.jpg)
| Prikazi | |||
Srbija 20084. |
 |
 |
 |
| subota, 19. jul 2008. | |
|
Prikaz romana Pavla Ćosića „Leposava“ (Kornet, Beograd, 2007) u kontekstu uvođenja novih ličnih dokumenata u Srbiji Sav trud nevelikog ali vrednog broja srpskih intelektualaca, udruženja i političara u raskrinkavanju antidržavnog delovanja određenog dela nevladinog sektora u Srbiji u poslednjih 15 godina – ništavan je i uzaludan prema samo jednom umetničkom delu koje je razgolitilo „carevo novo odelo“ i na briljantan književni način obradilo temu „Srbije među NVO“. Još jednom se pokazalo da je velika umetnost mnogo uspešnija od bilo koje vrste intelektualnog i drugog javnog govora. Ono što je Orvelova „1984“ za istoriju svetske književnosti 20. veka, to je roman Pavla Ćosića „Leposava“ za savremenu srpsku književnost: prekretničko delo antiutopijskog književnog žanra. Sa čistim gaćama u Evropu Srbija druge polovine 21. veka. Na vlasti je Nevlada, svoje ulice u Beogradu imaju Veran Matić i Nataša Kandić, za putovanje su potrebne nekrštenice, a jedina televizija je B92, koja se gleda na svim kanalima. Oko Srbije je opasan sanitarni kordon, posle više civilizovanja iz vazduha, koja su usledila zbog neispunjavanja evropskih standarda. Jedini izvor pravih informacija je Kontranet. Kao u nekom srpskom „matriksu“, van sistema žive borci protiv ove „nevladine realnosti“, sa karakterističnim ustaničkim nazivima: „sarmaši“, „kajmakčionisti“, „naturanti“... U gradu traje sukob između udruženja vozača i taksista, sa jedne strane, i udruženja pešaka, sa druge strane. Taksisti imaju pravo da ubiju svakoga ko prelazi ulicu mimo pešačkog prelaza, a ovakve naume pešaka onemogućavaju i policajci i dobermani raspoređeni dužinom ulice. Zabranjeno je češanje na javnim mestima. Pripadnici nacionalnih manjina su „ravnopravni indoevropski građani jugoistočno-azijskog porekla“ i imaju pravo na socijalne doprinose i dva telohranitelja, za razliku od nemanjinskog naroda. U školi se uči „Istorija građanskog pokreta“ i učestvuje u kvizovima tipa „Stazama evropske zajednice“. Kao uslov za izlazak na ispit, ali i kao neophodno znanje na radnom mestu za slučaj da Evropska komisija dođe u kontrolu, potrebno je poznavati sledeću obaveznu sentencu: „Novu srpsku fašističku misao treba potpuno ignorisati. To je grupa nacionalističkih i mafijaških apologeta i kvazianalitičara, propalih novinara i intelektualaca u pokušaju“. Nekoliko puta dnevno obavezno je na zvuk sirene prekinuti svaki posao i otrčati do najbliže PPG kabine, radi održavanja lične higijene. Za pocepane ili prljave gaće, posebna inspekcijska služba, koja u redovnim i vanrednim terminima na licu mesta vrši uvid u higijensko stanje građana, može da izrekne odgovarajuće kazne, u zavisnosti od stepena prljavosti. Tako je i otac glavne junakinje jednoga dana na poslu otkriven sa prljavim i pocepanim gaćama trećeg stepena, zbog čega je usledila kazna da cela porodica mora dve nedelje da nosi smeđu traku, da je obavezan da učestvuje u kvizu „Milioner“ i napiše pismeni sastav na temu „Čistih gaća u Evropu“. Radi ilustracije duhovitog stila celog romana evo odlomka iz ovog referata pod nazivom „Moj doprinos izgradnji društva neuprljanih gaća“: „Evropa je zemlja blistavo čistih gaća, a ne kao kod nas. Kod nas mnogi ljudi nose i pocepane i prljave gaće. Ja sam jedan od njih i stidim se zbog toga. Ne radim to stalno, ali desilo mi se jednom... Drago mi je što su me policajci vređali, ponižavali i tukli pred mojom familijom. To mi je bila najbolja lekcija. Zaslužio sam i više od toga i hvala i njima i zakonima na milosrđu, razumevanju i političkoj korektnosti... Kao roditelj i kao ljudsko biće, s tugom pratim zbivanja u našoj zemlji. Kad su juče na B92 javili da i dalje zauzimamo neslavno prvo mesto po broju prljavih gaća, odvezanih pertli, slovnih grešaka i okrnjenih tanjira, jeza me obuzela i intenzivno se stidim što sam pripadnik ovog naroda... DŽordž Buš III je mudro zborio da su gaće ogledalo čovekove savesti...“. U Srbiji budućnosti i dalje traju „pregovori o sticanju uslova za približavanje razgovorima o smanjenju kritičkog nadzora i ublaživanju viznog režima“. Nijedan građanin Srbije ne može izaći iz zemlje ako je potomak Vuka ili Radovana Karadžića. Evo samo dela iz ogromnog spiska koji sadrži sve šta je potrebno priložiti prilikom predaje zahteva za dobijanje vize, koju je inače nemoguće dobiti. Tu su na primer: – zahtev za vizu u 28 primeraka fotografija kreveta u kome ćete spavati u inostranstvu kovertirani pasvordi za svu ličnu elektronsku prepisku fotografije sa venčanja poklon ambasadi za trud i razumevanje, itd. Ustanak loptopešaka Glavna junakinja Leposava Crvić studira političku korektnost, veruje u vladajuću ideologiju i ideal joj je da emigrira u Bugarsku. Njen momak, neobični pronalazač Dimitrije, pravi leteću loptu pomoću koje može da se preskoči ulica i tako izbegne obavezni pešački prelaz. Pritom loptopešaci, kako su ih nazvali, bacaju senku vozačima automobila zbog koje ovi moraju naglo da koče i tako ih zbunjuju i nerviraju. Ovaj pronalazak izaziva novi rat između udruženja taksista i udruženja pešaka, država u loptopešacima vidi one koji bi na ovaj način mogli da preskoče i državnu granicu i proglašava ih za terorističko-fašističku organizaciju. Protiv njih kreće medijska i policijska hajka: „Razulareni pešaci zatrovani pešačkom antiglobalističkom ideologijom i uz pomoć nacionalističko-velikosrpske, podaničke Terorističke organizacije pešaka, uz tradicionalne četničke simbole, pobili su na stotine naših nedužnih građana... Leposava Crvić, ozloglašena nacistoidno retrogradna veštica klerikalne prošlosti, od ranije poznata organima gonjenja po svojim odvratnim nehigijenskim prestupima, nosilac smeđe trake četvrti dan, jedna je od vođa ove pomahnitale fašističke skupine...“. Celo društvo loptopešaka mora da beži u ilegalu, a potom i „u šumu“ van Beograda, gde se upoznaje sa vođama pokreta otpora, koji raspolažu tajnim oružjem protiv napada iz vazduha. Predstavnici Crvenog krsta, neke vrste Svetske vlade, kidnapuju vođe loptopešaka, jer žele da dođu do oba pronalaska koji mogu da naprave veliki problem za svetski sistem, dok istovremeno prete novim civilizovanjem i demokratizacijom Srbije. Kako je ova moderna „družina prstena“ uspela da se izbori sa svim izazovima znaju oni koji su, sigurni smo u jednom dahu, pročitali ovaj roman, a ostalima nećemo da pokvarimo radost ove neizvesnosti. Reći ćemo samo toliko da se u završnom činu romana pojavljuje i vaskrsli Mocart, koji izgovara neku vrstu poruke celog romana: „Želim samo da vam kažem da treba da znate da budućnost nije obaveza“. Roman „Leposava“ Pavla Ćosića, inače našeg uglednog lingviste, lektora i autora „Rečnika sinonima“, predstavlja novi lucidni kreativni domet neobične umetničke grupe pod nazivom „Ilegalni poslastičari“ iz Beograda, u čijoj novopokrenutoj izdavačkoj kući „Kornet“ se ova knjiga i pojavila. Poznati po izmišljanju i plasiranju lažnih vesti, pravljenju neobičnih kulturnih događaja po kafanama i drugim alternativnim prostorima, kao i po „Ćošku Marka Kraljevića“, koji su posle Beograda nedavno postavili i u Šangaju, u okviru kulturnih programa Olimpijskih igara u Kini, ovi savremeni srpski kulturološki uskoci i hajduci plene svojom kreativnošću i duhovnom svežinom. Srbija već danas Srbija je već danas vrlo blizu Ćosićevoj „2084“. Živimo u državi u kojoj se polako ali sigurno zaokružuje sistem biometrijske identifikacije građana, koji definitivno vodi ka državi totalitarnog nadzora. Pored nove lične karte iz 2006. godine, nove zdravstvene knjižice iz 2007, odnedavno novog pasoša, sada nam uvode i nove saobraćajne i vozačke dozvole sa biometrijskim čipom. Srbija će tako do kraja ove godine, daleko pre 2084, biti država sa zaokruženim sistemom centralizovanih baza podataka o svojim građanima, na korak da sva lična dokumenta objedini u jedan. Ostaje da se u ovaj sistem integriše i platna kartica, i više ništa nećemo moći da uradimo u državi Srbiji a to ne bude registrovano gde treba: u centralnoj bazi svih baza podataka. Srbija je tako veoma blizu ostvarenja najvećeg neostvarenog sna svih totalitarnih država u istoriji sveta: da svoje građane ima pod punom kontrolom. Može li biti slučajno da u trenutku smene vlasti 2003. godine tadašnji ministar policije neovlašćeno kupuje tehničku opremu od američke firme „Motorola“ u vrednosti od 100 000 dolara za potrebe izrade novih ličnih dokumenata? Sve to bez tendera, zakona o zaštiti privatnosti, zakona o