Početna strana > Prenosimo > Vostani, Kandidaturo, u Briselu zaspala
Prenosimo

Vostani, Kandidaturo, u Briselu zaspala

PDF Štampa El. pošta
Voja Žanetić   
nedelja, 18. decembar 2011.

(Večernje novosti, 18.12.2011)

Tužni skupe, poštovani prijatelji, dragi bližnji naše Kandidature,

Evo smo se ovako žalostivi sastali u osvit skoro desetog dana od kada je, posle kraćeg i teškog razmatranja, tragično postradala naša jedina Kandidatura. Pokošena raspravom o sudbini evrozone, skrajnuta spasavanjem posrnule evropske valute, ostavljena da vene i skoro svene kao cvet na pragu Mastrihta, Šengena i Brisela zajedno - naša nas je Kandidatura privremeno napustila i ostavila da se nadamo u njen teško izgledni spas.

Rasla je naša voljena Kandidatura pored nas godinama. Dojena našim bogatim nadama, hranjena našim obilnim predizbornim obećanjima, brižno najavljivana i s ljubavlju u budućnost pomerana bezbroj puta, naša Kandidatura porasla je i postala stasita i lepa, takva kakvu niko u našoj okolini tako veliku, tako zrelu i tako poželjnu nije imao. Druge kandidature mnogo su kraće trajale, bile su nekako zakržljale, brzoprolazeće i nestalne, samo je naša Kandidatura uspela da ih skoro sve nadživi i da izraste u lepoticu na kojoj bi nam skoro i Turci pozavideli. A znamo koliku Kandidaturetinu oni imaju.

Imala je naša Kandidatura bogat život, praćen mnogobrojnim zahtevima i uslovljavanjima od strane onih koji joj žele samo dobro, a sa ciljem da se njena mladost ne prekine prebrzo - naglim, neočekivanim i previše brzopletim ulaskom u Evropsku uniju. Zabrinutost svih dobročinitelja bila je opravdana, jer njeno bolećivo zdravlje godinama je bilo pod nadzorom doktora Dabića. I to je trajalo sve dok, pod dejstvom čudotvornog leka Tribunala, nije doživela poboljšanje, a što joj je omogućilo da pronađe sebi i Mladića, kako to i priliči u njenim godinama. Mladić je otišao, pa se naša Kandidatura, na zahtev svojih evropskih prijatelja, morala suočiti sa tom i još mnogim realnostima - posebno sa raznim realnostima na Kosovu, a još posebnije sa nemačkim realnostima na severu Kosova.

Od tih silnih realnosti, naša je Kandidatura postala i nerealna i nadrealna. Plus je od ekonomske depresije postala i depresivna, a bila je tako impresivna. Rođena pod ne preterano srećnom zvezdom, naša ne preterano srećna Kandidatura pod ne preterano srećnim okolnostima, otišla je na razmatranje u nesrećni Brisel. Tamo se nadala razvojnim fondovima, a naišla je na dužničku krizu. Očekivala je pomoć za zapošljavanje preko pola miliona ljudi koji su u Srbiji ostali bez posla u poslednje tri godine, a naišla je na recesiju. Očekivala je da Evropa proširi svoje članstvo, a dočekali su je iz EU izlazeća spekulativna Velika Britanija i mnogobrojni prezaduženi kandidati za izbacivanje iz Unije. Očekivala je da će naći mir posle inflacije, nereda, dugog ratovanja i raspada federacije, a dočekalo je izgledno raspadanje konfederacije, moguća inflacija i sve manje mogući evropski red i mir.

Od sveg ovog stresa i izneverenih očekivanja, naša je Kandidatura pala i od tad nije u dobrom stanju. Eno je leži na stolu u Briselu, priključena na prislušne aparate sa pregovora o Kosovu, uspavana i u komi najmanje do februara. Mi koji smo je godinama negovali, sada nemamo nikakvog uticaja na njeno buđenje, ne možemo da je zagrejemo onako zamrznutu, ne možemo da je dodirnemo onako nedohvatljivu, niti da je uspravimo onako posrnulu. Ne možemo ni da joj prenesemo pozdrave svih koji se nadaju da će na krilima njenog ozdravljenja nići nova državna i partijska unapređenja, nova članstva u upravnim odborima, nova saradnja sa evropskim ambasadama i novi krediti za popunjavanje rupa u što državnim što privatnim budžetima.

I tako, eto, ucveljeni i tužni, u duši pokisli kao pri meteorološkim pojavama koje nastaju pre no što se pojavi duga, sedimo i čekamo da nam jave da li mi išta treba da učinimo da njoj bude bolje. A nema toga što nismo spremni da uradimo. Ako treba, svi ćemo ići u Hag. Ako treba, svi ćemo selotejpom oblepljivati novih 300.000 Fijatovih automobila. Ako treba, svi ćemo rušiti barikade kod Jarinja. Nek nam se kaže, daćemo sve naše devizne rezerve Grcima i Italijanima, da im se nađe za trošak dok se Merkelova ne odljuti. Stavićemo našim ženama burke, pa ćemo im zabraniti da ih nose... Elem, nema tog uslova i zahteva koji nećemo ili ne možemo da ispunimo, samo da nam se naša voljena Kandidatura oporavi, da se vrati u zemlju u kojoj se rodila i porasla. Šta će ona tamo međ onima kojima ne znači ništa, koji je niti cene niti vole kao mi, njeni skoro jedini i najbliži Kandidati. A dok se ne oporavi, za svaki slučaj, večna joj slava i hvala!

Vostani, Kandidaturo, u Briselu zaspala!

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner