Успешна борба властодржаца у Србији за или против територијалог интегритета Србије се наставља изјавом да ће по доношењу мишљења МСП тражити од Генералне скупштине УН тумачење мишљења. Потом ће од МСП тражити мишљење о тумачењу, затим тумачење о мишљењу тумачења и тако даље.

Можда се у случајевима господе Дачића и Вучића ради о чистој религијској спознаји? Из историје и религије су познати такви примери.

Циници би лако могли да поставе питање ко ће уопште знати да је Суд донео било какву одлуку. Ко је српску јавност "поштедео" призора из процеса око којег Србија већ годину и по дана гради комплетну дипломатску активност у вези са најбитнијим државним питањем, као и анализа свега што се дешава у том спору?

Шта се онда може учинити? Може се напросто устати од стола и саопштити партнеру да више у тој и таквој игри не учествујемо! Једна је реченица, то јест чврста и резолутна одлука довољна да се изађе из кошмара вечитог понављања и рециклирања притисака, уцена, условљавања и отимања.

Стари закон о безбедности у саобраћају није ваљао јер се није примењивао на све учеснике у саобраћају. Иста судбина чека и овај нови – ако га буду спроводили исти људи са истим навикама. Не треба мењати законе, него људе који су корумпирани и склони „сређивањима ствари“ према свом нахођењу.

Он само драми и покушава да изазове опште сажаљење, ето. Али овај народ се још ни бившем председнику није сажалио, а од његове трагичне смрти у заробљеништву је прошло већ 7 година.

Добијање условљених кредита није гаранција исплативости пројеката. Овде кредитори не преузимају на себе ризик подухвата, јер им се као гарант враћања јавља држава Србија и зато се аналитичке службе давалаца кредита при процењивању понашају јако комотно.

Суђење у Макси процесу одржано је у судници у бункеру, који је имао чак и противваздушну одбрану. Такође, у великој опасности налазио се и главни сведок Томазо Бушета. То најбоље показује податак да су пре суђења убијена његова два сина, зет и други бројни чланови његове породице.

Тамо смо осетили слогу и снагу опозиције, која није могла да се сложи ни поводом овог комадања Србије. Нису могли да упуте заједнички позив, нити да доведу своје присталице. Из Скупштине би изашли сви они да нас је било неколико хиљада, јер је то неколико хиљада гласова, јер им је до тога изгледа једино стало.

Ми смо за њега народ убица и терориста. То је Гузенбауер већ свима објаснио и он нема шта тамо више по белом свету да објашњава. Он је тај део промоције Србије обавио потпуно волонтерски и бесплатно! Али сада за овај део промоције такве Србије у самој Србији, е то не може бесплатно, то ипак морамо ми да платимо!