidno uključena telefonska sekretarica.

Prošao je vikend, ponedeljak, utorak i sreda, a u kancelariji direktora počeli su, ni krivi ni dužni, da ponavljaju da se odgovori pripremaju, podaci uzimaju iz baze i analiziraju… Svakodnevno su mi ponavljali da će mi odgovor biti prosleđen svakog časa. Danas ili sutra, samo što nije.

Malo sutra!

Došli smo do četvrtka, desetog septembra, kada mi je sekretarica, koju je očigledno bilo sramota, rekla da mi odgovori ipak neće biti prosleđeni.

Doveden pred svršen čin, prestalo mi je samo da subotičku javnost obavestim o nemogućnosti da proverim važnu informaciju i ćutanju javnih službi čija radna mesta finansiraju građani.

Lično, protiv Slobodana Puškara nemam ništa, osim što se sa njim nikada ne bih družio, ni kod njega lečio iz razloga koji su više nego očigledni.

Prvi sam objavio da je fiktivno zaposlio političkog analitičara Branka Raduna u subotičkoj bolnici i to dokumentovao. Dok je subotička bolnica, zahvalnošću prosjaka, primala donacije u posteljini i drugim osnovnim potrepštinama, Radun je od nje primao svoju ne baš malu nezarađenu platu.

Objavio sam da je Puškar svojevremeno, takođe u subotičkoj bolnici, zaposlio doktoricu iz Niša, sa kojom je bio u bliskim privatnim odnosima. Doktorica je dobila specijalizaciju baš u Nišu.

Objavio sam da je u subotičkoj bolnici zabeležen slučaj obolelog lekara koji je, vidno bolestan, operisao pacijentkinje u jeku epidemije. Epidemiolog, koji je sve to oćutao, dobitnik je ovogodišnje gradske nagrade.

Objavio sam da Puškar poseduje jahtu na tuđem imenu. Priložio sam i sliku Puškara, u ulozi kapetana te bele dunavske lađe.

Objavio sam, na osnovu svedočenja iz najbližeg Puškarevog okruženja, da je ovaj naručivao pisane pamflete protiv kolege, dr Bojana Bagija, koji su potom objavljivani po medijima u Novom Sadu.

Objavio sam saznanje, opet iz neposrednog Puškarevog okruženja, da je ovde već pomenuti Radun pisao klevetničke tekstove protiv nekolicine Subotičana u divljem, dakle neregistrovanom stranačkom glasilu nazvanom “Anonimna Subotica”.

Objavio sam da je Puškar predizbornu kampanju svoje stranke finansirao sa trideset hiljada evra u gotovini i postavio pitanje: odakle?

Potom, da je kupio sat marke “Omega” sa dragim kamenjem, vredan oko sedam hiljada dolara, koji je upotrebio kao poklon. Da Puškar poseduje privatnu kardiovaskularnu kliniku sa zavidnim prometom, razumeo bih taj poklon. Dok je zaposlen na grbači Subotičana – ne želim i ne mogu da ga razumem.

Objavio sam i da je tokom poslednjih nekoliko godina najmanje devetnaest lekara napustilo subotičku bolnicu, uz znatno veći broj medicinskih sestara, te da se neka od odeljenja u bolnici ne nalaze daleko od gašenja, budući da su svedena na minimalan broj iskusnih lekara.

Preneo sam i izjavu sugrađanke, po obrazovanju medicinske sestre, koju je ova dala pod punim imenom i prezimenom, da joj je u subotičkoj bolnici traženo dvesta evra i “bolji sat” da bi sa glavnom sestrom uopšte razgovarala o mogućnosti zaposlenja. Tu sugrađanku do danas niko nije zvao na razgovor, ni inspekcija, ni tužilaštvo, ni policija.

Na koncu, objavio sam da se Puškar slikao sa uperenim pištoljem, u trenucima nervnog rastrojstva. Poštujući njegovu porodicu, ženu i decu, slike nisam objavio, već sam ih prosledio državnim organima koji o tome do danas ćute.

U avgustu, zbog promene redakcije, tehnički nisam bio u prilici da pitam zašto su medicinske sestre, njih četiri, kako tvrde moji izvori, bile u izolaciji sa lakšim simptomima oboljenja, a da iste, kako mojih izvori tvrde, nisu bile testirane na prisustvo virusa kovid 19.

Sve su to razlozi, a ćutanje javne ustanove je razlog nad razlozima, zbog kojih, kao novinar i Subotičanin, smatram da Slobodanu Puškaru odavno nije mesto u subotičkoj bolnici, niti je ikada bilo.

Puškar može da izbegava odgovore na suštinski važna novinarska pitanja i odbija da učestvuje u medijskoj anamnezi ustanove kojom rukovodi na jedan blago rečeno loš način, samo zato što mu je sa viših instanci dozvoljeno da se bahato ponaša, a to nas već dovodi do dijagnoze samog sistema u kojem živimo koji pod hitno treba menjati u korist građana.

(suboticke.rs)