novoj ličnoj karti, javne rasprave i bilo koje druge demokratske procedure? Da li je moguće da pet godina kasnije, uprkos višegodišnjem protivljenju stručne javnosti i uredbi Vlade Republike Srbije o alternativnosti (ne)uzimanja čipa u novoj ličnoj karti, ponovo u trenutku smene vlasti i odsustva ministra policije sa svoje dužnosti, neko rešava da krene u izradu novih saobraćajnih i vozačkih dozvola sa čipom, ponovo bez ikakve zakonske procedure? Da li ćemo konačno saznati ko je taj Neko? Ko stoji iza ovoga? Nakon svega što nam se dogodilo u vezi sa nedemokratskim uvođenjem novih ličnih dokumenata, postavlja se kao ključno pitanje ko zaista vlada ovom državom? Ako se ovako krupne odluke u bezbednosnom, pravnom i ekonomskom smislu donose u vreme tehničke vlade, a druga od njih čak i bez prisustva nadležnog ministra i u vakumu kada praktično ne postoji ni tehnička vlada, ko je tačno taj ko je izdao nalog za njihovo izvršavanje? Ko donosi ovakve odluke i praktično vlada Srbijom, uvodeći je u red najnedemokratskijih država u savremenoj Evropi? Da li je potrebno napomenuti da u Evropi nema primera države sa tolikim odsustvom zaštite privatnosti? Da li je potrebno reći da ovakvi totalitarni naumi nisu uslov za evrounijatske integracije, već naša država ide i dalje od drugih i od onoga što se traži? Zašto su građani Srbije postali zamorčići totalitarnih tendencija u savremenoj Evropi? Treba li napomenuti da sve vajne nevladine organizacije za odbranu ljudskih prava i sloboda ponovo ćute, a o novom pokušaju ugrožavanja privatnosti oglašava se jedino Srpska pravoslavna crkva i srpski deo nevladinog sektora, kao i pre dve godine? Nema nam druge: ponovo moramo da pokrenemo sve slobodoljubive pojedince i organizacije u Srbiji u jedan front za odbranu ljudskih prava i privatnosti građana, kao što smo to učinili kada smo tokom 2006. godine doveli u pitanje Zakon o novoj ličnoj karti i izborili se za Vladinu uredbu kojom je čip postao neobavezan. Tada smo pokazali društvenu snagu srpskog nevladinog sektora i bili dostojni naslednici srpskih slobodarskih tradicija, o čemu su sa pohvalom i nevericom pisali brojni strani mediji i organizacije u svetu sa sličnim aktivnostima. Ono što tada nije prošlo sada žele da uvedu na drugi način. Na nama je da im to ponovo ne dozvolimo i da konačno istrajemo na rasvetljavaju tamne pozadine ove priče, kako bismo najzad saznali ko je Veliki brat koji stoji iza svega ovoga i pre roka nas uvodi u pavlećosićevsku Srbiju 2084. (Autor je glavni i odgovorni urednik časopisa „Dveri srpske“)
|
Od istog autora
- Zašto SNS treba da ode sa vlasti na svim nivoima?
- Poziv na Nacionalno okupljanje – zašto glasati za broj 4?
- Uvedite nove poreze i akcize na rijaliti, novobogataše, banke i divlju gradnju
- Hitna smena režima i demokratski, nacionalni i „zeleni“ dogovor za Srbiju
- Francusko-nemački sporazum prvo primeniti u Hrvatskoj i BiH
- Načertanije za 21. vek - poziv na izradu Nacionalne strategije za opstanak srpskog naroda i države
- Otpor, a ne kapitulacija!
- Srbi, svi i svuda, na okupljanje u odbranu KiM
- Nedopustivi strani pritisci na Srbiju da se Evroprajd održi po svaku cenu
- Srbi i Rusi su pobednički narodi
- Govor povodom izbora Siniše Malog za ministra finansija
- Postoji li u Srbiji ljudsko i demokratsko pravo da se čuje i druga strana?
- "Poštenjačina" na čelu političke mafije
- O ljubitelji dijaloga, o naprednjaci, licemeri...
- Naprednjaci nas pljačkaju gore nego Turci
Ostali članci u rubrici
- Poreklo moći, prosperiteta i siromaštva po Asemogluu i Robinsonu ili zašto narodi propadaju
- Geri Gerstl - Uspon i pad neoliberalnog poretka
- Kapitalno delo moderne ekonomske misli - Miroslav N. Jovanović "Evolutivna ekonomska geografija"
- „Hrvatski logor ‘Loborgrad’“, crtica organizovanog državnog zločina NDH - prikaz knjige Veljka Đurića Mišine
- Nova knjiga „Moć i poslušnost“ Slobodana Antonića
- Smrt i besmrtnost u Platonovoj filozofiji ili "katabaza" i život večni pre Hrista
- Velika šahovska tabla Bogdane Koljević
- Hronika srpskog stradanja u Metohiji
- Prikaz knjige Veljka Đurića Mišine: „Memorandumi Sinoda SPC nemačkim vojnim komandantima Srbije 1941-1942. godine"
- Digitalizacija i politika
Anketa
Republika Srpska: Stanje i perspektive
